Мој сан о смаку света и Другом Христовом доласку

Мој сан о смаку света
и Другом Христовом доласку

Овај потресан сан сам сањао
у ноћи 11. октобра 2011. године

и истог дана сам га записао у овом тексту
да га не бих заборавио

Пробудио сам у 20 минута до 5 сати ујутру. Сањао сам последња времена или тачније смак света. Био сам у Студентском дому у Београду, у црном ауту Поршеу кад је ујутру земља почела да подрхтава и да се отвара. Брзо сам упалио ауто и почео да возим узбрдо уз улицу. Асфалт се отварао у траци поред мене и многи су били заробљени у својим аутомобилима. Када сам изашао на сигурно, хтео сам да се вратим неоштећеном аутомобилском траком јер сам чекао другарицу која је требала да замени моје место у Студењаку, њој сам чувао место. Међутим асфалт је опет почео да се отвара као и земља около и ја сам морао да бежим узбрдо. Одлучио сам да је позовем на мобилни, или да јој пустим поруку. Нисам имао времена сада јер сам бежао од зграда које су се рушиле. Више нисам био у ауту него сам пешке бежао. Питао сам људе и рекли су ми да је земљотрес у целом Београду. Уплашио сам се да у мојој кући страдају моји родитељи па сам одлучио да им се јавим да сам добро и питам их како су, преко мобилног телефона али сам то морао да одложим јер се земља отварала свуда око мене, људи су свуда бежали, била је општа паника и требао сам бежати. Нико није знао куда ће јер се са свих страна земља отварала. Онда су почеле да лете ужарене ватрене кугле не много велике али често су падале са неба свуда и изазивале пожар и експлозије. Људи су гинули. Неко је рекао да молимо Исусову молитву и да нас онда кугле неће погодити. Чуо сам такође да ко је примио биометријска документа да је такође у већој опасности да га погоди ужарена кугла са неба, а те кугле су биле ваљда делови комета. Тада сам схватио да се дешава смак света и чудио се како се дешава кад се Антихрист није још појавио (или ја бар за њега нисам чуо или га нисам препознао), како се дешава пре времена. Јесте Исус у Јеванђељу рекао да ће Он доћи кад се најмање надамо али је рекао да неће доћи пре него се појави Антихрист.

      Онда сам на неким степеницама како седи срео једну жену и споразумели смо се на енглеском језику. Била је странкиња. Београд се претворио у цео свет. Било је људи свих народа и језика. Та жена је била јако добра и умиљата и она је схватила да се ради о другом Христовом доласку. Рекли смо једно другом колико имамо година (била је млађа пар година од мене) и онда схватили да се све ово дешава неких око 4 године у будућности, да је то наша визија. Мислио сам да је то сан и да ћу се пробудити, међутим тада у сну видим људе у белим мантилима, државне службенике како иду по улици у белим комбијима и аутомобилима и стављају људима неки пластични провидни папирић на чело и вичу „Ово ће вас спасти!“. Неко од људи је повикао да је то жиг звери Антихриста а он ће нам засигурно донети вечну муку у паклу и ја сам бежао од тих људи у белом. Многи људи су пожурили да сами стану у ред како би примили тај жиг на чело. Ја сам избегавао те људе у белом. Ти људи у белом су били ружни, неки су били приметно луди, ментално заостали или инвалиди које је држава искористила да то раде јер не могу други посао да раде. Бежао сам између њих. Био сам на Дорћолу, делу Београда крај реке Дунава. Ти људи у белом су покушавали да на брзину ударе жиг на чело и онима који су трчећи бежали, ја сам им рукама одгуривао руке које су пружали са жигом ка мом челу, али имали су превише посла око људи који су сами хтели да добију жиг, тако да смо ми који нисмо хтели жиг имали времена да га избегнемо. Онда сам чуо од неког да ће бити свеопшти потоп. Зато сам журио према реци да уђем у неки чамац или бродић. Сетио сам се речи Исусових из Јеванђеља да кад буде смак света бежимо у планине, али у време Нојево све планине су биле потопљене осим врха Арарата, па сам одлучио да ипак уђем у неки чамац а и планине није било у близини. Дотрчао сам до обале. Молио сам се Богу у себи и знао да ћемо сви погинути али инстикт људски за преживљавањем ме је гонио да спасавам и свој земаљски живот и да дочекам Христа тако што ће ме он преобразити јер мртви ће васкрснути а који се затекну живи на земљи ће се преобразити, речено је у Новом завету, мислим у другој или првој Посланици Солуњанима. Мобилни телефони су постали неупотребљиви јер су мобилне станице биле срушене а и нови поремећени климатски услови у атмосфери су били непогодни за таласе мобилних телефона тако да су сви мобилни телефони били недоступни. Тако нико није могао знати шта је са његовом породицом и најближима него се свако спасавао тамо где се затекао. Стигао сам до обале и видео много људи ту. Нашао се један старији човек који је преговарао у име свих нас придошлих са представницима људи који на обали имају чамце. Он нам је рекао да су ти људи сиромашни, да у чамцима нема довољно места за све. То је значило да ће можда наступити паника и да ће од мноштва људи чамци бити уништени а такође сам сумњао у тог човека који је себе наметнуо за организатора да није постављен од државе и да је опет нека превара у питању. Потрчао сам другим путем ка обали. Стигао сам међу људе који су се укрцавали у своје чамце и правили сплавове од дрвета. Поздравили су ме. Солидарност код тих људи је била велика. Делили су храну, својој деци, себи и нама осталима придошлима. Једна бака је у малим пластичним чашицама делила беланце од живих кокошијих јаја свима да попију. Дала је и мени једну чашицу и ја сам пио јер нисам знао кад ћу следећи пут имати прилике да једем. Сви су знали да Господ Исус Христос долази и хтели су да учине што више добрих дела из љубави према Њему и страха да не буду кажњени од Њега, јер чинећи добра дела пред крај свог земног живота трудили су се да им њихови греси из живота буду опроштени кад Бог буде судио. Нико никога није питао да ли је хришћанин, да ли је православан, да ли је истински православан (зилот). Заповест Господња је да чинимо добро свакоме човеку, као из приче о милостивом Самарјанину из Јеванђеља. Свако је могао можда у последњим часовима да се покаје за своје грехе и уђе у рај. Крштење се прихвата када је нужда и у мученичкој крви и у сузама покајања, по канонима православним. Велика љубав је владала међу тим најпоследњијим хришћанима, и причало се свуда да Христос долази, тако да су и људи других религија поверовали у Христа и постајали хришћани, не само што су видели да се испуњавају Исусове речи него и што је љубав и солидарност међу хришћанима била највећа и они су знали шта да се ради у овом времену краја овог света. Онда сам се пробудио. Покушао сам још да спавам како бих наставио да сањам овај сан али нисам могао. Плашио сам се да не заборавим и ово што сам сањао па сам одмах сео и записао ово.

