О братству и сестринству „Православна србска заједница“ и за мир међу свим православнима

20. (7.) август 2014. године после Христа

Помаже Бог!

Крајње је време да опет нешто напишем на овом блогу братства и сестринства „Православна србска заједница“. Нисам дуго писао овде јер сам се посветио истоименој групи на Фејсбуку коју сам као и овај блог основао јануара 2012. године. Потребан је и блог или сајт нарочито за оне који нису чланови Фејсбука ради ширег деловања. Група на Фејсбуку ради активно од оснивања и можете је тамо погледати ако имате профил на Фејсбуку и ако хоћете тражите пријем. Пошто сам за сада опет једини администратор групе када видим ваш захтев за пријем у групу, као и до сада погледаћу ваш профил и одлучити да ли да вас примим у њу. Избор кога да примим постаје све више нужан јер смо имали провокаторе које православље уопште не занима, писали су у групи свашта, вулгарно су се изражавали што не само да није православно него није ни културно, вређали групу и мене лично најгрубљим речима, итд. После упозорења већина је наставила са тим па сам их избацио из групе. То чиним и ради културних чланова групе да нас све заштитим од провокација. Било је у протеклих годину дана много чак и сатаниста који су хтели ући у групу. Људе са сатанистичким фотографијама и писањем на њиховим профилима, разни профили странаца за рекламирање свих могући превара на интернету и слични да их све не набрајам, не могу да пустим да уђу и загађују групу. Ништа чудно, јер знамо да што год више служиш Богу, ђаво те све више мрзи и напада. Добронамерне критике су наравно добродошле.

Ово наше, за сада само виртуелно (на интернету) братство и сестринство, поред осталог што сам о њему писао у предходним текстовима на овом блогу и у групи на Фејсбуку, замишљам као отворену духовну заједницу без претераних формалности које имају званично регистрована братства и сестринства, многи србски патриотски (родољубиви) покрети, политичке партије, удружења грађана, невладине организације, итд. За активности у реалном животу, по закону Србије, свака организација треба да буде регистрована и надлежном министарству, што многи не поштују, разне верске заједнице, политички покрети, и томе слично. Као оснивач овога братства и сестринства, свесни православни верник, држављанин Србије, легалиста, мирољубив човек, итд. желим да радим по постојећем државном закону и да га поштујем као што сам и до сада у животу радио.

Написао сам у групи један текст где сам позвао чланове групе да свако у свом месту осмисли летак са пригодним православним текстом, одштампа и са још неким дели на јавним местима или убацује у поштанске сандучиће. Наравно, и сам сам то хтео да радим, и радио сам пре за друге, као и лепио разне плакате, итд. Да бих вас поштедео непријатности са органима реда и закона, проверићу да ли је за тај посао по закону Србије нужна регистрација удружења грађана или верске заједнице. Као што већ рекох, многе нерегистроване организације то одавно раде у Србији, без последица, и имају друге активности, например окупљање по приватним домовима (кућама и становима) ради проповеди, молитве, дружења, итд. Све предлоге узимам у обзир ако их имате. Не планирам да постоји формално чланство, већ је то духовна заједница, друштво, верски покрет. Већ имамо као заједницу „Српску православну Цркву“, „Епархију рашко призренску у егзилу са владиком Артемијем“ (кога је пре пар година Сабор СПЦ рашчинио владичанског чина и оставио само као свог монаха) а такође у Србији постоје и разни „зилоти“ што значи ревнитељи под именом „Српска истински православна Црква“ и колико ја знам ни једни нису регистровани по државном закону.

Мој циљ је, како сам од почетка писао, да подстиче дијалог, толеранцију и сарадњу свих православних у Србији у борби за истинско православље Христове Цркве (од Христа до сад), Светих Апостола и Светих отаца и жена. Нажалост, поменути православни (СПЦ, ЕРП у егзилу владике Артемија и зилоти разних „Истински православних Цркви“) нису у међусобном молитвено-литургијском општењу које је главни услов јединства и саборности Цркве Христове. Ако већ за сада нема тог општења, трудимо се да бар нема мржње и нетрпељивости међу њима односно нама, јер живимо у истој држави Србији, Срби смо, други Срби у дијаспори се такође због тога деле а то не ваља и штети православном заједништву Срба. Ђаво и србски непријатељи управо то и желе, да нас и по питању вере максимално разједине а тиме и ослабе. Ко је томе крив, да ли СПЦ са својим новотаријама, екуменизмом, папизмом итд. или ови други који се против тога боре добро или на лош начин, треба свако сам да расуди али без мржње. Мислим да смо сви криви по мало, јер нико није непогрешив и савршен осим самога Бога, а где је онда истинска Христова православна Црква то је сложено еклисиолошко питање (еклисија значи Црква) које и јесте главни проблем њиховог спора и у Србији и у србској дијаспори, и у другим православним народима (Руси, Грци, Бугари, Румуни, итд.). Морам да сад признам да је и мене после око шест година проучавања слудело то питање па сам одлучио да поштујем све који себе називају православнима и расуђујем смирено о њиховим манама и врлинама без екстремизма и тврдоглавости.

То препуручујем и саветујем свима који се труде у православној вери, а где ће ко да иде на богослужења (заједничке молитве) нека буде његов или њен избор који треба поштовати. Верска слобода у Србији и у већини држава у свету је законом загарантована, и зато поштујмо једни друге у разликама по питању вере. Сваки човек је непоновљив како каже православно богословље (теологија), значи оригиналан, уникатан, нема два иста човека (чак иако неки маштају о клонирању људи, једна људска душа је за једно тело, не може човек створити душу а камоли две или више потпуно истих душа) тако да два човека ма били и у истој Цркви, и ишли у исти храм (цркву) у исто време и молили се заједно, и можда били чак и близанци од истог оца и мајке, у неким стварима мора да буду различитих ставова, али то не значи да треба да се мрзе, неподносе, свађају, вређају или не дај Боже туку или убијају.

Ово што ја заговарам није тзв. „православни екуменизам“ јер је екуменизам какав се развија од почетка 20. века заједништво и саборност у различитостима, спајање неспојивих супротности у учењима, мешавина православља и свих јереси, свејерес под командом Новог светског поретка који чека Антихриста. Ово за шта се ја залажем је истинска православна саборност у Истини која је Господ Исус Христос, при чему свако треба да се покаје за своје грехе и одрекне својих јереси, што би било на спасење свих нас. А ако до тога не да Бог и људска грешност да дође, бар да живимо у миру, да се не мрзимо и да развијамо дијалог јер сви смо браћа и сестре Срби, сви тежимо истинском православљу и Господу, и желимо да се спасемо, сви имамо исте животне проблеме, сви смо упућени једни на друге као ближњи, да се волимо и помажемо јер како каже Нови завет „Како ћеш волети Бога кога не видиш ако не волиш брата којега видиш?“. Љубав према Богу и љубав према свим људима (нарочито ближњима, својој породици и свом народу) су две Божије највеће заповести, то су богољубље и човекољубље, вертикала и хоризонтала Часног Крста Христовог.

Владимир Јанковић

Београд

Србија

vjbgdser@eunet.rs

vladimir.jankovic@mail.ru

vladimir-yankovich@rambler.ru

Профил на Фејсбуку:

Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlad a

Профил на руској најпопуларнијој друштвеној мрежи ВКонтакте.ру или вк.цом, најпопуларнија друштвена мрежа на свету после Фејсбука:

Владимир Янкович

http://vk.com/vladimir.jankovic