Разлика између Цркве и Храма, цркве и храма (+ ВИДЕО)

Разлика између

Цркве и Храма, цркве

и храма (+ ВИДЕО)

Илустрација: Бог и човек

(Слике се увећају кликом на њих)

Недавно ме је један пријатељ питао која је разлика између цркве и храма, и замолио да му напишем о томе. Ево мог писма њему. Писмо не садржи личне податке и информације тако да могу да га објавим јавно.

Укратко

Црква има три значења и овако се пишу:

1. Црква као тело Христово и заједница Бога и верника. Пише се великим почетним словом Ц. Као тело Христово и тело самог човека верника може се назвати и Храм са великим Х.

2. Црква као хришћанска верска заједница пише се Црква са великим почетним словом Ц.

3. Грађевина за молитву, богослужење, богомоља пише се као црква или храм са малим почетним словом ц односно х.

Грб Српске Православне Цркве

Опширније

О Цркви и Храму могу доста писати и многи о томе има на интернету и по књигама и текстовима али покушаћу из мог искуства што сажетије да објасним конкретно питање - разлику између Цркве и Храма. Не знам научно тачно да одредим разлику али по мом искуству од 25 година у религији и нарочито Православљу отприлике и нема неке велике разлике између та два назива а ја могу рећи онако како је у искуству и обичају Православља и мом личном искуству.

Почевши од Светог писма Старога завета видимо у њему реч Храм који се односио на чувени Божији Храм у Јерусалиму светилишту свих Јевреја. Остала њихова богослужбена места називала су се синагоге. Храм се употребљава и за храмове тј. места молитве и свештеничког служења и на све друге религије. Тек у Новом завету помиње се реч Црква и она се користи само у Хришћанству од онда до данас. А данас имамо многе хришћанске Цркве: Православну, Католичку, Протестантску и многе друге мање верске заједнице настале из Протестатизма, које неке себе зову Цркве а неко их назива сектама.

Спомен Храм Светога Саве

и стара мала црква (храм) Светога Саве

Црква Светог Ђорђа на Бановом брду у Београду,

или, како је свештеници ове цркве званично зову,

Храм Светог Георгија на Чукарици

Храм (црква) Свете Петке
на Чукаричкој падини у Београду

Три основна значења речи Црква и Храм

1. У Новом завету видећете да се реч Црква много пута користи и то пре свега на тело Христово. Исто се каже и да је тело Исуса Христа Храм Господњи а такође и наше човеково тело да је храм или црква Духа Светога, тј. Божијег Духа.

2. Друго значење речи Црква је заједница (грчки, еклисија) хришћанског Бога Свете Тројице и свих верника који у тог Бога верују. Такође, Црква је заједница Бога, свих верника и свих оних умрлих (упокојених) који су живели у вери, били верници, и Светих отаца (Светитеља и Светитељки, Светаца и Светица), Пресвете Богородице и свих Светих Божијих Анђела. Пали анђели су зли духови тј. демони и они су отпали од Бога и Цркве пре него што је Бог створио човека и они раде против Бога, Цркве и људи.

3. Треће значење речи црква или храм, односи се на грађевину где се врши хришћанско богослужење (литургија, јутрење, вечерње, крштења, венчања и остале молитве). Ту реч користе све хришћанске верске заједнице, сем например Јеховиних сведока који своје богомоље (места за молитве) називају дворане, итд. Муслимани например користе за своје богомоље реч џамија, мислим и медреса и друге називе али никад црква нити своју верску муслиманску заједницу називају Црква јер се то односи само на хришћанску религију. Будисти исто користе реч храм а не црква, итд. Кад се напише са малим почетним словом реч црква или храм мисли се само на граћевину где се врши богослужење, која у свом дворишту (порта) садржи и помоћне зграде као што је парохијски дом где се налазе канцеларије за свештенике и сале за дружење и послужење хране и пића за вернике после недељне или празничне литургије, за разне свечаности, предавања, прмоције књига, музичке приредбе, итд. Свака црква има више или мање тих дешавања у зависности од активности свештеника тог храма или храм има више свештеника онда зависи углавном од старешине храна, тј. главног свештеника у том храму. То је што се тиче парохијске цркве у граду или на селу где служе мирски (световни, овосветски) свештеници који су у Православљу и Протестантизму ожењени а у Католичанству нису него су у целибату (девствености, безбрачности). Ти свештеници се зову и пароси, њихова територија града или села над којом су надлежни се зове парохија, а верници који на њој живе су његови парохијани. Код католика се парох зове жупник, а парохија жупа. Реч манастир се односи на цео комплкес манастира али се за храм у коме је богослужење користи реч храм или црква, или прецизније манастирска црква, а у склопу манастира може постојати и капела, то је мања црква, а ако је у склопу веће зграде, тј. конака за монахе, унутар ње, на неком спрату зграде у засебној просторији, у једној соби, онда се зове параклис и у њему је све уређено као у свакој цркви и ту се врше богослужења зими јер је лакше и јефтиније загревати ту мању просторију него манастирску цркву која је већа, а и зими има мање гостију. Значи манастир је цео комплекс а манастирска црква је само богослужбена грађевина. А околне грађевине за монахе или монахиње су конаци. Уколико црква, манастирска или парохијска има испод себе просторију то се зове крипта.

