Летња лагана размишљања на разне теме

Летња лагана размишљања на разне теме

Можемо ли са Православљем и Светосављем у Европску Унију? Морал, поштење, религиозност, побожност, духовност. Бивша Титова СФР Југославија и данашња Србија. Срби и грађани Србије некад и сад. Данашњи проблеми у србском Православљу. Добро је бити оптимиста али треба бити и реалан. Ипак у Србији још увек има лепих ствари, откривајмо их и бавимо се њима. О студентима, радницима, и још што шта у овом тексту.

Дошло лето, тридесето, двадесето, педесето... како коме, али 2015-то од рођења Господа нашег Исуса Христа.

Фејсбук, друштвене мреже и интернет уопште, замрли са активношћу, осим што понеко поставља своје фотографије са мора, бањи, села... где проводе одмор. Тако је сваке године. Тек кад почне септембар креће активност на интернету. Људи тада иду на посао па им после посла, а некима и на послу, интернет дође као најјефтинија и најједноставнија забава или некима можда и посао ко се ту оглашава. Последњих неколико година сам пратио и заиста јул, а поготово август чини интернет и друштвене мреже празним и пустим, бар 90% им се смањи активност. А ја баш сад нашао да пишем нови текст кад неће бити довољно људи на интернету да га читају. И иначе нису ми текстови читани много а сад пуцам насумице, на слепо, па кога закачи овај текст, ето му или њој. А шта сам хтео рећи овим текстом? Па ништа нарочито, осим да попуним слободно време на овој врућини и започнем еру својих лаганијих текстова пошто сам до сада писао углавном на тешке теме. А лагани текстови, књиге, романи, писци, новинари, имају далеко већу читаност и популарност од оних озбиљнијих, научних, и слично. Неће народ да лупа главу много, с тим је завршио у школи или факултету, и 'оће бре да ужива, и по скупоћи не предаје се. Свако ради оно што воли или мора да би зарадио новац. Тако и ја, пишем што волим, читам што волим, а да зарадим радим често и оно што морам а не волим баш пуно. Тако нам је после распада СФР Југославије, не радимо оно за шта смо се школовали, већина нас не ради у својој струци, јер много је Србија младих ишколовала и школује и даље а посао им није дала у струци па многима ни било где. Зато студенти у Србији ту су док не заврше факултете а после углавном бегају куд који мили моји по свету у друге државе да траже срећу и срећнију будућност.

И ја сам то пробао кад сам био млад. Али убрзо се вратих у Србију да се бавим Православљем и својим србским народом и државом који су осрамоћени и понижавани, тј. сатанизовани на Западу. Било ми је жао да Срби у Србији пате а да ја извучем гузицу и уживам тамо негде. Могао сам се потрудити у иностранству да зарађујем добре паре и шаљем родитељима, сестри, браћи, родбини, то ми је била једна од жеља али ипак вратих се, јер ближњи би хтели и да сам овде близу а не само да добијају мој новац. Међутим, вратих се али дуго година немам довољно новца, не могу да довољно зарадим у Србији поштено, овде само намазани типови и мангупи што нешто муте могу да зараде, ретко ко поштен може, може ако црнчи, ради од јутра до мрака или по 10 сати напорно, трпи оне над њим, труди се, а и онда ће имати минималну плату ако је уопште има, јер са поштеним размишљањем ја видех где год радих у Србији, не можеш ни на најгорем послу да опстанеш, сметаш колегама, шефовима, директору, газди, боје се да ћеш да их пријавиш за неке незаконите радње, „не уклапаш се у радну средину“ и сл.

Све је наопако у Србији од распада СФР Југославије и деценију пре тога. Наопак је био и комунистички систем и поредак, јер је градио срећу без Бога, а то може само неко време, али не дуго. Без Бога пре или касније долази до распада система. Од комунистичког морала и поштења до православног (или друге вере) морала и поштења дошао је само мали број Срба и грађана Србије. Већина је из комунизма ушла у неки пљачкашки капитализам и глобализам. У комунизму су се плашили „суда партије“ што рече Тито, а кад нестаде партије они не нађоше и схватише да постоји Божији Суд, већ мисле да нема суда никаквог, и тако је процветала корупција, и они су добро зарађивали и зарађују, и такав је систем Србије и данас, наопак. Закони Србије нису лоши али се не поштују, то је лоше, и прекршиоци закона често не бивају осуђени... А, нећу о томе, треба да ме нападне неко како не увиђам да је сад у Србији боље него пре. Нека, верујте, оптимизам је добар, али треба бити и реалан.

