Писмо блаженопочившег оца Тадеја Витовничког из 1994.

Писмо блаженопочившег 

оца Тадеја Витовничког из 1994.

Скенирано писмо блаженопочившег Архимандрита Тадеја игумана и духовника манастира Витовница код Петровца на Млави од 21.04.1994. године мени, тада 24-годишњем Владимиру Јанковићу из Београда, као одговор на  моје писмо. Испод скенираног писма са рукописом о.Тадеја прекуцао сам текст писма и написао објашњење.

1.страна писма оца Тадеја Витовничког 1994.

2.страна писма оца Тадеја Витовничког 1994.

3.страна писма оца Тадеја Витовничког 1994.

Коверат писма о.Тадеја који сам му ја послао и адресирао са марком у мом писму да се он неби мучио да купује коверат и марку. 

  Потврда мог другог препорученог писма о.Тадеју од 05.08.1994. на које ми он није одговорио.

   Потврда трећег мог писма о.Тадеју од 21.06.1995. на које ми он није одговорио.

Прекуцано писмо о.Тадеја Владимиру Јанковићу од 21.04.1994.

     Господу омиљена племенита Душо,

     Све потиче од мисли и добро и зло а каквим се мислима бавимо такав нам је живот.

     Остави се медитације источњачких религија јер су све прожете магијом, ма колико оно изгледало да има нешто слично са Православљем, и не слушај лажи подлих духова, него припадни скрушеним срцем у смирењу пред Господом и моли се од срца Господу.

   Човек врло споро сазрева духовно јер је окружен многим саблазнима са свију страна и потребно му је дуготрајно искуство док не сазри и док не дође у крајње смирење, јер је крајње смирење савршенство хришћанског живота, а не васкрсавање мртвих и чинити разна чудеса.

     Свети Оци објашњавају три степена молитве док само Свети Исак Сирин објашњава и четврти степен молитве својствену само Анђелима, а нама даје се с времена на време само као утеха.

     Анђели непрекидно чезну срцем за Господа, тамо где престаје свака мисао и реч, то је молитва Анђела.

      Буди у свему послушан својим родитељима и не смеш вређати своје родитеље ни мислима, а речима, опхођење и понашање према њима да о томе и не говоримо.

      Свака увреда родитеља било то понашање или опхођењем, или делом или мислима то нас кошта вечног живота, зато пази на свој живот и на своје мисли јер свака мисао која није основана на љубави, правди, Истини, чистоти и племенитости од пакла је и треба је одбацити.

     У свему смири себе и у смирењу припадни у молитви пред Господом.

   Теби су живци ослабели због напетости у будистичку медитацију, то одбаци и опусти се и нестаће проблеми које имаш.

     Од Господа и Пресвете Богомајке мир и радост и све најлепше жели Свима

   

     Архим. Тадеј и братија

    

Ово писмо и овај мој пропратни текст, у целости или деловима, слободно објављујте где хоћете и ширите али бих вас молио да уз то објавите линк са овог мог блога http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2012/06/1994.html Унапред хвала на вашем поштењу.

Своје писмо нисам сачувао јер је оно послато у манастир Витовницу а ја га нисам копирао. Писао сам о.Тадеју да сам раније био комунистички васпитаван и да сам тражио Бога па сам се бавио мало и источњачком медитацијом и да ме на будистичке монахе подсећају православни монаси исихасти (тиховатељи) који практикују Исусову молитву, па да ми о.Тадеј напише мало о разликама између та два метода молитве. И написао сам му о мом неслагању са родитељима.

Само на то прво моје писмо ми је о.Тадеј одговорио. Касније сам му писао још ваљда два пута али није одговорио. Ја сам ишао у то време у цркву Светог Ђорђа на Чукарици (на Бановом брду) у Београду, а они су често организовали одласке у манастир Витовницу код о.Тадеја на литургију и разговоре са њим. Био сам и ја пар пута. Један пут се сећам да је о.Тадеј у манастиру нама за трпезом беседио, једном сам чак и фотографисао њега са народом и манастир неколико фотографија које не могу да нађем, а први пут кад сам био у Витовници у организацији поменуте цркве аутобусом са групом верника уз вођство једног свештеника из те цркве, после литургије сви су ишли редом да попричају са оцем Тадејем насамо за столом у дворишту. Ја тада нисам знао шта бих причао. Боље сам се изражавао тада писањем, било ми је глупо што су многи очекивали од о.Тадеја да им прориче будућност као тада многи видовњаци, астролози и магови на Телевизији, итд. 

