Friday, October 26, 2012

Духовни и економски препород Србије уз помоћ Бога и Русије

Пажња! Овај доњи текст је застарео и нисам више политички ангажован, а братство и сестринство Православну србску заједницу усмеравам према чистом духовном православном животу без мешања у политику али са повременим праћењем политике и свега осталог ради информисаности. Нове смернице групе и блога сам дао у овом тексту на блогу и у групи на Фејсбуку: 

"",
написан 20. (7.) августа 2014. год. после Христа.

13.март 2015.
Владимир Јанковић




Духовни и економски препород 
Србије уз помоћ Бога и Русије

26. (13.) окт.2012.г.после Христа


       Помаже Бог, браћо и сестре православни Срби, Срби других вера и уверења и грађани Србије. Хтео бих написати нешто на тему у наслову овог текста. Већина србских патриотских покрета у Србији се бави протеклим ратовима, србовањем без конкретне користи, свађањем, мржњом и вређањем других који су нам криви за нашу пропаст (како друге нације и државе тако и наше предходне власти), кукањем и жаљењем на економску кризу, скупоћу, бесомучним вођењем политичких разматрања где је скоро сваки грађанин Србије политичар који се у све разуме и мисли да све најбоље зна, итд. Све то нема много користи без духовног, моралног а тиме и економског препорода. Многе политичке партије у Србији су у предизборним кампањама па и ових предходних избора пецале гласаче на основу свог неког економског програма који треба да победи кризу у Србији. Сетимо се Мирољуба Лабуса, Божидара Ђелића и других наших економских „експерата-усрећитеља“, где су они сада и шта су добро донели Србији? Имамо и њиховог саборца и истомишљеника и сада у власти Млађана Динкића који већ 12 година са својим Г17 води економију Србије уз помоћ ДС или ДСС, а сада и СНС која је његов УРС узела у своју владу уместо ДСС-а чији је председник Војислав Коштуница подржао Томислава Николића у другом кругу избора и тиме му обезбедио да постане председник Србије.  
     
          Значи ДСС који га је подржао СНС није узео у владу а УРС који га није подржао је наградио уласком у своју владу. Ипак ствари се крећу добрим путем, миц по миц, по Путиновом моделу који се из Русије преноси на Србију на коју Русија има све већи утицај јер од запада, САД и ЕУ који су и сами у економској кризи Србија нема много чему добром да се нада, као и до сада.

        Економски суноврат у Србији се десио због пропасти и краха утопије комунизма, затим утопије обожавања запада и његових „вредности“, па затим ЕУтопије, шта је следећа превара? Русија нам није могла помоћи 90-тих година јер је и она сама била у кризи и под шапом САД. Од 2000. године до сад власт Србије (нарочито ДС и Г17) није искористила економски успон Русије, Кине и других држава у успону које геополитички не чине оно што зовемо „запад“, и стално је Русији окретала леђа а јурила ка западу и ЕУ која нас нити воли нити жели (осим да нас искоришћава као јефтину радну снагу и наше сировине) а сада све више нити може да нам помогне.



        Економски препород Србије почео је уз помоћ Русије, али пре свега десиће се у довољној мери уколико се, ако не остали грађани Србије онда бар, Срби окрену својој духовности - православљу, а ко није те вере и сви ми да се окренемо породичним вредностима,  моралу и поштењу у пословању, животу и раду. У том смислу заменик премијера Србије Александар Вучић је почео борбу против корупције по Путиновом моделу, како је и Путин почео са препородом Русије. Питање је само докле ће г.Вучић стићи и да ли ће истрајати, јер неморал, криминал и корупција се укоренила не само међу тајкунима и интелектуалцима, него и међу средњим и малим приватницима и самим обичним радницима. И у комунизму је народ Србије био поштенији, имао је неки комунистички морал („морално-политичку подобност“) који је ипак био бољи од потпуног неморала и декаденције коју смо после увезли са запада. Кад је народ престао да верује у комунизам и тиме пропасти идеје комунизма у Србији који је учио да је скоро све друштвена имовина и да свако из ње може да узима према својим потребама, народ је почео да краде свуда и све што је стигао, и то су крали скоро сви, од директора до последњег радника и портира.  У протеклих 20 година а нарочито од 2000. године и доласка ДОС-а на власт, поштено није могло да се заради у Србији, осим тек толико да се преживи.

