Игмански марш извели Срби

на Светога Саву (+ВИДЕО)

Владимир Јанковић

(Влада Ј.)

Овај ВИДЕО и текст имају за циљ помирење међу Србима, и помирење Срба и свих народа бивше велике Југославије.

ВИДЕО:

Igmanski mars izveli Srbi

na Svetoga Savu (+ tekst)

– Vladimir Jankovic (Vlada J.)

https://www.youtube.com/watch?v=Bvw6PWZ6fDE

Данас је за православне Србе дан највећег српског Светитеља или Свеца - Светога Саве – Савиндан.

Међутим многи нисмо знали да се на данашњи дан Светога Саве догодио и чувени партизански Игмански марш у Другом светском рату. Он се збио пре 77 година, 27. јануара 1942., на планини Игман поред Сарајева.

Коришћени извиор Википедија по литератури:

- Милош Вуксановић Прва пролетерска бригада. „Народна књига“ Београд и „Побједа“ Титоград, 1981. година.

- Прва пролетерска - илустрована монографија. „Глобус“ Загреб, 1984. Година

Игмански марш је извела Прва пролетерска бригада састављена великом већином од Срба из Србије и Црне Горе. Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада је формирана 21. децембра 1941.. На дан формирања имала је шест батаљона (четири из Србије и два из Црне Горе) укупне јачине 1.200 бораца. Значи за месец дана се збио Игмански марш. Како је у партизанима било и оних Срба који нису били комунисти и атеисти већ православни верници, за очекивати је да су се током овога тешког марша, који је био попут албанске голготе (Голгота је место где су разапели Господа Исуса Христа) тј. преласка српске војске преко Албаније у Првом светском рату, и ови партизани, молили Богу и Светоме Саве, макар и у себи ако не на галас, да их спасу, сачувају у животу, да преживе и да успешно заврше овај тешки надчовечански и за многе смртоносни марш.

Још једна занимљивост из Википедије по наведеним књигама о томе:

(Кад су се попели на врх Игмана) Чело колоне је стигло око 8 часова на Велико поље. Ту је била повећа, лепа планинска кућа на спрат. У њој је био штаб партизанско-четничке Игманске чете. У то време они су још сарађивали. (Četnici i partizani su u to vreme još uvek sarađivali u borbi protiv Nemaca - извор текст на Википедији „Игмански марш“ на латиници.) Борци чете су предусретљиво дочекали бригаду, борцима дали да поједу оно што су имали и помагали промрзлим борцима да скину обућу. Болничарке, непромрзли борци и партизани Игманске чете, сви без разлике, ужурбано су масирали промрзле.

...

Uz Igman

„Temperatura je bila trideset sedam ispod nule. Toliko je bilo hladno da je bilo dovoljno da se zaustaviš desetak minuta i gotov si. Čudno: ko god je bio u opancima, nijesu mu se noge onoliko smrzavale koliko su se smrzavale onima koji su nosili čizme ili cipele.^[3]“

(Vlado Dapčević)

https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/obelezena-70-godisnjica-igmanskog-marsa/89cejpl

Marš preko Igmana je izveden u noći između 27. i 28. januara 1942. godine, po dubokom snegu i velikoj hladnoći nižoj od minus 30 stepeni Celzijusa.

U fočanskoj bolnici je bez narkoze operisano oko četrdeset teško promrzlih boraca kojima su morali biti amputirani smrznuti delovi tela.

По казивању једног од учесника марша у овом документарном филму:

„IGMANSKI MARŠ (2. neprijateljska ofanziva) - Dokumentarni Film“

...Игмански марш је извело преко 600 партизана а током њега се смрзло и умрло нешто мање од 200 партизана.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Седам_непријатељских_офанзива

Друга непријатељска офанзива - предузеле су је немачке снаге, потпомогнуте снагама НДХ, против партизанских снага у источној Босни у јануару 1942. године, а у оквиру ове офанзиве је Прва пролетерска бригада извела познати Игмански марш.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Sedam_neprijateljskih_ofanziva

Druga neprijateljska ofanziva, koju su osovinske snage poduzele protiv partizanskih snaga u Istočnoj Bosni u januaru 1942. godine, a u okviru koje je 1. proleterska brigada izvela poznati Igmanski marš.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sedam_ofenziva

Operacija Jugoistočna Hrvatska u istočnoj Bosni u siječnju 1942. godine ("Druga neprijateljska ofenziva")

https://sh.wikipedia.org/wiki/Igman

Igman je planina u centralnoj Bosni i Hercegovini. Nalazi se jugozapadno od Sarajeva.

Igman je popularna destinacija za planinarenje i skijanje.

