Monday, July 31, 2017

Разлика између Цркве и Храма, цркве и храма (+ ВИДЕО)

Разлика између  
Цркве и Храма, цркве 
и храма (+ ВИДЕО)

Илустрација: Бог и човек
(Слике се увећају кликом на њих)

Недавно ме је један пријатељ питао која је разлика између цркве и храма, и замолио да му напишем о томе. Ево мог писма њему. Писмо не садржи личне податке и информације тако да могу да га објавим јавно.

Укратко

Црква има три значења и овако се пишу:

1. Црква као тело Христово и заједница Бога и верника. Пише се великим почетним словом Ц. Као тело Христово и тело самог човека верника може се назвати и Храм са великим Х.

2. Црква као хришћанска верска заједница пише се Црква са великим почетним словом Ц.

3. Грађевина за молитву, богослужење, богомоља пише се као црква или храм са малим почетним словом ц односно х.

 
Грб Српске Православне Цркве

Опширније

О Цркви и Храму могу доста писати и многи о томе има на интернету и по књигама и текстовима али покушаћу из мог искуства што сажетије да објасним конкретно питање - разлику између Цркве и Храма. Не знам научно тачно да одредим разлику али по мом искуству од 25 година у религији и нарочито Православљу отприлике и нема неке велике разлике између та два назива а ја могу рећи онако како је у искуству и обичају Православља и мом личном искуству.

Почевши од Светог писма Старога завета видимо у њему реч Храм који се односио на чувени Божији Храм у Јерусалиму светилишту свих Јевреја.  Остала њихова богослужбена места називала су се синагоге. Храм се употребљава и за храмове тј. места молитве и свештеничког служења и на све друге религије. Тек у Новом завету помиње се реч Црква и она се користи само у Хришћанству од онда до данас. А данас имамо многе хришћанске Цркве: Православну, Католичку, Протестантску и многе друге мање верске заједнице настале из Протестатизма, које неке себе зову Цркве а неко их назива сектама.

Спомен Храм Светога Саве 
и стара мала црква (храм) Светога Саве



 Црква Светог Ђорђа на Бановом брду у Београду,
или, како је свештеници ове цркве званично зову,
Храм Светог Георгија на Чукарици 

Храм (црква) Свете Петке
на Чукаричкој падини у Београду

Три основна значења речи Црква и Храм

  1. У Новом завету видећете да се реч Црква много пута користи и то пре свега на тело Христово. Исто се каже и да је тело Исуса Христа Храм Господњи а такође и наше човеково тело да је храм или црква Духа Светога, тј. Божијег Духа.

 2. Друго значење речи Црква је заједница (грчки, еклисија) хришћанског Бога Свете Тројице и свих верника који у тог Бога верују. Такође, Црква је заједница Бога, свих верника и свих оних умрлих (упокојених) који су живели у вери, били верници, и Светих отаца (Светитеља и Светитељки, Светаца и Светица), Пресвете Богородице и свих Светих Божијих Анђела. Пали анђели су зли духови тј. демони и они су отпали од Бога и Цркве пре него што је Бог створио човека и они раде против Бога, Цркве и људи.

  3. Треће значење речи црква или храм, односи се на грађевину где се врши хришћанско богослужење (литургија, јутрење, вечерње, крштења, венчања и остале молитве). Ту реч користе све хришћанске верске заједнице, сем например Јеховиних сведока који своје богомоље (места за молитве) називају дворане, итд. Муслимани например користе за своје богомоље реч џамија, мислим и медреса и друге називе али никад црква нити своју верску муслиманску заједницу називају Црква јер се то односи само на хришћанску религију. Будисти исто користе реч храм а не црква, итд. Кад се напише са малим почетним словом реч црква или храм мисли се само на граћевину где се врши богослужење, која у свом дворишту (порта) садржи и помоћне зграде као што је парохијски дом где се налазе канцеларије за свештенике и сале за дружење и послужење хране и пића за вернике после недељне или празничне литургије, за разне свечаности, предавања, прмоције књига, музичке приредбе, итд. Свака црква има више или мање тих дешавања у зависности од активности свештеника тог храма или храм има више свештеника онда зависи углавном од старешине храна, тј. главног свештеника у том храму. То је што се тиче парохијске цркве у граду или на селу где служе мирски (световни, овосветски) свештеници који су у Православљу и Протестантизму ожењени а у Католичанству нису него су у целибату (девствености, безбрачности). Ти свештеници се зову и пароси, њихова територија града или села над којом су надлежни се зове парохија, а верници који на њој живе су његови парохијани. Код католика се парох зове жупник, а парохија жупа. Реч манастир се односи на цео комплкес манастира али се за храм у коме је богослужење користи реч храм или црква, или прецизније манастирска црква, а у склопу манастира може постојати и капела, то је мања црква, а ако је у склопу веће зграде, тј. конака за монахе, унутар ње, на неком спрату зграде у засебној просторији, у једној соби, онда се зове параклис и у њему је све уређено као у свакој цркви и ту се врше богослужења зими јер је лакше и јефтиније загревати ту мању просторију него манастирску цркву која је већа, а и зими има мање гостију. Значи манастир је цео комплекс а манастирска црква је само богослужбена грађевина. А околне грађевине за монахе или монахиње су конаци. Уколико црква, манастирска или парохијска има испод себе просторију то се зове крипта.