          Духовни, морални и економски препород и уздизање доноси и повећање наталитета који је у Русији скочио због тога, а томе се надамо и у Србији. Исто тако Српска православна Црква (њено свештенство и сви верници), православни владика Артемије у егзилу и његови следбеници, Истински православне Цркве (зилоти, ревнитељи) са својим свештенством и верницима и све друге верске заједнице у Србији не треба да буду неми посматрачи догађања у народу и држави стојећи по страни него да се активно укључе у духовни и материјални препород Србије и њених грађана. Они као духовници имају одговорност према својим верницима и свим људима који имају не само душу него и тело у овоземљском животу.




       Ето, неких смерница за размишљање, од мене. За сад толико. Слава Богу! Тражимо од Бога помоћ и добићемо је. Нисмо се довољно и правилно молили Богу па нисмо ни добили. А Господ наш Исус Христос каже у Јеванђељу: „Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.“, „По вери вашој нека вам буде.“, „Веруј и биће ти.“ и слично.

Владимир Јанковић
Београд
Србија

http://vk.com/id156526715 профил на руском сајту
http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/ Група коју сам основао у јануару 2012. „Православна србска заједница“
http://www.facebook.com/groups/realmadridka/ Група „Руско-србско братство“



Saturday, August 11, 2012

Радосне честитке Милици Мандић олимпијској шампионки у Теквондоу, Теквондо клубу Галеб, Београдском Теквондо савезу и Теквондо асоцијацији Србије

Послао сам им следећи мејл.


Радосне честитке 
Милици Мандић олимпијској
 шампионки у Теквондоу, 
Теквондо клубу Галеб, 
Београдском теквондо савезу 
и Теквондо асоцијацији Србије
Август 2012.


     У моје име и у име братства и сестринства „Православна србска заједница“ чији сам оснивач, честитам нашој шампионки Милици и свима вама на златној медаљи на Олимпијади у Лондону 2012. Милица је донела највећу радост и понос Србима у Србији и широм света у расејању (дијаспори) и свим грађанима Србије. Наша срећа је утолико већа што се овом злату мало ко надао и што се мало знало за Милицу. Посебно нам је драго што су се Милица и њен тренер током такмичења православно осењивали крсним знаком (крстили) и тако пред целим светом и свим народима исповедили своју Христову православну и светосавску србску веру. 

Моја радост је већа и тиме што веома волим борилачке вештине (које сам и тренирао, а пре тога трчање три године у исто време и у истом клубу „Црвена звезда“ са Александрем Поповићем недавним кандидатом ДСС за градоначелника Београда и Драгутином Топићем скакачем у вис и другима) јер оне поред телесног јачања, здравља и вештине развијају и духовне врлине ако се правилно тренирају и са тренером који је не само добар стручњак него и пре свега добар и побожан човек. 

Желим Милици и свима вама још пуно успеха у теквондоу и личном, приватном животу и велико хвала на овом успеху који је велики понос свих православаца у свету и свих Срба широм света и свих грађана Србије. Хвала !!!

Јанковић Владимир 
и Православна србска заједница
Београд, 12. август (30. јул по старом календару) 2012. године после Христа на дан Свете преподобне мати Ангелине србске


Одговор Београдског теквондо савеза

Помаже Бог Господине Јанковићу,

најсрдачније Вам се захваљујем на честиткама и лепим жељама.

Ово је сигурно велик и значајан догађај не само за нас из теквондо спорта већ и за све грађане, држављане а понајвише нас Србе како у земљи тако и у иностранству.

Искрено се надам да ће наши млади спортисти како у теквондоу тако и у другим спортовима бити још бољи и да ће нас обрадовати и новим резултатима са међународне сцене.

Ваше писмо са честиткама поставили смо на наш сајт Београдског теквондо савеза, а на нашем сајту имате линк са нашим пријатељима из Аустрије који воде младу али успешну Српску организацију "СПОЈИ" (Српска Православна Омладина Инсбрука).

Још једном Вам се захваљујем и желим свако добро.