Храм Светог Саве у Београду,

photo by Vlado Marinković

Храм Светог Саве у Београду, foto profimedia

Значи, отприлике нема неке велике разлике између речи црква и храм, само има њихова три основна значења која сам навео и тако сам научио и на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду и ван њега из свештеничких проповеди, књига, текстова и прича верника. У Србији сви говоримо црква али например на црквеним печатима и званичним називима користи се често реч храм. А у народу је обичај да једино храмом зовемо Храм Светога Саве на Врачару у Београду а остале цркве зовемо цркве а не храмови, мада није грешка рећи и за њих храм.

Храм Светог Саве у Београду

Храм Светога Саве у Београду

са монтираним ликом Светога Саве на небу

Велико и мало почетно слово:
Црква и црква, Храм и храм

И навео бих шта је још важно. Када мислимо на било коју хришћанску верску заједницу онда пишемо великим почетним словом реч Црква (сем например Јеховини сведоци себе називају хришћанима а не зову себе Црква јер су они јудео-хришћани, јудео-протестанти, и више јудаистичка верска заједница, тј. више следе Стари завет и Јудаизам званичну религију Јевреја који имају синагоге него Хришћанство и Нови завет, итд.). Или кад мислимо на Цркву као заједницу Бога и верника онда исто пишемо великим словом реч Црква. Или кад помињемо земаљску (војинствујућу, борбену) и небеску (торжествену, прослављену, победничку) Цркву (њу чине Бог, Божији анђели, Светитељи и верници који су упокојени а живели су праведно по вери) исто пишемо великим словом Црква. Обе те Цркве, небеска и земаљска су нераскидиве, као што је нераскидив овај земаљски материјални и онај духовни свет, и обе оне чине једну Цркву са великим словом Ц. А када мислимо на грађевину, богомољу, место молитве и богослужења, онда користимо реч црква или храм са малим почетним словом ц или х. Осим наравно ако је на почетку реченице, онда пишемо великим словом Ц или Х. А ако наводимо званичан назив неке цркве у средини реченице под наводницима онда опет може велико „Храм Светог Ђорђа“ или „Црква Светога Ђорђа“. Грађевине цркве могу бити зидане од тврдог материјала или од дрвета и свеједно, све се зову цркве, с тим што цркву од дрвета можемо звати црква брвнара. У прва три века после Христа (нове ере) када су хришћани били гоњени и забрањивани они нису имали јавне цркве већ су се молили по катакомбама (подземним тунелима и гробницама), на гробовима Светих мученика, у комунистичком СССР по шумама мада је било и отворених цекви али мали број, итд.

Манастир Манасија (Ресава) у Србији

Додатак

Сетих се важно значење речи Црква и Храм, спада у оно главно и прво значење које сам навео, и на Богословском факултету СПЦ су нам то често помињали а то је да је Црква као тело Христово, она богочовечански живи организам (Богочовек је Господ Исус Христос), тело или заједница Бога и људи који у њега верују у црквеној заједници, односно да Црква није организација него богочовечански организам. Приметио сам још тада да ипак, иако је главно то да је Црква организам (тело) она је исто и организација, верска организација, верска заједница на Земљи, и може бити тако регистрована у државној управи неке државе (када није гоњена, када је држава толерише или сарађује са њом или је она државна религија као у монархијама када се то у Православљу зове симфонија, сагласје хармонија Цркве и државе) или бити нерегистрована (у илегали или катакомбама ако је гоњена, или нека тајна која не признаје државну власт ни државу као неке секте).

ВИДЕО:

Razlika izmedju Crkve i Hrama,

crkve i hrama (+ tekst) - Vlada J.

https://www.youtube.com/watch?v=HMTYO2NPyMg