Храм Светог Саве у Београду, 
photo by Vlado Marinković

 Храм Светог Саве у Београду, foto profimedia

Значи, отприлике нема неке велике разлике између речи црква и храм, само има њихова три основна значења која сам навео и тако сам научио и на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду и ван њега из свештеничких проповеди, књига, текстова и прича верника. У Србији сви говоримо црква али например на црквеним печатима и званичним називима користи се често реч храм. А у народу је обичај да једино храмом зовемо Храм Светога Саве на Врачару у Београду а остале цркве зовемо цркве а не храмови, мада није грешка рећи и за њих храм.

 Храм Светог Саве у Београду

Храм Светога Саве у Београду 
са монтираним ликом Светога Саве на небу

Велико и мало почетно слово: 
Црква и црква, Храм и храм

И навео бих шта је још важно. Када мислимо на било коју хришћанску верску заједницу онда пишемо великим почетним словом реч Црква (сем например Јеховини сведоци себе називају хришћанима а не зову себе Црква јер су они јудео-хришћани, јудео-протестанти, и више јудаистичка верска заједница, тј. више следе Стари завет и Јудаизам званичну религију Јевреја који имају синагоге него Хришћанство и Нови завет, итд.). Или кад мислимо на Цркву као заједницу Бога и верника онда исто пишемо великим словом реч Црква. Или кад помињемо земаљску (војинствујућу, борбену) и небеску  (торжествену, прослављену, победничку) Цркву (њу чине Бог, Божији анђели, Светитељи и верници који су упокојени а живели су праведно по вери) исто пишемо великим словом Црква. Обе те Цркве, небеска и земаљска су нераскидиве, као што је нераскидив овај земаљски материјални и онај духовни свет, и обе оне чине једну Цркву са великим словом Ц. А када мислимо на грађевину, богомољу, место молитве и богослужења, онда користимо реч црква или храм са малим почетним словом ц или х. Осим наравно ако је на почетку реченице, онда пишемо великим словом Ц или Х. А ако наводимо званичан назив неке цркве у средини реченице под наводницима онда опет може велико „Храм Светог Ђорђа“ или „Црква Светога Ђорђа“. Грађевине цркве могу бити зидане од тврдог материјала или од дрвета и свеједно, све се зову цркве, с тим што цркву од дрвета можемо звати црква брвнара. У прва три века после Христа (нове ере) када су хришћани били гоњени и забрањивани они нису имали јавне цркве већ су се молили по катакомбама (подземним тунелима и гробницама), на гробовима Светих мученика, у комунистичком СССР по шумама мада је било и отворених цекви али мали број, итд.

 Манастир Манасија (Ресава) у Србији


Додатак

Сетих се важно значење речи Црква и Храм, спада у оно главно и прво значење које сам навео, и на Богословском факултету СПЦ су нам то често помињали а то је да је Црква као тело Христово, она богочовечански живи организам (Богочовек је Господ Исус Христос), тело или заједница Бога и људи који у њега верују у црквеној заједници, односно да Црква није организација него богочовечански организам. Приметио сам још тада да ипак, иако је главно то да је Црква организам (тело) она је исто и организација, верска организација, верска заједница на Земљи, и може бити тако регистрована у државној управи неке државе (када није гоњена, када је држава толерише или сарађује са њом или је она државна религија као у монархијама када се то у Православљу зове симфонија, сагласје хармонија Цркве и државе) или бити нерегистрована (у илегали или катакомбама ако је гоњена, или нека тајна која не признаје државну власт ни државу као неке секте).