са Поштовањем,

Љубиша Ракић
генерални секретар
Београдски теквондо савез



Још текстова на сличне теме у одељку

Спорт и борилачке вештине



и ВИДЕО снимци


Pravoslavni Srbin Vlada J. 
smesno vezba Kung fu - Orthodox
 Serb funny practice Kung Fu


Pozitivni uticaj prirode, svog 
kraja, zavicaja i domaceg terena 
- Vlada J. (Vladimir Jankovic)


Vaznesenje ljudi - 2. deo od 7 -
 Komunizam, Taoizam i besmrtnost
 - Vladimir Jankovic - Vlada J.

Friday, June 22, 2012

Писмо блаженопочившег оца Тадеја Витовничког из 1994.

Писмо блаженопочившег 
оца Тадеја Витовничког из 1994.


Скенирано писмо блаженопочившег Архимандрита Тадеја игумана и духовника манастира Витовница код Петровца на Млави од 21.04.1994. године мени, тада 24-годишњем Владимиру Јанковићу из Београда, као одговор на  моје писмо. Испод скенираног писма са рукописом о.Тадеја прекуцао сам текст писма и написао објашњење.


1.страна писма оца Тадеја Витовничког 1994.


2.страна писма оца Тадеја Витовничког 1994.


3.страна писма оца Тадеја Витовничког 1994.


Коверат писма о.Тадеја који сам му ја послао и адресирао са марком у мом писму да се он неби мучио да купује коверат и марку. 
  Потврда мог другог препорученог писма о.Тадеју од 05.08.1994. на које ми он није одговорио.




   Потврда трећег мог писма о.Тадеју од 21.06.1995. на које ми он није одговорио.

Прекуцано писмо о.Тадеја Владимиру Јанковићу од 21.04.1994.

     Господу омиљена племенита Душо,

     Све потиче од мисли и добро и зло а каквим се мислима бавимо такав нам је живот.

     Остави се медитације источњачких религија јер су све прожете магијом, ма колико оно изгледало да има нешто слично са Православљем, и не слушај лажи подлих духова, него припадни скрушеним срцем у смирењу пред Господом и моли се од срца Господу.

   Човек врло споро сазрева духовно јер је окружен многим саблазнима са свију страна и потребно му је дуготрајно искуство док не сазри и док не дође у крајње смирење, јер је крајње смирење савршенство хришћанског живота, а не васкрсавање мртвих и чинити разна чудеса.

     Свети Оци објашњавају три степена молитве док само Свети Исак Сирин објашњава и четврти степен молитве својствену само Анђелима, а нама даје се с времена на време само као утеха.

     Анђели непрекидно чезну срцем за Господа, тамо где престаје свака мисао и реч, то је молитва Анђела.

      Буди у свему послушан својим родитељима и не смеш вређати своје родитеље ни мислима, а речима, опхођење и понашање према њима да о томе и не говоримо.

      Свака увреда родитеља било то понашање или опхођењем, или делом или мислима то нас кошта вечног живота, зато пази на свој живот и на своје мисли јер свака мисао која није основана на љубави, правди, Истини, чистоти и племенитости од пакла је и треба је одбацити.

     У свему смири себе и у смирењу припадни у молитви пред Господом.

   Теби су живци ослабели због напетости у будистичку медитацију, то одбаци и опусти се и нестаће проблеми које имаш.

     Од Господа и Пресвете Богомајке мир и радост и све најлепше жели Свима
   
     Архим. Тадеј и братија
    

Ово писмо и овај мој пропратни текст, у целости или деловима, слободно објављујте где хоћете и ширите али бих вас молио да уз то објавите линк са овог мог блога http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2012/06/1994.html Унапред хвала на вашем поштењу.

Своје писмо нисам сачувао јер је оно послато у манастир Витовницу а ја га нисам копирао. Писао сам о.Тадеју да сам раније био комунистички васпитаван и да сам тражио Бога па сам се бавио мало и источњачком медитацијом и да ме на будистичке монахе подсећају православни монаси исихасти (тиховатељи) који практикују Исусову молитву, па да ми о.Тадеј напише мало о разликама између та два метода молитве. И написао сам му о мом неслагању са родитељима.

