Поштовани пријатељи,
драга браћо и сестре православни,
ево још мало речи од мене.
Стање у Србији је тешко. Али такво је већ око 30
година и може и даље да буде, не можемо предвидети када ће да крене на боље али
и не треба чекати цео живот да буде боље и идеално већ се и сада борити за
бољитак, тада ће и нама и другима бити боље. Коме је већ сада боље, свака му
част, драго ми је због тога, али већини народа није боље, а ни мени. Можда то
није проблем државе већ свих нас што смо неспособни да се прилагодимо новим
условима у Србији, или како би нас неки назвали да смо ми „губитници транзиције“.
Наравно, не саветујем никоме да се бави мутним и криминалним радњама и
пословима, јер сам верник и то не долази у обзир.
Али морам рећи да нема вајде од чекања бољих времена и
док услови, ситуација и околности у држави буду идеалне или много боље да би ми
кренули нешто да радимо, лако је тада, али на муци се познају јунаци, каже србска
изрека.
Зато и сада, хајде да већ сада сами стварамо бољи
живот, наш бољи живот. Заборавите мало на ваш рад за Србију, Православље,
отаџбину, идеале, србство, и сличне више вредности којима се многи од нас баве
а на личном плану пропадају, помозите сами себи па ће и држави бити боље. Нема
срећне државе без срећног појединца. Ово није егоизам, себичност, то је
реалност у складу са православном мудрошћу да ако хоћеш да спасеш и поправиш
друге људе, требаш најпре да спасаваш и поправљаш себе.
Свако нек крене од себе. Неко је доста учинио за себе
и тај треба да крене да чини за друге, а неки су се много жртвовали за друге и
ти људи треба мало да брину за себе, јер не можемо бити срећни само због туђе
среће ако нисмо и ми сами са собом срећни. Колективизам, друштевну свест,
развијају неке идеологије попут комунизма, итд. а индивидуализам развијају неке
друге идеологије као например западна демократија и капитализам. Најбоље је развијати
и једно и друго, јер каже Божија заповест „Воли ближњега свога као самога себе“,
дакле Бог нам каже да волимо ближње али и саме себе.
Позивам све моје пријатеље да у ова тешка времена не
клону, да одбаце кукање, жалопојке, депресију, очајање, чамотињу, песимизам,
безвољност. Нигде живот на нашој планети није идеалан. Свугде има неких
проблема. Од проблема не вреди бежати него их треба решавати. Борите се да
преживите ви и ваши ближњи (породица, родбина, пријатељи, комшије). Помозите
свима а и себи. Трудите се да као хришћани поштено радите и зарађујете новац.
Тиме ћете помоћи себи а можете помоћи и другима. Сетите се да су људи у Србији
ишли на посао чак и за време бомбардовања 1999. године, и нису очајавали,
борили су се, морали су, неки да би издржавали своју децу а и себе. Борба је и
сад. Не брините много ако вас заврну за плату, не дају вам, или није редовна
или је мања него што вам је обећано, радите и даље и мислите, размишљајте како
више да зарадите на истом или другом послу, али поштено. Неће вам труд
пропасти. Ако вам људи не плате у овом животу, платиће вам Бог који све види,
платиће и наградиће вас на овом или оном свету у вечном животу у рају, Царству
Небеском. И ако џабе радите, ви вежбате, учите посао, стичете радно искуство и
радне навике, чак и тада не радите узалуд. Наравно, користите свој мозак и
интуицију да би сте радили за онога који ће вам поштено платити по договору,
који ће држати реч.
Позивам вас пријатељи да читате и учите о пружању прве
помоћи и цивилној заштити, има и на интернету. Видимо да Србију последњих
година погађају климатске непогоде и треба бити спреман на све. Затребаће вама
или вашим ближњима или било коме кога видите у невољи. Добро је и важно то све
знати, можда некоме спасете живот или било како помогнете, а то ће вам обрисати
многе ваше грехе и Бог ће вас наградити а и ви ћете се осећати лепо, корисно и
радосно и добити веће самопоштвање, јер вашом љубављу према другим људима
стичете и љубав према себи. Помажите људима где год и кад год можете. Не
питајте које су вере и нације, за коју су политичку странку, коју музику
слушају, за који спортски клуб навијају, итд. већ помажите свима, наравно најпре
вашима ближњима по телу и по вери и нацији. И не остављајте и не заборављајте
молитву, пост и друге врлине хришћанске и православне.
Имајте стално на уму речи Господа Исуса Христа и Светих апостола из
Светог писма Новог завета: „Ако не волиш брата својега кога видиш како ћеш волети
Бога кога не видиш?“, „Као што ја љубих (волех) вас тако и ви љубите (волите) један
другог. Тако ће људи познати да сте Моји ученици, по љубави коју имате међу
собом.“, и имајмо на уму речи у којима Христос говори да је сваки човек Његово
тело, да смо сви ми Христови удови и Божија слика јер смо по слици (образу,
икони) Божијој ми људи створени и да и када и најмањем човеку помогнемо то је
као да смо помогли самоме Христу и плата (награда) од Бога нам неће пропасти.
Толико од мене овога пута.
Бог нек вас чува и води!
29. (16.) Мај 2015. година после Христа
Владимир Јанковић
Србија
Група „Православна србска заједница“:
