Споменик
Милошу Обреновићу
и архиепископу београдском
и митрополиту српском
архимандриту Мелентију Павловићу
Ова слика споменика је са интернета а остале су моје. Композиција „Таковски
устанак“, дело Петра Убавкића. Рађена за светску изложбу у Паризу 1900. године.
Постављена у Београду 2004. године. На композицији су приказани кнез Милош и
архимандрит Мелентије.
Сличан или исти споменик налази се у Горњем Милановцу.
Недавно сам био на вечерњој служби (богослужењу, заједничкој молитви) у Вазнесењској цркви у центру Београда код палате "Београђанка".
„Вазнесењска црква, Спасовдан Слава Београда и литија (крсни ход)“
https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2019/06/blog-post.html
https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2019/06/blog-post.html
Овај парк је углавном пуст, али приметио сам његове мале летеће посетиоце, вране :-)
О овом Другом српском устанку, кнезу Милошу и архимандриту Мелентију сам приложио текстове ниже, а погледајмо споменик из близа на мојим оригиналним фотографијама, њиховим мало посветљеним верзијама са израженијим контрастом боја и светлости, кропованим (исеченим) и истакнутим детаљима, њиховим лицима, крстовима и застави Србије.
На крају ове моје мале фото сешн оф д олд скул оф сербиан хистори енд Ортодокс фејт (енд превод: фото сеансе старе школе србске историје и Православне вере, или написано на енглеском "photo session of the old school of Serbian history and Orthodox faith") фотографисао сам и цвеће и клупе у парку, и попео се степеницама према "Београђанци" до улице Кнеза Милоша на аутобуску и тролејбуску станицу одакле сам и дошао.
А сада да погледајмо на Википедији и другим сајтовима о Другом српском устанку, Кнезу Милошу Обреновићу и архимандриту Мелентију, прилажем од мене изабране одломке текстова.
Други српски устанак
На овој познатој слици Паје Јовановића "Таковски устанак" јасно се види да се архимандрит Мелентије, Кнез Милош и устаници заклљиу са три скупљена прста као кад се ми православни осењујемо крсним знаком (крстимо) у име Свете Тројице, Оца, Сина и Светога Духа, који су Једно и Један наш Бог, као што су се заклињали србски добровољци и у Другом светском рату, а не са три раздвојена прста која нам је потурио почетком 90-тих Вук Драшковић а тако су се поздрављали усташе и немачки нацисти о чему сведоче бројне фотографије и на интернету - примедба Владимира Јанковића.
Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције (по неким историчарима трећу, уколико се у револуционарне активности рачуна и Хаџи-Проданова буна из 1814. године) против Османског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка. Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србије, која је имала своју скупштину, устав и владарску династију.[2]
...
Таковски сабор
Сулејман-паша је и након
Хаџи-Проданове буне наставио са терором. Припреме за следећу буну почеле још
док је Сулејман-паша држао Милоша Обреновића у Београду. Милош је издејствовао
своју слободу под изговором скупљања новца за откуп српског робља.
Други српски устанак је почео спонтано. Локалне српске старешине
су почеле да убијају Турке који су скупљали порез, а Арсеније Лома је
опсео Рудник.
На црквени празник Цвети 11.
априла (23.
априла по грегоријанском календару) 1815. у Такову су се окупиле неке српске старешине.
Старешине су замолиле Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он, уз
колебање, прихватио.[1]
...
(Више на:
Милош Теодоровић Обреновић
(18. март 1780. или 1783[1] — 26. септембар 1860),
био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.
био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.
Након краћег времена и појачаног
терора османлија стао је на чело као изабрани вођа Другог српског устанка,
који је подигао у Такову,
1815. Учествовао
је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Склопио је
усмени договор са Марашли Али-пашом о
мешовитој српско-турској управи. За
време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна
кнежевина у оквиру Османског царства и
укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно
сељаштво. Кнез Милош је владао аутократски, стално
одбијајући да ограничи и дели власт, због чега је против његове власти било
подизано неколико буна. Најзначајнија је
била Милетина буна која
је за последицу имала доношење краткотрајног либералног Сретењског устава који
је поставио темеље правног поретка у земљи. Током своје прве владавине,
кнез Милош је био најбогатији човек у Србији и један од имућнијих на Балкану, а
током изгнанства пословно су га претекли други велетрговци. Иако је био неписмен током његове прве
владавине основане су 82 школе, 2 полугимназије, 1 гимназија и Лицеум Књажества сербског,
који представља темељ високог образовања.
19 година је провео у изгнанству, од 1839.
до 1859. године, прво у Бечу а
потом на својим имањима у Влашкој, одакле је давао политичку подршку
својим присталицама у Србији. Враћен је на власт после Светоандрејске скупштине 1858.