Само на то прво моје писмо ми је о.Тадеј одговорио. Касније сам му писао још ваљда два пута али није одговорио. Ја сам ишао у то време у цркву Светог Ђорђа на Чукарици (на Бановом брду) у Београду, а они су често организовали одласке у манастир Витовницу код о.Тадеја на литургију и разговоре са њим. Био сам и ја пар пута. Један пут се сећам да је о.Тадеј у манастиру нама за трпезом беседио, једном сам чак и фотографисао њега са народом и манастир неколико фотографија које не могу да нађем, а први пут кад сам био у Витовници у организацији поменуте цркве аутобусом са групом верника уз вођство једног свештеника из те цркве, после литургије сви су ишли редом да попричају са оцем Тадејем насамо за столом у дворишту. Ја тада нисам знао шта бих причао. Боље сам се изражавао тада писањем, било ми је глупо што су многи очекивали од о.Тадеја да им прориче будућност као тада многи видовњаци, астролози и магови на Телевизији, итд. 

После неколико дана разговарао сам са једним професором не сећам се чега и не сећам се његовог имена, који је долазио у поменуту цркву Светог Ђорђа и често је ишао код о.Тадеја. Рекао сам му како ја једини нисам разговарао са о.Тадејем када смо били у Витовници и професор ми је саветовао да напишем писмо о.Тадеју, да у њега убацим коверат на коме ћу налепити поштанску марку и написати своју адресу а он ће замолити о.Тадеја да ми одговори. Тако је и било и о.Тадеј ми је одговорио што ме је веома обрадовало. То писмо за свих 18 година сам до данас 2012. показао само родитељима, сестри и још око тројици пријатеља и пријатељица, иначе нигде га нисам објавио. Сада га објављујем на интернету. Тек сад, јер је то Божија воља или можда пре моја лењост и нисам хтео да испадне да се хвалим па да се не бих погордио, опростите, а и писмо ми је било чувано међу старим документима па ме мрзело да га тражим а нађох га јуче. После сам опет писао о.Тадеју једном или како видим на потврдама изгледа два пута, али професор ми је рекао да је о.Тадеј тада већ био болестан и стар и да није могао да пише тако да ми није одговорио.

Имам још информација о о.Тадеју, слушао сам уживо и његову беседу од три сата у великој сали биоскопа „Шумадија“ на Бановом брду у Београду. Написао сам текст о томе и копирао га и делио пријатељима верницима. Ако га нађем објавићу га на интернету. Добио сам давно и писма од мати Гликерије игуманије манастира Ћелије, од игумана хаџи Николаја из манастира Црна река (који је сада владика код рашчињеног владике Артемија) и објавио сам их на овом блогу у рубрици "Православље". 

Радо бих се дописивао са свим побожним људима тако да ми слободно можете писати на доње контакте.

Свако вам добро од Господа нашега Исуса Христа.




Хвала на читању
и очекујем ваше коментаре...

Владимир Јанковић

Погледајте и друге моје текстове на разне теме
са гледишта Православља на овом блогу:

Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:
“Православна србска заједница“
(верско братство и сестринство)

и истоимену групу на Вконтакте:
које сам основао 2012. године и водим их до сад.

Погледајте и моје разне видео снимке на доња три канала и молим да ми их запратите: моје говорење на разне теме: православље, религија, идеологије, политика, србство, економија, зарађивање, љубав, уметност, итд., моје музичке и хумористичке монтаже, мој плес, итд.:
Vladimir Jankovic Serbia
Vlada-J.-SerbiaEurope
Владимир Янкович

Моји контакти:

Фејсбук (Facebook): 
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

Твитер (Twitter): 
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович

Елицы (Elitsy): 
Владимир Янкович

Wednesday, June 20, 2012

Владика Николај - о предвечности Христа (против ктенасоваца)


Епископ Николај Велимировић
O предвечности Христа


(1956.)