Tokom 14. Zimskih olimpijskih igara (1894.) bila je, uz Jahorinu i Bjelašnicu, jedno od glavnih borilišta.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Игмански_марш

Одломци из Википедије

Игмански марш је био усиљени марш Прве пролетерске бригаде остварен, уз велике губитке, у ноћи 27. јануара 1942. године при температури од -40 степени.

( https://sr.wikipedia.org/wiki/Прва_пролетерска_ударна_бригада

Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада је формирана 21. децембра 1941. године у Рудом. Одлуку о формирању бригаде донео је Централни комитет КПЈ, а формирао ју је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито.

Први командант бригаде био је Коча Поповић, народни херој, а политички комесар Филип Кљајић Фића, народни херој.

На дан формирања имала је шест батаљона (четири из Србије и два из Црне Горе) укупне јачине 1.200 бораца.

Дала је више од 3.000 руководилаца и 83 народна хероја.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Коча_Поповић

Константин Коча Поповић (Београд, 14. март 1908 — Београд, 20. октобар 1992) био је српски и југословенски комуниста, филозоф, песник надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата, Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, генерал-пуковник ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1948. до 1953. године обављао је функцију начелника Генералштаба ЈНА, од 1953. до 1965. године функцију Савезног секретара иностраних послова СФРЈ, a од 1966. до 1967. године функцију Потпредседника СФРЈ. Један је од оснивача ФК Партизан из Београда.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Филип_Кљајић_Фића

Филип Кљајић Фића (Тремушњак, код Петриње, 2. мај 1913 —Зворник, 5. јул 1943), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Kao питомац Српског привредног друштва Привредник одлази 1925. године у Вел. Кикинду да изучи столарски занат. У јесен 1931. године запослио се у Београду...

- Иначе ишао сам у Основну школу „Филип Кљајић Фића“ у Београду свих осам разреда, о чему говорим у ВИДЕУ уз пратеће слике.

- Помињем и југословенски аутомобил „Фића“. )

Одлазак Врховног штаба повећао је одговорност штаба бригаде да сачува своје батаљоне од удара јаких непријатељских јединица, које су енергично наступале према плану, и вешто користиле терен, временске услове, и пре свега своје тенкове, артиљерију, авијацију и планинске јединице.

...

...непријатељ (је) рашчистио путеве од снега и оспособио их за кретање моторизације од Сарајева ка Рогатици, што би му, уколико дође до борбе, омогућило да брзо и лако концентрише јаке снаге и маневрише њима.

...

Припреме за марш

...

Батаљони су се прикупили 26. јануара и припремили за најдужу етапу марша. Борци су проверили оружје и опрему и сушили мокру одећу. Коњи су растерећени сувишног терета. У припремама за марш истицао се нарочито I (црногорски) батаљон, јер је његов командант, Перо Ћетковић, бивши официр планинских јединица најбоље знао како се то ради.

( https://sr.wikipedia.org/wiki/Петар_Перо_Ћетковић

Он је био бивши официр Југословенске војске (ЈВ) је била оружана сила Краљевине Југославије. учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Рођен 1907. у селу Мужовићи код Цетиња, Краљевина Црна Гора. Члан КПЈ 1942. У Војсци Краљевине Југославије, у којој је имао чин капетана прве класе, остао је до капитулације, 17. априла 1941. године. Пошто је успео да избегне заробљавање, вратио се у своје родно место. Ту се повезао са члановима Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и активно учествовао у припремама оружаног устанка - радио је као војни инструктор на обуци омладине... Када је 21. децембра 1941. године, у Рудом, формирана Прва пролетерска ударна бригада Перо је постао командант њеног Првог (ловћенског) батаљона. У чувеном Игманском маршу, јануара 1942. године, његов батаљон је, захваљујући његовом војном искуству, имао најмање промрзлих бораца. Фебруара 1942. године батаљон је прегазио хладну и брзу реку Неретву и тиме избегао опкољавање... Перо Ћетковић, командант Треће ударне дивизије, рањен је 28. марта 1943. године код Невесиња и убрзо подлегао ранама.)

Он је наредио борцима да се утопле најбоље што могу, да обућу намажу лојем, да изваде затвараче из пушака и носе их у џеповима, да се не би замрзли, и дао још много корисних савета.

Значајан део припрема односио се на објашњење борцима какав их задатак чека, колико ће напора бити потребно да се он изврши и како да поступају ако дође до борбе.

...

После подне 27. јануара батаљони су се пристигли код потока у Грабљивој Њиви и заузели места у колони, спремни за покрет.

...