ВИДЕО:
Razlika izmedju Crkve i Hrama, 
crkve i hrama (+ tekst) - Vlada J.


Владимир Јанковић
31. јул 2017. године после Христа

Православна србска заједница
Верско братство и сестринство од 2012.
Погледајте и друге текстове на овом блогу 
сврстане по темама на врху:
Упишите се горе десно у мејлинг листу да будете
 обавештени мејлом када поставим нови текст.

Добродошли у истоимену Фејсбук групу:
И истоимену групу на Вконтакте:

Погледајте и моје видео снимке на ова три канала:
 говорење на разне теме са гледишта Православља,
 музичке и хумористичке монтаже, итд., и молим 
да их запратите, хвала:

Vladimir Jankovic Serbia

Vlada-J.-SerbiaEurope

Владимир Янкович


Контакти:

Фејсбук (Facebook):
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic)

Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович

Елицы (Elitsy):
Владимир Янкович


Sunday, July 16, 2017

За мир у Србији и на Балкану а против грађанског и сваког рата

16.7.2017.

За мир у Србији и на Балкану 
а против грађанског и сваког рата

За православне србске родољубе, патриоте,
 русофиле и све остале грађане Србије



Погрешио сам у наслову повода мог данашњег текста, писма председнику Србије г.Вучићу ( "Председниче, молим вас, не опредељујте се ни за Запад ни за Русију" http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.rs/2017/07/blog-post.html написавши да „неки грађани Србије траже од власти и председника Србије да се определе између Запада и Русије“, а уствари не ради се само о грађанима и појединим јавним личностима него пре свега о јаким политичким снагама, најпознатијим политичким покретима и партијама, русофилским и прозападним. Русофили оптужују власт и Вучића за издају и претерано служење Западу а прозападни их оптужују за превише неразумног и штетног русофилства. А било који од њих да дођу на власт или да се садашња власт и Вучић сврстају на једну страну, то би изазвало гнев оних других који би узрокоавали непрестану политичку нестабилност и могуће грађански рат, не дао нам Бог то.



Вероватно се русофилима неће баш свидети мој став изнет у тексту, који заступам последњих пар година, мада сам и ја био и прозападан а затим дуго био русофил и сад сам али реалан, али поред онога што волимо често у животу морамо да радимо и оно што не волимо а морамо, а то је дијалог са Западом као светском силом, да нам неби наметнули опет неки рат што би било најгоре за нас у Србији.

 (На карикатури планета Марс гледајући 
непрестане ратове на Земљи каже Сатурну: 
"Хвала Богу, ми немамо људе")

Ипак и окупација се лакше подноси, и у њој се живи и ради, него рат где народ гине и руши се све, нарочито грађански братоубилачки рат који мислим да је највеће зло, кад убија отац сина, син оца, брат брата, што смо имали у другом светском рату, са  комунистичким партизанима друга Тита, равногорцима Чича Драже, разним другим четницима, недићевцима и љотићевцима. Сви смо били Срби и сви се међусобно убијали, хапсили, тукли, и након пола века све до сад нисмо се помирили на националној основи зарад вишег националног интереса него се и даље делимо и мрзимо као наши несрећни преци. И климатске катастрофе (поплаве, пожари, земљотреси, олује и друго), и епидемије болести, и глад, и сиромаштво, све се лакше подноси, преживи и преболи јер је тада народ сложан и солидаран и једни другима помажу. А грађански рат је највеће зло где не знаш ко кога убија, ко за кога ради, ко ће те убити а ко неће, не знаш ни који су  наши и твоји а који њихови, ко ће те издати, ко те прати а ко ти је пријатељ, шта ће сутра комшија да ти уради а шта неће, не знаш на чему си, људи гину око тебе а не знаш да ли ћеш жив дочекати сутра, ти и твоји ближњи, а тада не можеш бити сигуран ни веровати ни својим ближњима, не можеш никоме веровати, тада човек човеку више није брат како учи хришћанство, друге религије и хуманизам, него је тада човек човеку вук како уче најсуровије и најпримитивније врсте паганство и најгори и најмрачнији култови и секте. Заиста  је грађански рат највеће зло које може задесити људе и државу.