Током краткотрајне друге владавине наложио
је да се прогоне политички противници за које је сматрао да су одговорни за
његово вишегодишње изгнанство али је и усвојен Закон о скупштини чиме се у
земљи утемељио парламентарни систем.
Митрополит београдски Мелентије
Митрополит београдски Мелентије (Павловић; 1776—1833) је био београдски митрополит од 1831. до 1833, први Србин митрополит
у Београду.[1]
Султановим
хатишерифом из 1830. Срби су
добили право слободе вероисповести и да могу бирати свог митрополита Србина
уместо до тада Грка, како је у
писму и кнез Милош захтевао,
„синове нашег Отечества можемо имати за епископе“. Тако је 1831. Мелентије
постао први Србин на трону београдских митрополита после дуго времена, јер до
тада су од 1801. на том положају били искључиво Грци (Леонтије, Агатангел и Антим). Тада је у Србији било три епархије:
Београдска, Ужичка и Шабачка, којима је од 1833. придодата и Тимочка. Цариградски патријарх Константин I је својим
писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију. Од тада носи титулу
архиепископ београдски и митрополит српски.
Мелентије
је био сарадник кнеза Милоша
Обреновића. Први црквени устав Београдске митрополије је дао 1833. године. Прикупљао је старе србуље,
старе повеље и друге рукописе и припремао их за штампу. Рођен је у селу Врбава (Горња
Гружа), био је у блиском сродству са Томом
Вучићем Перишићем. Био
је игуман манастира Враћевшница, а уз манастир је
направио основну школу, пету по реду у Србији. Разболео се и преминуо у манастиру Враћевшници 11. јуна 1833. године, где је и сахрањен.
Конак Кнеза Милоша
у манастиру Враћевшница
у манастиру Враћевшница
Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу
између Горњег Милановца и Крагујевца.
...
(Даље на:
Мелентије Павловић, свештеник,
просветитељ,
српски витез
| 03. мај 2015.
Зашто се мало вреднује улога Мелентија Павловића, духовног вође
Милошевог устанка? Причестио устанике 1815. у Такову. Био храбар јунак. Учесник
је у бројним устаничким биткама
...
НИЈЕ БИО МАСОН
СУПРОТНО наводима неких публициста,
митрополит Павловић није био припадник братства слободних зидара, масона, за
разлику од многих устаничких првака: проте Матеје Ненадовића, Петра Ичка, Јанка
Катића... По тим нетачним тврдњама "био је члан ложе Али Коч", прве у
Београду. Била је то мешовита српско-турска ложа, чији велики мајстор
Мустафа-паша, зван Српска мајка, гине од дахија. Са устаницима масонима су
сарађивали "браћа" кнез Адам Чарториски, пољски министар иностраних
дела, грчки вођа отпора Турцима Константин Ипсиланти, тајно друштво Хетерија...
("...Касније, 1816.
године Карађорђе се преко свог писара НаумаКрнара, придружио Хетерији, грчком покрету за ослобођење у жељи да
настави борбу за протеривање Турака и из Србије."
ЧЕЛНИК ПОСТУПОВИЋ
КТИТОР манастира Враћевшница, челник
Радич Поступовић, Мелентију Павловићу је, вероватно, био узор у политичкој
вештини и витештву. На врхунцу моћи, у рангу првог великаша после краља (кога
Србија тад није више имала) био је 1435. када на уговору о миру између Млетака
и деспота Ђурђа Бранковића стоји и његов потпис "Radith Celnik comite
palatino". Хрисовуље и повеље, које је добио од владара Србије деспота
Стефана Лазаревића и Ђурђа, преноси у манастир Костамониту на Светој Гори, где
се замонашио. Дотад, помагао је при обнови светогорских манастира, поклањао им
староставне књиге у сребрном окову...
(Радич
Поступовић, фреска у манастиру
Враћевшница, представља га како прилаже овај манастир као своју
задужбину Господу Исусу Христу на Божијем престолу...
Сахрањен у својој задужбини манастиру
Враћевшница код истоименог
села испод Рудника, недалеко од Горњег Милановца, који је подигао и украсио 1431. године...
Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак
и као Рајко од
Расине.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радич_Поступовић)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радич_Поступовић)
- МАДА духовно лице, Мелентије Павловић је прослављен као
народни јунак, зван Менто Калуђере. Истакао се витешки у боју на Љубићу и
Палежу. У песми "Устанак кнеза Милоша на Турке (Бој на Чачку)"
постоји стих: "...ту погибе (х)оџа Скопљанине, погуби га Менто Калуђере од бијеле Враћевшнице
цркве, са путаља отсјече му главу". Герасим Георгијевић у књизи
"Знаменити догађаји новие србске историје" о боју на Чачку пише: "Кад је Милош крајину почео и сву
бригу на себе узео, Мелентије свуд је с њиме био, зато га је Милош возљубио...