Увидео сам да је смак света у мом сну у почетку био нека врста уништења Содома и Гоморе кометама и на крају потопа у Нојево време. Наравно, неће све бити исто као у мом сну али неке поуке могу да се извуку. Свако ће својим људским природним инстиктом за преживљавање да се спасава где се затекне, мобилни телефони неће радити тако да нећемо моћи знати где су нам ближњи из телесне породице или пријатељи. Њих ћемо видети на оном свету ако будемо на истом месту тамо. И нико неће имати времена да проверава ко је хришћанин истински а ко не, нити ће смети да суди о томе да неби од Бога био осуђен, него ће истински хришћани бити добри људи који ће тада помагати свима који им приђу. А међу тим добрим људима владаће солидарност и љубав, биће самоорганизовани, свако ће радити шта најбоље уме, неће бити потребни посебни организатори и руководиоци који ће говорити људима шта да раде и командовати, наређивати, све ће бити слично као у Царству Небеском, рају, који тада само што није дошао, и ти људи ће једни у другима гледати своје ближње са којима ће можда бити вечно заједно на истом месту у вечном животу у Царству Божијем. Разбојник на крсту разапет са десне стране Исуса Христа крстио се у сузама покајања и Господ му је обећао Царство Небеско. Није био до тада крштен, нити хришћанин, него разбојник. Међутим, само неки ће имати шансу да се покају, неки који су били својим срцем, умом и душом близу покајања, и уништење овог света ће доћи изненада и брзо ће се одиграти, у једном дану, Судњем дану, или како га Нови завет још зове Дан Господњи, тако да ће мало имати времена за покајање, а они тврдог срца неће моћи да се покају, они неће умети да нађу пут до хришћанских заједница, они ће поверовати државним службеницима да ће их жиг звери спасти, грозничаво ће га што пре узимати и тиме ће засигурно резервисати себи место у паклу. Ето, то је био мој сан па надам се да се могу извући понеке поуке из њега. Ако имате неке примедбе, запажања, реакције, коментаре, сугестије и слично, на овај мој сан, слободно ми пошаљите.

Владимир Јанковић,

Београд, Србија

vjbgdser@eunet.rs

и vladimir.jankovic@mail.ru

Профил на Фејсбуку:

"Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)"

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Профил на руској друштвеној мрежи Вконтакте:

"Владимир Янкович"

http://vk.com/vladimir.jankovic

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com