 
Православни србски родољуби и ја са њима морамо да се помиримо са тим да много грађана Србије не воли Православље, не воле србство и Србе (сепаратисти разних националних мањина па и много Срба не воле своје србско порекло као нешто лоше и зло,  тзв. аутошовинисти), много грађана Србије не воли Русију а воли Запад, и морамо се мирним путем борити за своје вредности, стрпљиво, полако и постепено а никако нагло, јер верујем да би НАТО ушао војском у целу Србију, а већ нам је на Косову још од 1999. и око Србије су све земље чланице НАТО-а. НАТО би пре Русије ушао и видљивом војском у целу Србију са свих страна, баш као што је Хитлерова војска ушла у Србију пре СССР-а, и СССР се тада није бунио, а тек кад је Хитлер напао и СССР Коминтерна је наредила домаћим комунистима да дигну револуцију против Хитлера, а Британија и САД су и пре тога гурнули Дражу Михајловића у устанак, и Србија и Срби су сами чак четири године крварили, и тек након тога Срби који су преживели дочекаше Црвену Армију која је са избегличком краљевском владом и „савезницма“  довела Тита и комунисте на власт што је за православне Србе била нова окупација или блаже речено прогон, гоњење, мучеништво, гушење, ућуткивање, маргинализовање, изолација. И има ли логике да су по уверењу већине данашњих православних србских родољуба Недић и Љотић били јунаци и спаситељи србског народа и Србије, а да у исто време данашњу власт Србије и Вучића који раде исто што и Недић и Љотић, најжешће оптужују за издају?
Тако је било, слично је и данас, јер историја се понавља лошим ђацима, и то је сматрам реално и разумно гледиште на нашу ситуацију, нашу прошлост, садашњост и будућност. 

Нек нам Бог подари Србију мира и колевки, рађања и смеха срећне деце, запослене и заљубљене омладине и задовољних старијих људи, а не Србију ратова, крви, пушака и гробова, јер зар нам тога није било доста и превише и током целе наше србске историје и током недавних ратних и крвавих 90-тих година. Дај нам Господе Боже, молим те, мир у Србији и око ње, на Балкану, у региону, а све остало ћемо ми наш народ и грађани сами и заједничким трудом и радом постићи, направити, зарадити и изградити. И да живимо срећно на много година, на многаја љета. Амин (нека тако буде, тако је). Боже дај. Дај Боже!

Владимир Јанковић
Србија


Фејсбук (Facebook):
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“ (братство и сестринство)

Блог Православна србска заједница“ (братство и сестринство)

Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte):

Владимир Янкович


Елицы (Elitsy):
Владимир Янкович

Погледајте моје разне видео снимке:
- моје говорење на разне теме,
- моје музичке и хумористичке монтаже,
- моје ђускање,
- итд. ,
на ова три канала:

Vladimir Jankovic Serbia

Vlada-J.-SerbiaEurope

Владимир Янкович


Скајп (Skype): vladimir.jankovic.vlada


Председниче, молим вас, не опредељујте се ни за Запад ни за Русију

Председниче, молим вас, не опредељујте се 
ни за Запад ни за Русију

From: Vladimir Jankovic [mailto:vjbgdser@eunet.rs]
Sent: 16. јул 2017 10:01
To: 'info@sns.org.rs'; 'informativna-sluzba@sns.org.rs'; 'izvrsni-odbor@sns.org.rs'; 'predstavkegradjana@predsednik.rs'; 'kontakt.predsednik@predsednik.rs'
Subject: Predsednice, ne opredeljujte se ni za Zapad ni za Rusiju

16.7.2017.

Поводом притиска Запада и неких грађана Србије на председника Србије г.Вучића да определи Србију за Запад или за Русију. И као реаговање на актуелне и најважније догађаје за Србију, овај текст (писмо) сам послао на мејлове председника Србије г.Александра Вучића и Српске напредне странке.