»А кад Исус заврши Тајну вечеру, рече ученицима:                                                                                 "Дјечице, још сам мало с вама... Нову вам заповијест дајем да љубите један другога као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.".                                                                                                               Он им говори "дјечице"; ословљава их родитељском речју љубави. Дјечице – иако су му неки од ученика вршњаци по годинама, а неки можда и старији. Тако је ословио и ону крвоточну жену, једва млађу од себе, кћери! Но ко може Њему бити вршњак, или старији од Њега, кад је Он рекао Јеврејима о својој старости: "Ја сам прије него се Аврам родио".«
                                                                                                                                                       Теодул


БЕСЕДА
о Ономе који сиђе и узиђе

Који сиђе то је онај који и узиђе
превише свих небеса да испуни све 
(Еф. 4, 10)

»Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а потом се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло. Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике. Свршивши Свој посао и на земљи и у аду Он се узнео превише свих небеса. Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом. Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима[1]. Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила. Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12). Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех. Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех – понижењу бесповратном и вечном.
О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске. Теби слава и хвала вавек. Амин.«
Охридски пролог, 24. новембар, с. 940



[1] Који сиђе то је онај који и узиђе превише свих небеса да испуни све (Еф. 4, 10). Дакле, Син Божји се није променио кроз оваплоћење, и зато Исус Христос који је васкрсао у трећи дан из мртвих и узишао превише свих небеса да испуни све и сео са десне стране Оца, јесте исти превечни јединородни Син и Логос Божји, јер који сиђе то је онај који и узиђе (Еф. 4, 10). Зато и исповедамо насупрот новојављеним јеретицима христоборцима Ламбросу Ктенасу, Панајотису Алексопулосу, Хризостому Цанису, Пантелејмону Цаланкасу, Серафиму Игњатићу, Срђану Црвенковићу и осталим њиховим следбеницима, да Исус Христос јесте превечан зато што Он управо и јесте исти превечни јединородни Син Божји и Бог који је постојао пре стварања света, Којим је Бог Отац створио читав видљиви и невидљиви свет и Који се будући да је Бог, није променио кроз оваплоћење, јер Бог је потпуно непроменљив у свим својим особинама. Дакле, био је превечан, пре оваплоћења и, будући Бог а то значи непроменљив, остао је и после оваплоћења превечан (=превремен, ванвремен, надвремен)! - нап.прир.

(Овај текст је постављен и на Фејсбук у групи "Православна србска заједница" овде http://www.facebook.com/groups/222111497870559/doc/325452387536469/  где такође можете коментарисати овај текст ако имате профил на Фејсбуку у уђете у ту нашу групу.)

Текстови (на Фејсбуку у зип формату за скидање онима који имају профил на Фејсбуку, 2,9 МБ, ) Светих отаца који потврђују да Христова личност јесте предвечни Бог. А и Црква је предвечна јер је њена ипостас и глава предвечни Христос. http://www.facebook.com/groups/222111497870559/325541944194180/





Tuesday, June 19, 2012

Предвечност Христа и Цркве (увод и садржај - наслови текстова)

Текстови (на Фејсбуку у зип формату за скидање онима који имају профил на Фејсбуку, 2,9 МБ, ) Светих отаца који потврђују да Христова личност јесте предвечни Бог. А и Црква је предвечна јер је њена ипостас и глава предвечни Христос. http://www.facebook.com/groups/222111497870559/325541944194180/ .


Једно од богословских (теолошких) питања које раздаваја теологе па чак и поједине „Истински православне Цркве“ (зилоте, ревнитеље) је питање предвечности Христа и Цркве. Само Истински православна Црква (зилоти матејевци солунци) на челу са митрополитом Хризостомом солунским исповеда и учи да је Христос предвечни Бог по личности (ипостаси) а да је и Црква по ипостаси предвечна будући да је њена глава предвечни Господ Исус Христос. И Символ вере лепо каже „Верујем у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, од оца рођеног пре свих векова (значи предвечан је, пре вечности) кроз кога је све постало...“. Иако Символ вере овде лепо каже да је Исус Христос предвечан то сви други зилоти и од „Српске православне Цркве“ рашчињени владика Артемије негирају. Такође и Акатист Господу Исусу Христу каже „Исусе, Боже предвечни!“, на више места. А они кажу да се акатист не може сматрати за поуздан богословски доказ, итд. Учење да Христос и Црква нису предвечни увео је грчки богослов Ктенас и то су усвојили и други зилоти (сви флоринци, други матејевци, итд.) а такође и владика Артемије такозване Епархије рашко призренске и косовско метохијске у егзилу, за коју тврде да је део СПЦ иако им СПЦ негира благодат јер их је све рашчинила и назива их расколницима и сектом. О томе да је Христос по личности Бог предвечни може се наћи и у Догматици аве Јустина Поповића Ћелијског ако се пажљиво чита.