После неколико дана разговарао сам са једним професором не сећам се чега и не сећам се његовог имена, који је долазио у поменуту цркву Светог Ђорђа и често је ишао код о.Тадеја. Рекао сам му како ја једини нисам разговарао са о.Тадејем када смо били у Витовници и професор ми је саветовао да напишем писмо о.Тадеју, да у њега убацим коверат на коме ћу налепити поштанску марку и написати своју адресу а он ће замолити о.Тадеја да ми одговори. Тако је и било и о.Тадеј ми је одговорио што ме је веома обрадовало. То писмо за свих 18 година сам до данас 2012. показао само родитељима, сестри и још око тројици пријатеља и пријатељица, иначе нигде га нисам објавио. Сада га објављујем на интернету. Тек сад, јер је то Божија воља или можда пре моја лењост и нисам хтео да испадне да се хвалим па да се не бих погордио, опростите, а и писмо ми је било чувано међу старим документима па ме мрзело да га тражим а нађох га јуче. После сам опет писао о.Тадеју једном или како видим на потврдама изгледа два пута, али професор ми је рекао да је о.Тадеј тада већ био болестан и стар и да није могао да пише тако да ми није одговорио.

Имам још информација о о.Тадеју, слушао сам уживо и његову беседу од три сата у великој сали биоскопа „Шумадија“ на Бановом брду у Београду. Написао сам текст о томе и копирао га и делио пријатељима верницима. Ако га нађем објавићу га на интернету. Добио сам давно и писма од мати Гликерије игуманије манастира Ћелије, од игумана хаџи Николаја из манастира Црна река (који је сада владика код рашчињеног владике Артемија) и објавио сам их на овом блогу у рубрици "Православље". 

Радо бих се дописивао са свим побожним људима тако да ми слободно можете писати на доње контакте.

Свако вам добро од Господа нашега Исуса Христа.

Хвала на читању
и очекујем ваше коментаре...

Владимир Јанковић

Погледајте и друге моје текстове на разне теме

са гледишта Православља на овом блогу:

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:

“Православна србска заједница“

(верско братство и сестринство)

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

и истоимену групу на Вконтакте:

https://vk.com/pravoslavna.serbska.obshina

које сам основао 2012. године и водим их до сад.

Погледајте и моје разне видео снимке на доња три канала и молим да ми их запратите: моје говорење на разне теме: православље, религија, идеологије, политика, србство, економија, зарађивање, љубав, уметност, итд., моје музичке и хумористичке монтаже, мој плес, итд.:

Vladimir Jankovic Serbia

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope1/videos

Vlada-J.-SerbiaEurope

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope/videos

Владимир Янкович

https://rutube.ru/video/person/619778

Моји контакти:

Фејсбук (Facebook): 
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Твитер (Twitter): 
Vladimir Jankovic

@VladimirJanSrb

https://twitter.com/VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович

https://vk.com/vladimir.jankovic

Елицы (Elitsy): 
Владимир Янкович

https://elitsy.ru/profile/44166

vjbgdser@gmail.com

vladimir.jankovic@mail.ru

Владика Николај - о предвечности Христа (против ктенасоваца)

Епископ Николај Велимировић

O предвечности Христа

(†1956.)

»А кад Исус заврши Тајну вечеру, рече ученицима:                                                                                 "Дјечице, још сам мало с вама... Нову вам заповијест дајем да љубите један другога као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.".                                                                                                               Он им говори "дјечице"; ословљава их родитељском речју љубави. Дјечице – иако су му неки од ученика вршњаци по годинама, а неки можда и старији. Тако је ословио и ону крвоточну жену, једва млађу од себе, кћери! Но ко може Њему бити вршњак, или старији од Њега, кад је Он рекао Јеврејима о својој старости: "Ја сам прије него се Аврам родио".«

                                                                                                                                                       Теодул

БЕСЕДА

о Ономе који сиђе и узиђе

Који сиђе то је онај који и узиђе

превише свих небеса да испуни све 

(Еф. 4, 10)

»Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а потом се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло. Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике. Свршивши Свој посао и на земљи и у аду Он се узнео превише свих небеса. Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом. Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима^[1]. Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила. Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12). Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех. Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех – понижењу бесповратном и вечном.

О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске. Теби слава и хвала вавек. Амин.«

Охридски пролог, 24. новембар, с. 940

---

^[1] Који сиђе то је онај који и узиђе превише свих небеса да испуни све (Еф. 4, 10). Дакле, Син Божји се није променио кроз оваплоћење, и зато Исус Христос који је васкрсао у трећи дан из мртвих и узишао превише свих небеса да испуни све и сео са десне стране Оца, јесте исти превечни јединородни Син и Логос Божји, јер који сиђе то је онај који и узиђе (Еф. 4, 10). Зато и исповедамо насупрот новојављеним јеретицима христоборцима Ламбросу Ктенасу, Панајотису Алексопулосу, Хризостому Цанису, Пантелејмону Цаланкасу, Серафиму Игњатићу, Срђану Црвенковићу и осталим њиховим следбеницима, да Исус Христос јесте превечан зато што Он управо и јесте исти превечни јединородни Син Божји и Бог који је постојао пре стварања света, Којим је Бог Отац створио читав видљиви и невидљиви свет и Који се будући да је Бог, није променио кроз оваплоћење, јер Бог је потпуно непроменљив у свим својим особинама. Дакле, био је превечан, пре оваплоћења и, будући Бог а то значи непроменљив, остао је и после оваплоћења превечан (=превремен, ванвремен, надвремен)! - нап.прир.