SAD: Pitanje za Vučića - na čijoj strani je Srbija
Susret Aleksandra Vučića i potpredsednika SAD Majka Pensa u ponedeljak biće prilika da se razjasni ono što muči administraciju SAD, pre svega - na čijoj je strani Beograd, ali i da se veze Srbije i Vašingtona učvrste, piše VOA.


Председниче, молим вас, не опредељујте се 
ни за Запад ни за Русију

Поштовани председниче Србије господине Александре Вучићу,

молим вас, немојте никада да се изјасните на чијој сте страни, на страни Запада или Русије. Бивши председник Украјине Виктор Јанукович се после великих и дуготрајних притисака обе стране на њега, определио за Русију и тада му је Запад направио насилни евромајдан „обојену револуцију“ и затим им је почео рат. Исто, у тренутку кад се, ако се не дај Боже, власт Србије определи или за Запад или за Русију највероватније почиње рат у Србији. Ако се власт определи за Запад, онда православни србски родољуби и русофили дићи ће устанак као четници и партизани. А ако се Србија определи за Русију, онда ће прозападне снаге бившег ДОС-а, Отпор-а и других западних НВО уз подршку њихових медија, ЕУ, САД и НАТО-а дићи опет "обојену револуцију" тј. протесте и насиље који могу довести до грађанског рата.


Председниче, немојте никад да се определите ни за Запад ни за Русију, наставите  да водите неутралну политику као и до сада. Није тачно да се не може седети на две столице, може, половином се седи на једној столици а другом половином на другој столици и није никакав проблем, нарочито ако су обе столице климаве па ако се седне на само једну од њих онда се падне на под и повреди се.

Председниче, никад се немојте определити између великих сила, то је најбоља политика за Србију и гарант њеног и нашег мира, стабилности и развоја.


Кад год вас питају за кога сте, на чијој сте страни, кажите им да сте само и једино за Србију, да сте на страни Србије, на страни србског народа и грађана Србије. Кажите им да су вас изабрали на место председника Србије грађани Србије и да зато морате бити на нашој страни пре свега. И замолите их да вас више никада не питају на чијој сте страни. Кажите им да је то ваш дефнитиван и коначан одоговор, одлука и став за сва времена, да сте искључиво на страни Србије и грађана Србије и за наш мир, миран, бољи и срећнији живот.

Каже наш народ "Умиљато јагње, две мајке сиса". Нек се велике силе препуцавају саме преко себе а не преко наших леђа. Зашто би ми морали да се определимо за једну велику силу па тиме изазвали гнев и бес друге силе? И онда би као и неке друге државе постали пологон за њихов рат а наши грађани мете за одстрел. Не морамо да се определимо и нећемо, нико не може да нас натера и не треба да нас тера. Будимо мудри као друге неутралне земље које су избегле све светске ратове, као Швајцарска, скандинавске земље, Аустралија и друге, и док су други гинули и разарали државе једни другима, ове неутралне земље су се у миру развијале и богатиле. Ми имамо своје интересе а не да служимо туђим интересима било то интереси Запада или Истока. Свети владика Николај је писао да Србија треба да је не само између него и изнад Запада и Истока. То је најбоље за нас, и кад год је тако било у нашој историји ми смо имали мир и развој. А кад год се власт Србије определила за једну страну, она друга страна грађана Србије је дизала немире, буне, устанке и револуције.

Сматрам да је највећа снага и корист владајуће коалиције и вас г.Вучићу та што држите у миру, балансу, равнотежи и хармонији снаге Запада и снаге Истока у Србији, и желим вам да останете и истрајете на том путу, то је највећа корист за нашу често политички нестабилну државу. Само нам је потребна власт која ће чувати мир у држави, и то је довољно од ње, а за развој ћемо бринути ми сами грађани Србије. Кад имамо мир, све друго можемо постићи, заједнички, радом и трудом.

Председниче не опредељујте се за Запад или за Исток. Наш србски народ и грађани Србије су вас изабрали, народ се определио за вас, тако и ви сте опредељени само и пре свега за наш народ и грађане докле год сте на челу наше државе.

Срећно и уз Божију помоћ!
Нек вам Господ Бог подари мудрост и снагу!

