Владика Николај - о предвечности Христа (против ктенасоваца)

Епископ Николај Велимировић

O предвечности Христа

(†1956.)

»А кад Исус заврши Тајну вечеру, рече ученицима:                                                                                 "Дјечице, још сам мало с вама... Нову вам заповијест дајем да љубите један другога као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.".                                                                                                               Он им говори "дјечице"; ословљава их родитељском речју љубави. Дјечице – иако су му неки од ученика вршњаци по годинама, а неки можда и старији. Тако је ословио и ону крвоточну жену, једва млађу од себе, кћери! Но ко може Њему бити вршњак, или старији од Њега, кад је Он рекао Јеврејима о својој старости: "Ја сам прије него се Аврам родио".«

                                                                                                                                                       Теодул

БЕСЕДА

о Ономе који сиђе и узиђе

Који сиђе то је онај који и узиђе

превише свих небеса да испуни све 

(Еф. 4, 10)

»Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а потом се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло. Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике. Свршивши Свој посао и на земљи и у аду Он се узнео превише свих небеса. Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом. Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима^[1]. Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила. Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12). Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех. Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех – понижењу бесповратном и вечном.

О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске. Теби слава и хвала вавек. Амин.«

Охридски пролог, 24. новембар, с. 940

---

^[1] Који сиђе то је онај који и узиђе превише свих небеса да испуни све (Еф. 4, 10). Дакле, Син Божји се није променио кроз оваплоћење, и зато Исус Христос који је васкрсао у трећи дан из мртвих и узишао превише свих небеса да испуни све и сео са десне стране Оца, јесте исти превечни јединородни Син и Логос Божји, јер који сиђе то је онај који и узиђе (Еф. 4, 10). Зато и исповедамо насупрот новојављеним јеретицима христоборцима Ламбросу Ктенасу, Панајотису Алексопулосу, Хризостому Цанису, Пантелејмону Цаланкасу, Серафиму Игњатићу, Срђану Црвенковићу и осталим њиховим следбеницима, да Исус Христос јесте превечан зато што Он управо и јесте исти превечни јединородни Син Божји и Бог који је постојао пре стварања света, Којим је Бог Отац створио читав видљиви и невидљиви свет и Који се будући да је Бог, није променио кроз оваплоћење, јер Бог је потпуно непроменљив у свим својим особинама. Дакле, био је превечан, пре оваплоћења и, будући Бог а то значи непроменљив, остао је и после оваплоћења превечан (=превремен, ванвремен, надвремен)! - нап.прир.

(Овај текст је постављен и на Фејсбук у групи "Православна србска заједница" овде http://www.facebook.com/groups/222111497870559/doc/325452387536469/  где такође можете коментарисати овај текст ако имате профил на Фејсбуку у уђете у ту нашу групу.)

Текстови (на Фејсбуку у зип формату за скидање онима који имају профил на Фејсбуку, 2,9 МБ, ) Светих отаца који потврђују да Христова личност јесте предвечни Бог. А и Црква је предвечна јер је њена ипостас и глава предвечни Христос. http://www.facebook.com/groups/222111497870559/325541944194180/