За сада ћу овде изнети садржај текстова о томе са угашеног сајта правоверје.цом, да видите да су и Свети оци говорили да је Христос предвечан. Коме требају сви ови текстови могу му их послати преко Скајпа или Месинџера (има зипованих око 2,9 МБ и велико је за слање преко мејла). А ускоро ћу, ако Бог да, све те текстове објавити на овом блогу http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/ и у групи на Фејсбуку „Православна србска заједница“ http://www.facebook.com/groups/222111497870559/.

Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде. (Јн. 8:56-59)


Ради се о тих 20 текстова.
Овај текст сам поставио у групу на Фејсбуку овде http://www.facebook.com/groups/222111497870559/doc/325363427545365/ . Тамо такође можете коментарисати уколико имате профил на Фејсбуку.

Владимир Јанковић
20. (7.) јун 2012., Београд, Србија, vjbgdser@eunet.rs

Tuesday, April 3, 2012

Саопштења Православне србске заједнице (од 29.02. и 03.04.2012.) о изборима у Србији

Пажња! Овај доњи текст је застарео и нисам више политички ангажован, а братство и сестринство Православну србску заједницу усмеравам према чистом духовном православном животу без мешања у политику али са повременим праћењем политике и свега осталог ради информисаности. Нове смернице групе и блога сам дао у овом тексту на блогу и у групи на Фејсбуку: 

"", написан 20. (7.) августа 2014. године после Христа.

13.март 2015.
Владимир Јанковић




Саопштења са описа групе на Фејсбуку "Православна србска заједница" о изборима у Србији која преносим овде:



Додато 29.02.2012.:

Vladimir Jankovic Vlada Добродошли нови чланови групе из СРС, ДСС и Двери. Као што ћете видети у опису групе, ми се залажемо за заједнички излазак ове три партије на изборе (предизборну коалицију) јер само тако можемо спречити да на власт опет дођу ЕУтописти. Ако победи, дај Боже, СРС, ДСС или Двери (али ризик је ако изађу самостално на изборе), на изборима, опет ће највероватније ове три партије правити владу, па ако већ морамо да будемо заједно најбоље је да коалицију правимо пре избора и тако осигурамо нашу победу, победу православних србских родољубивих партија. Борите се за нашу предизборну коалицију у својим партијама. 



Саопштење Владимира Јанковића у име Православне србске заједнице, од 03.04.2012.:



Нажалост, наше наде за предизборном коалицијом православних и истински родољубивих партија СРС, ДСС и Двери, нису остварене. Све те три партије (Двери су удружење грађана али исто иду на изборе) су предале самосталне изборне листе и иду самостално на изборе. Ово је велики ризик јер постоји шанса да опет победе ЕУ-фанатици тј. коалиције око ДС или СНС (напредњака). Ако се то деси кривицу сносе и врхови све ове три партије - СРС, ДСС и Двери, јер нису изашле заједно на изборе. Поново нас убија србска неслога око основних националних и стратешких државних циљева, а то је не улазак у ЕУ која пропада и уништава европске државе и развијање блиских веза са Русијом која јача у сваком погледу и другим пријатељским државама широм света које нису признале отцепљење «независност» Косова и Метохије. Изласком самостално на изборе СРС, ДСС и Двери расипају гласове истинских родољуба Србије на три дела што може да нас кошта још 4 године економског, духовног, моралног и сваког другог пропадања и издаје националних и државних интереса. Кад је већ тако ја ћу као и од одавно гласати за СРС јер ДСС је већ била пар пута у влади са ДС, Г17 и осталим ЕУтопистима, а Двери су 2000. године подржавале те снаге - ДОС и покрет Отпор а тек пре неколико година промениле став према ЕУ. Тако да гласам за сигурне и доследне, а то је СРС (Српска радикална странка) која није савршена као нити било ко, али и на предстојећим изборима, по мом мишљењу, нема бољег избора од СРС.


(Овај опис групе на Фејсбуку "Православна србска заједница" можете коментарисати у документима групе овде http://www.facebook.com/groups/222111497870559/doc/243254535756255/ )