Мелентије напред потрчао, да би војсци храброст показао... Мелентије ту је
рањен био, ал` замлого није боловао". И на споменику у Такову, архимандрит Павловић, уз књаза Милоша, у
једној руци држи крст, а у другој устаничку сабљу. Народни гуслари су у свој
"епски каталог народних првака" унели још калуђере са овог простора
Хаџи Ђеру и Хаџи Рувима, а ту је и прота Матеја Ненадовић. Они су духовне вође
народа, а непосредно учествују у устаничким војним операцијама - наставља проф.
др Трнавац.
...
(Цео текст на:
Знаменити
Гружани:
Митрополит Мелентије Павловић
АУТОР: Саша Зарић, сарадник портала Порекло
„Таковски устанак“ – слика Винсента
Кацлера, архимандрит Мелентије у једној руци држи крст а у другој сабљу.
...
Мелентије
је одиграо велику историјску улогу и пружио неизмерну заслугу за Србију. Пре свега био је духовно лице,
али и близак сарадник кнеза Милоша и учесник у устаничким биткама Другог
српског устанка. Био је први митрополит Србин у обновљеној Србији.
О
Мелентијевој младости се не зна много, описмењавао се у оближњем манстиру Враћевшница, и ту се закалуђерио. За
јеромонаха га је рукоположио митрополит Леонтије Ламбровић 1800. године. Мелентије је
за манастир Враћевшницу остао
присно везан целога свога живота.
...
Лице
му је било такво да је увек деловао благо насмејан. Говор му је био тих,
облачио се елегантно и одавао је утисак великог господина.
Након
смрти Враћевшничког игумана Јосифа 9.
марта 1810. године, истог дана је за новог игумана изабран Мелентије Павловић. У манастирској
архиви је сачувано писмо које говори о постоављењу Мелентија Павловића за новог
игумана манастира. У постављању новога игумана учествовали су кметови, кнежеви
и буљубаше. У писму се каже: „ …И опште ми кметови сви постављамо и потврђујемо
да буде Мелентије игуман.
Тако велимо и тако дајемо потврђено писмо.“
...
Писмо
о постављању Мелентија за игумана потврдили су својим печатом војвода Антоније и студенички
архимандрит Василије.
Пред
Други српски устанак, Мелентије је постао близак сарадник Милоша Обреновића. Пред устанак,
у Црнући су
са Милошем Обреновићем одржали
важан састанак Мелентије Павловић, Лазар Мутап, Сима Паштрмац, Јован Добрача и Никола Луњевица. Они су га упознали са
приликама у овом крају и народном расположењу за дизање устанка.
За
Мелентија се може рећи да је био духовни вођа Другог српског устанка. Он је
1815. године у Такову у
рангу архимандрита благосиљао Други српски устанак и тако бунт оправдао пред
Богом и пред народом. Благосиљао је и Милоша Обреновића за вођу устанка и причестио устаничку
војску. Тиме се његова улога у Другом српском устанку
није завршила, учествовао је у бројним устаничким биткама као храбар јунак.
Нарочито
се прославио у бици на Љубићу 1815.
године. Кад су турске снаге потиснуле Србе на Љубићу,
тако да је пораз изгледао неизбежан, Мелентије је пао на колена и почео
да се моли Богу за српску победу.
Милош Обреновић видео је архимандрита Мелентија Павловића како је
клекнуо на колена ,повукао га је за рукав и рекао му да остави метанисање а да
узме добош од погинулог војника добошара и да лупа, а да ће он викати на људе
да се зауставе и врате у борбу. Архимандрит Мелентије узео је добош и ударао у
њега и Срби су се
прибирали и поново ударили на Турке.
У турском бекству преко Мораве погинуо
је турски командант Ћаја-Паша.
Због
храбрости и јунаштва показаног у Другом српском устанку, архимандрит
Мелентије је опеван као народни јунак назван Менто Калуђере. У песми „Устанак кнеза Милоша на Турке“ постоји
стих :“ … Ту погибе (х)оџа Скопљанине, погуби га Менто Калуђере од бијеле Враћевшнице цркве, са путаља
одсјече му главу“.
Архимандрит
Мелентије је био учесник и битке код Палежа, данашњег Обреновца.
...
Након
Другог српског устанка, Мелентије је
доста путовао по Србији и
непосредно помагао кнезуМилошу у
државним пословима. Да би архимандрита Мелентија чвршће везао за себе кнез
Милош га је, 1818. године, узео за духовника свога дома.
Кад
је Мелентије путовао
по Србији, дочекиван је и
поштван исто као кнез Милош.
Сваке године је био позиван у Пожаревац
да са кнезом Милошем и фамилијом проведе велике празнике. Могло би се рећи да
је у оно време био прво лице до кнеза Милоша.