Владимир Јанковић
Србија



SAD: Pitanje za Vučića - na čijoj strani je Srbija


Susret Aleksandra Vučića i potpredsednika SAD Majka Pensa u ponedeljak biće prilika da se razjasni ono što muči administraciju SAD, pre svega - na čijoj je strani Beograd, ali i da se veze Srbije i Vašingtona učvrste, piše VOA.
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Najavljujući danas prvi susret Vučića s novom američkom administracijom i njegovu prvu posetu SAD otkad je stupio na dužnost predsednika, "Glas Amerike" (Voice of America - VOA) se pita šta bi mogla da bude poruka novom predsedniku Srbije iz Bele kuće.
Luk Kofi iz fondacije "Heritidž", koja je ideološki bliska novoj administraciji SAD, kaže da bi Beloj kući savetovao da Srbiji prenese snažnu poruku da odluči da li želi da ima konstruktivnu ulogu u regionu i posveti se evroatlantskim integracijama, "ili će i dalje da flertuje sa Rusijom".

Amerika traži izveštaje o vojnoj saradnji SRB-RUS!

Kofi pri tom smatra da, od svih zemalja jugoistočne Evrope, Srbija verovatno ima najmanji zajednički interes sa SAD.

I Januš Bugajski iz Centra za analizu evropske politike mišljenja je da je krajnje vreme da Srbija odluči kome će se prikloniti - Zapadu ili Rusiji.
"Crna Gora je odabrala, Makedonija je odabrala, sve zemlje u regionu su odabrale da budu ili deo NATO-a ili zapadnog sveta, i odbace uticaj Rusije", kaže Bugajski, koji smatra da je Vučićeva poseta važna jer će, kako navodi, iz prve ruke saznati šta američka administracija očekuje od srpske vlade.

Šta se tačno očekuje od Srbije kada je reč o ruskom humanitarnom centru u Nišu nije jasno, ali su američki zvaničnici jasno stavili do znanja da je taj centar potencijalni problem, a kao jedno od gorućih pitanja, i to bi moglo da bude tema razgovora Vučića i Pensa, navodi "Glas Amerike".

Rusija: Apsurdne optužbe SAD o centru u Nišu!


"Srbija mora biti opreznija u spoljnopolitičkim odlukama. Možete imati dobre odnose s Rusijom i ako nemate humanitarni centar, i ako ne učestvujete u zajedničkim vojnim vežbama ili ne organizujete sastanak lidera Republike Srpske i (ruskog predsednika Vladimira) Putina na svojoj teritoriji. Srbiji se mora staviti do znanja da smo svega toga svesni", kaže Luk Kofi.

Istovremeno, Dejmon Vilson, potpredsednik Atlantskog saveta, ukazuje da je Srbija ta koja će doneti konačnu odluku o tome šta će uraditi s ruskim centrom, i ističe da je pitanje za SAD kako da i one ostanu prisutne u Jugoistočnoj Evropi.

"Hoće li Albanci da priznaju Srbiju bez Kosova"


"Predlažem da prisustvo američkih trupa u okviru KFOR-a i Bondstila ne bude privremeno, već stalno, kako bi bilo jasno da Amerika kao sila ostaje tu i ubuduće", kaže Vilson.
Da se Amerika vraća u Jugoistočnu Evropu i na Balkan, kažu eksperti u Vašingtonu, pokazujusastanak predsednika Donalda Trampa s predstavnicima Inicijative tri mora u Poljskoj,najavljena poseta potpredsednika Majka Pensa Crnoj Gori i Vučićev dolazak u Vašington.
"Imamo mnogo posla, biće i teških pitanja između SAD i Srbije, i ovo je prilika da se od početka rešavaju kako treba. Mislim da je Bela kuća zainteresovana da sa Srbijom izgradi odnos poverenja i da u Vašingtonu postoji volja da se Zapadnom Balkanu pokaže da nije zaboravljen. Mi vidimo Vučića kao partnera", navodi Dejmon Vilson.
VOA se pita da li će jedna od tema partnerskih razgovora Vučića i Pensa biti i nedostaci demokratije u Srbiji na koje, kako napominje, često ukazuju americke tink-tenk organizacije i pojedini zvaničnici.
"Poznavaoci prilika veruju da će, ako i o tome bude reči, to verovatno ostati iza zatvorenih vrata Bele kuće", zaključuje američki multimedijalni servis.
TAGOVI:
·         SAD
·         RUSIJA
·         BELA KUĆA
·         ALEKSANDAR VUČIĆ