Командант Коча Поповић и политички комесар Филип Кљајић Фића су се кретали према потреби, са претходницом, заштитницом или јединицама између њих.

...

На маршу ка мосту борцима се испречила неочекивана препрека, мали поток Волујица. Био је залеђен, али је лед попустио после преласка првих делова бригаде, иако је температура била веома ниска, минус 30 степени. Због тога што се морало прескакати преко потока колона је почела да заостаје. Поток није био много широк, личио је на каналчић. Многи су га борци без залета прескочили, али је било и оних који су приликом доскока угазили у воду. То је било кобно за њих. Мокра обућа ускоро се претворила у ледени оклоп у којему су се ноге смрзавале. Спотакао се у потоку и један коњ. Једноставно, легао је у поток.

Борци су покушавали да га извуку, а када у томе нису успели скинули су са њега товар. Коњ је остао да лежи у потоку и борцима је послужио за одскок при преласку потока.

(Коњ је пао од повреде или изнемоглости, али својим телом помогавши да војници не поквасе обућу и смрзну се, коњ се свесно или несвесно жртвовао и спасио животе људи, примедба В.Ј.)

...

Бригада је наставила да хита према Игману. Мраз је стезао све јаче. Гажење дубоког снега, застоји, упадање у поток, лежање у заседи оних бораца који су колону обезбеђивали према Семизовцу и Сарајеву, учинили су да на таквом мразу неки борци почну промрзавати.

...

Уз Игман

Претходница колоне је избила у подножје Игмана око 22 часа.

...

Бригада је кренула уз Игман. На домаку потпуног успеха наишла је на нову препреку. Пут уз Игман најпре је водио косо уз једну страну, а затим, на око 300 метара од пута, нагло скреће, готово вертикално уз брдо. на тој стрмини пут је био залеђен, а лед покривен танким слојем снега. Многи су се на њему оклизнули, падали и поново, крајњим напором, често, пузећи, савлађивали ту поледицу. Најтеже је било проћи са натовареним коњима. Њихове мале потковице, с ексерима мале главе, или стари поткови, више су „помагале“ коњима да се клижу него да пређу преко леда. Колона је на том опасном месту застајала и гомилала се. Опасност је расла.

...

Командант бригаде Коча Поповић је дошао да види зашто је колона застала. Видећи разлог, наредио је да се секирама разбије лед, а да се коњи растоваре. Борци су прихватили митраљезе, минобацаче и другу опрему, носили је на раменима и извлачили коње уз ту стравичну стрмину. Људи су на њој били издржљивији од коња!

Застој у подножју Игмана, на ретко виђеној хладноћи, највећи је узрочник промрзавања великог броја бораца. Борцима је бивало све хладније. Узалуд су се све више утезали, цупкали у месту. Није више ни то помагало. Неки борци с краја колоне, које су још били у селу, ису могли поднети све јачу хладноћу и ушли су у куће, да се огреју. То их је скупо коштало. Отопио се снег са њихове обуће, која се оковала ледом чим су изашли из кућа. А оним борцима који су на узбрдици падали, као и онима који су са коња узимали и носили оружје промрзли су прсти на рукама.

...

Што се колона више пела уз планину хладноћа је постајала оштрија. Пред зору је стезало најжешће. А колона партизана је марширала већ десет часова без одмора, уморна од претходних дана, а и гладна. Снаге у борцима било је све мање, а планина све суровија и хладнија. Слабије одевени борци јаче су осећали зиму, иако су се кретали. Храбрила их је нада да ће и то савладати, исто као што су избегли непријатеља на том тешком маршу.

Чело колоне је стигло око 8 часова на Велико поље. Ту је била повећа, лепа планинска кућа на спрат. У њој је био штаб партизанско-четничке Игманске чете. У то време они су још сарађивали. Борци чете су предусретљиво дочекали бригаду, борцима дали да поједу оно што су имали и помагали промрзлим борцима да скину обућу. Борцима који су угазили у поток и онима који су свраћали у куће у подножју Игмана било је тешко скинути замрзлу обућу. Болничарке, непромрзли борци и партизани Игманске чете, сви без разлике, ужурбано су масирали промрзле.

...

Завршетак марша

Главнина бригадне колоне наставила је марш и око 11 часова стигла у Пресјеницу. Ту је завршена последња етапа Игманског марша, после 19 часова непрекидног хода.

Игмански марш је, због замисли, иницијативе и одлучности Штаба бригаде, због његове процене непријатеља и постигнутог изненеђења, а највише због натчовечанских напора, издржљивости и дисциплине бораца Прве пролетерске бригаде и јунаштва њених промрзлих бораца приликом тешких операција у фочанској болници, постао легенда.