Али да не кукам као већина, од тога нема користи, само нам је још горе, треба да дам неке предлоге како да нам буде боље. Преко 25 година говорим и пишем да треба да се ми Срби окренемо Православљу као извору свега доброг и Бог ће нам дати награду кроз бољи живот, ако ништа друго повратићемо поштење и морал и мање ће се красти, мање корупције бити, и самим тим кренуће неки ред, рад и зарада. Зато ја много боље схватам и налазим заједнички језик са поштеним комунистима него овима који су у већини у Србији, лукавима, преварантима. Опет ја. Па добро, извините ако мислите да је сада боље у Србији, ваљда ви то осећате на себи, имате разлоге за то, а можда сам ја један од оних који треба да промени свест што неки рекоше, можда сам затуцани Србин са заосталим схватањима. Али ја никоме не сметам, нисам криминалац, држави и властима желим све најбоље, заиста, али кажем како се осећам и како видим стање око мене, што исто тако деле моје мишљење многи.

Неби народ пуно се бавио политиком и филозофирао да му је добро, да има посла и зараде. Као у време Тита, мислили смо о лепим стварима и где да потрошимо паре, шта да купимо, где да идемо на летовање и зимовање, а ретко ко се бавио анализом стања у држави. А и било је забрањено баш слободно и другачије размишљање. Сад је можда слична строгост власти али нема животног стандарда као пре. И како ја да се уздигнем из масе тих несрећеника око мене који запомажу и кукају и псују и проклињу власт, већина њих, сваку власт, слушам их и читам већ скоро три деценије. Како да се човек издигне из масе тих тзв. „губитника транзиције“ и уђе фино у бољи живот, нађе добар посао, заснива породицу, рађа децу и приушти им срећу и срећну будућност? Како ући у тај свет малобројних који добро живе у Србији, а остати поштен, моралан, побожан, духован, неукаљан? То питање ме мучи одавно. Вероватно сам превише осећајан и све ме погађа јаче него друге људе.

Волим религију од ране младости, јер она ми је фалила у комунистичком детињству, и коначно сазнах о њој доста интелектуално, мада духовно нисам много одмакао, нажалост, чини ми се. Али приближивши се својој Српској Православној Цркви и њеном свештенству и монаштву, згрозих се коначно, и схватих да ни ту није идеално као вероватно ни у једној професији у Србији, о чему сам малопре написао. Поштење и морал, то је оно што њима фали, а то се од њих тражи јер им је у опису посла, на томе зарађују, да шире поштење, морал, чисту љубав, искреност и истину као основе побожности и духовности, а њих већина шири материјализам, блуд, и шта све не, гордост, јереси (погрешна верска учења) и све то узима маха... и зато Срби масовно беже од Српске Православне Цркве и одлазе у пагане (родноверне, стару србску многобожачку веру, митологију), у комунисте, у разне мање верске заједнице (или секте), или падају у очај и постају лоши људи правдајући се речима „Кад могу попови то да раде што не бих и ја?“ а јадни не знају да ће Бог судити и њима и тим поповима, поповима још више јер имају већу одговорност пред Богом који их је поставио ту да шире доброту и врлине а не грехе, грешке, мане и слабости.

Плус сад већ неколико година имамо и верску заједницу, од Српске Православне Цркве рашчињеног, владике Артемија, па зилоте (ревнитеље, „Српску истински православну Цркву“) владике Акакија и друге малобројније православне зилоте, катакомбнике, а од 90-тих година и разне „православне“ лажне „богомољце“ а уствари спиритисте, видовњаке, врачаре и биоенергетичаре који се редовно мотају по православним црквама и манастирима, и кога све не. Где је боље ићи и молити се Богу, у СПЦ, код владике Артемија или зилота, то више ни ја не знам. Нигде није идеално, па бих вам саветовао оно што је и мене једна моја другарица и сестра у Христу саветовала недавно „Иди тамо где те срце вуче, где осећаш да је боље и где осећаш да је Бог“. И тако сад радим јер од мог силног богословског проучавања и мудровања схватих да сам превише рационализовао Бога, Цркву, Православље, јер не ваља се држати буквално догмата и канона, као Протестантске секте цитата Светога писма, него треба умети тумачити правилно тј. у Светом Духу, што захтева да живимо морално, духовно и поштено, а колико од нас то може и ради? Лако је бубати религиозне и теолошке (богословске) текстове, поуке и мудрости али треба их проживети, искусити, сведочити Бога својим личним животом и делима.

Ако сте до овде прочитали овај мој текст, хвала лепо на пажњи, и дариваћу вас и другим текстом ускоро, ако Бог да. А ви које је сморио овај текст, опростите, напишите ви боље и радо ћу прочитати да научим нешто од вас, заиста искрено кажем, али уосталом ко може бити јако мудар у Србији данас кад се све мења брзо и непредвидиво? Сачувајмо бар свој мир, здравље и ближње, тражимо лепе ствари и бавимо се њима, њих још увек има у Србији.

20. Јул 2015.

Владимир Јанковић

Београд

Србија

vjbgdser@eunet.rs

vladimir.jankovic@mail.ru

Профил на Фејсбуку:

"Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)"

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Профил на руској друштвеној мрежи Вконтакте:

"Владимир Янкович"

http://vk.com/vladimir.jankovic