(Овај текст је постављен и на Фејсбук у групи "Православна србска заједница" овде http://www.facebook.com/groups/222111497870559/doc/325452387536469/  где такође можете коментарисати овај текст ако имате профил на Фејсбуку у уђете у ту нашу групу.)

Текстови (на Фејсбуку у зип формату за скидање онима који имају профил на Фејсбуку, 2,9 МБ, ) Светих отаца који потврђују да Христова личност јесте предвечни Бог. А и Црква је предвечна јер је њена ипостас и глава предвечни Христос. http://www.facebook.com/groups/222111497870559/325541944194180/

Предвечност Христа и Цркве (увод и садржај - наслови текстова)

Текстови (на Фејсбуку у зип формату за скидање онима који имају профил на Фејсбуку, 2,9 МБ, ) Светих отаца који потврђују да Христова личност јесте предвечни Бог. А и Црква је предвечна јер је њена ипостас и глава предвечни Христос. http://www.facebook.com/groups/222111497870559/325541944194180/ .


Једно од богословских (теолошких) питања које раздаваја теологе па чак и поједине „Истински православне Цркве“ (зилоте, ревнитеље) је питање предвечности Христа и Цркве. Само Истински православна Црква (зилоти матејевци солунци) на челу са митрополитом Хризостомом солунским исповеда и учи да је Христос предвечни Бог по личности (ипостаси) а да је и Црква по ипостаси предвечна будући да је њена глава предвечни Господ Исус Христос. И Символ вере лепо каже „Верујем у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, од оца рођеног пре свих векова (значи предвечан је, пре вечности) кроз кога је све постало...“. Иако Символ вере овде лепо каже да је Исус Христос предвечан то сви други зилоти и од „Српске православне Цркве“ рашчињени владика Артемије негирају. Такође и Акатист Господу Исусу Христу каже „Исусе, Боже предвечни!“, на више места. А они кажу да се акатист не може сматрати за поуздан богословски доказ, итд. Учење да Христос и Црква нису предвечни увео је грчки богослов Ктенас и то су усвојили и други зилоти (сви флоринци, други матејевци, итд.) а такође и владика Артемије такозване Епархије рашко призренске и косовско метохијске у егзилу, за коју тврде да је део СПЦ иако им СПЦ негира благодат јер их је све рашчинила и назива их расколницима и сектом. О томе да је Христос по личности Бог предвечни може се наћи и у Догматици аве Јустина Поповића Ћелијског ако се пажљиво чита.

За сада ћу овде изнети садржај текстова о томе са угашеног сајта правоверје.цом, да видите да су и Свети оци говорили да је Христос предвечан. Коме требају сви ови текстови могу му их послати преко Скајпа или Месинџера (има зипованих око 2,9 МБ и велико је за слање преко мејла). А ускоро ћу, ако Бог да, све те текстове објавити на овом блогу http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/ и у групи на Фејсбуку „Православна србска заједница“ http://www.facebook.com/groups/222111497870559/.

Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде. (Јн. 8:56-59)

О имену Божијем "О ΩΝ"

Ко покушава да васкрсне ђавољу повељу?

О Окружној посланици из 2005 г.

Сатанска повеља

Црквени календар за 1999 г.

О неизменљивом по ипостаси оваплоћењу Сина Божјег

Св. Кирило Јерусалимски - о предвечности Христа

Св. Јован Златоусти - о предвечности Христа

Св. Григорије Ниски - о предвечности Христа

Св. Фотије Константинопољски - о предвечности Христа

Св. Симеон Нови Богослов - о предвечности Христа

Св. Теофилакт Охридски - о предвечности Христа

Акатист Преслатком Г.Н.И.Х.-у - о предвечности Христа

Житије св. мученице Ореозиле

Охридски пролог, 8. септембар

Владика Николај - о предвечности Христа

Свети Сава Српски - О правоверју

Против Сергијана

Писмо Срђану од 20.04.2007 (одломак)

Писмо Матеју (05.05.2008)

Ради се о тих 20 текстова.

Овај текст сам поставио у групу на Фејсбуку овде http://www.facebook.com/groups/222111497870559/doc/325363427545365/ . Тамо такође можете коментарисати уколико имате профил на Фејсбуку.

Владимир Јанковић

20. (7.) јун 2012., Београд, Србија, vjbgdser@eunet.rs