Колико
је био близак кнежевској породици говори и то што су га кнез Милош, кнегиња Љубица и њихова деца обично
звали „Наш Попа“.
...
Мелентије
је у Враћевшници основао школу у којој је било дванаест ђака.
Учитељ у манастирској школи био је Симеон
Зорић, родом из Аустрије, а
плаћао га је сам Мелентије. Мелентије је био први председник Конзисторија,
првог духовног суда у Србији, заједно са колубарским кнезом Раком Тешићем.
...
Мелентије Павловић је, заједно са Раком Тешићем, на предлог кнеза
Милоша, вршио и послове попечитеља просвештенија (министра просвете) који су
били спојени с верским ресором.
...
Од 1766. године српска
црква је потпала под јурисдикцију Цариградске
патријаршије, а већину епископа чинили су Грци. Огроман
број Срба је пред турским прогоном пребегао на подручје Аустрије...
...
Султановим
хатишерифом из 1830. године Срби су
добили право на слободу вероисповести и да могу бирати свог митрополита Србина
уместо до тада Грка. Тако
је након успоставе српске аутономије 1831. године у Београду била проглашена
аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.
Мелентије Павловић је 1831. године, након дуго времена постао први
Србин на трону београдских митрополита. Након што је Цариградски
патријарх Константин I својим
писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију, Мелентије је понео
титулу архиепископ београдски и
митрополит српски.
Чим
је постао митрополит Србије, почео је велику реорганизацију и уређење
српске цркве. Превео је део “Крмчије“, законоправила Светог Саве, где се говори о степенима
родбине и кумства, по којима се може или не може закључити брак. Такође. 1833.
године је израдио “Устав о побољшању свештеничких прихода“.
Митрополит
Мелентије је боловао од водене болести. Ишао је преко границе да се лечи. Како
није било лека, и кад се видело да ће умрети, донели су га у Београд, и ту је после неколико дана
умро.
...
Касније,
Мелентијеве посмртне остатке у Враћевшницу је пренела
кнегиња Љубица, на колима
која су вукла четири белца. Сахрањен је у припрати црквеној, са леве стране где
му је кнез Милош подигао
помен плочу на којој пише: „Мелентију Павловићу у новоподигнутом књажевству
Србији првом Митрополиту Српском, рођеном у Врбави и нахији Крагујевачкој око
60 година временог века свог пожививши, а 1833. љета 8. јунија, у вјечни живот
преставившем се за знак искреног с њим дружељубија и вјечног воспоминанија,
положи споменик овај светљејши Књаз Српски Милош Обреновић, 1833. год.“
...
Праунука
Мелентијевог другог рођеног брата је мајка Милана Стојадиновића, председника владе Краљевине Југославије.
...
Мелентије
Павловић, као монах није имао деце. Посинак митрополита Мелентија Павловића
је Филип Христић, кнежевски
представник и кнежевски посланик.
На споменику „Таковски устанак“, делу Петра Убавкића, уз књаза Милоша архимандрит Мелентије у једној руци држи крст а у другој устанички добош.
(Пре бих рекао да је то Мелентијева свештеничка монашка капа, камилавка, а не добош како наводи аутор текста – запажање Владимира Јанковића)
(Цео текст је овде:
https://www.poreklo.rs/2018/09/15/znameniti-gruzani-mitropolit-melentije-pavlovic)
И за крај овог нашег фото-писаног путовања у историју, у нашу србску прошлост, прилажем и фотографије књижице "Обреновићи - проклетство српске династије" коју је издао "Блиц" прошле 2018. године када сам је купио.
И за крај овог нашег фото-писаног путовања у историју, у нашу србску прошлост, прилажем и фотографије књижице "Обреновићи - проклетство српске династије" коју је издао "Блиц" прошле 2018. године када сам је купио.
Приредио:
Владимир Јанковић Влада
(Vladimir Jankovic) на Фејсбуку
Vlada J. na YouTube
Блог и група које водим од 2012.
„Православна србска заједница“
(верско братство и сестринство)
Погледајте и друге моје текстове
на овом блогу и упишите ваш мејл у мејлинг листу
да примате обавештење кад се објави нови текст:
да примате обавештење кад се објави нови текст:
Придружите се и добродошли у групу на Фејсбуку:
и у групу на Вконтакте:
Молим Вас и да ми запратите видео канале и погледајте
моје разне видео снимке: моје говорење на разне теме углавном са
православног гледишта, моје
музичке и хумористичке монтаже, мој плес, итд., на ова три
канала:
Vladimir Jankovic Serbia
Vlada-J.-SerbiaEurope
Владимир Янкович
Контакти:
Фејсбук (Facebook):
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic)
Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb
Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович
Елицы (Elitsy):
Владимир Янкович
No comments:
Post a Comment