О овом легендарном маршу, бораца Прве пролетерске ударне бригаде, редитељ Здравко Шотра је 1983. године снимио филм Игмански марш.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Igmanski_marš

Текст „Игмански марш“ на латиници, ваљда босанска или хрватска или босанско-хрватска верзија о томе.

Коришћена Literatura иста као и за српску верзију текста:

- Miloš Vuksanović "Prva proleterska brigada"; "Narodna knjiga" Beograd, "Pobjeda" Titograd; 1981. godina

- Prva proleterska - ilustrovana monografija, "Globus" Zagreb, 1984. Godina

Igmanski marš je bio usiljeni marš partizanske vojske preko Sarajevskog polja za Igman, u noći 27. januara 1942. godine. Preduzet je u toku druge neprijateljske ofanzive protiv NOVJ.

Igmanski marš Prve proleterske brigade izveden je u surovim zimskim uslovima na temperaturi od minus 32°C.^[1]

^...

Pripreme za marš

„Neprijatelj je pokazao izrazitu nadmoćnost na Bijelim Vodama i Pjenovcu — napadao je sa severa, istoka i jugoistoka. Dobijene informacije su ukazivale da nas neprijatelj čeka u zasedama, ako krenemo na zapad. Na jugu je Sarajevo — jak garnizon! Znači, opkoljeni smo! Kuda poći? Čekati da nas jake neprijateljske snage napadnu — nije dolazilo u obzir. Razmišljao sam o svim mogućnostima. U Sarajevu garnizon je bio jak, ali tamo nas ne očekuju, jer misle da smo dobili jak udarac, razbijeni i slabi, te da ćemo pre bežati nego napadati. Brzo je sazrela odluka — na jug! Pored Sarajeva! Politički komesar Fića se odmah složio.^[2]“

(Koča Popović)

Uz Igman

„Temperatura je bila trideset sedam ispod nule. Toliko je bilo hladno da je bilo dovoljno da se zaustaviš desetak minuta i gotov si. Čudno: ko god je bio u opancima, nijesu mu se noge onoliko smrzavale koliko su se smrzavale onima koji su nosili čizme ili cipele.^[3]“

(Vlado Dapčević)

(https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Владо_Дапчевић

Владо Дапчевић (Љуботињ, код Цетиња, 14. јун 1917 — Брисел, 12. јул 2001), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и политички дисидент режима Јосипа Броза Тита.)

Tu je bila poveća, lepa planinska kuća na sprat, štab Igmanske partizansko-četničke čete. Četnici i partizani su u to vreme još uvek sarađivali u borbi protiv Nemaca.

Završetak marša

„To je trebalo vidjeti: ljudi hodaju smrznuti, crni kao ugarak... Meso koje je tako pocrnjelo, već sjutradan je počinjalo da se raspada i smrdilo je kao na lešini.^[3]“

(Vlado Dapčević)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Игмански_марш_(филм)

Игмански марш (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Игмански марш је филм Здравка Шотре снимљен 1983. и премијерно приказан 27. јуна исте године.

Радња

УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Крајем јануара 1942. Прва пролетерска бригада, која се на Романији нашла опкољена јаким немачким снагама, креће у пробој обруча с намером да поред Сарајева и преко Игмана стигне до ослобођене Фоче. Марш преко планине Игман изведен је у ноћи између 27. и 28. јануара, по дубоком снегу и великој хладноћи и био је кобан за четрдесет тешко промрзлих бораца којима су у фочанској болници без наркозе ампутирани промрзли делови тела.

*Игмански марш*
Игмански марш
Изворни наслов	Игмански марш
Жанр	ратни, драма
Режија	Здравко Шотра
Сценарио	Слободан Стојановић Живојин Гавриловић Здравко Шотра
Продуцент	Милан Жмукић Никола Поповић
Главне улоге	Лазар Ристовски као Тито Бата Живојиновић Тихомир Арсић Жељка Цвјетан Славко Штимац Бранислав Лечић Милан Штрљић Жарко Лаушевић Никола Којо Александар Берчек Милена Зупанчич Радко Полич Данило Лазовић Марина Марковић Нада Ђуревска Данчо Чевревски Миодраг Крстовић Бата Камени чувени каскадер
Музика	Вук Куленовић по каталогу Пулског фестивала 1983: Корнелије Ковач
Сценографија	Миленко Јеремић
Камера	Божидар Николић
Монтажа	Андрија Зафрановић
Издавачка кућа	Центар филм Застава филм Београд Зета филм Будва Кинема Сарајево Виба филм
Година	1983.
Трајање	96 минута
Земља	Југославија, Србија
Језик	српскохрватски
IMDb веза