Најезда
диносауруса
и демонских
дечијих играчака
а хришћанске
и играчке србских
јунака би
биле и добро дело
и добра
зарада
Најезда или поплава играчака диносауруса и њихових кипова у дино(саурус)
парковима преплавила је и нашу Србију последњих година.
Деца се подстичу од одраслих и индустрије
сатанистичког типа да се навикавају и
опонашају
звери, зле духове (демоне) и зла
расположења,
бес, гнев, мржњу, немилосрдност, освету,
суровост,
дивљање, дивљаштво
и ниске и примитивне нагоне
што убија осетљиву и нежну дечију душу,
опседа их демонима (злим духовима)
и
претвара децу у сатанисте у души
и зле, лоше, искварене и покварене
људе, а и нарушава им се душевно
(психичко) здравље.
Играчка диносауруса иста као демони (зли духови ђавола) како их одавнина
приказују Хришћанство и наше православне иконе и фреске: искежени зуби, канџе,
крила као у рептила, негде и рогови, итд. Иначе скоро све религије од настанка
људског рода до данас управо тако приказују демоне (слике играчака диносауруса у овом тексту сликао сам у изглогу продавнице дечијих играчака
у Београду, маја 2019.)
у Београду, маја 2019.)
Демон (икона или лик злог духа ђавола) са роговима,
деци се потура и протура као диносаурус који је
„добри пријатељ деце“ и кућни љубимац.
деци се потура и протура као диносаурус који је
„добри пријатељ деце“ и кућни љубимац.
Двоглава аждаја препоручује се деци као драга играчка,
са циљем да деца заволе демоне и ђавола
и кад одрасту шире сатанизам.
са циљем да деца заволе демоне и ђавола
и кад одрасту шире сатанизам.
Језиве звери се нуде деци као играчке, као „добри пријатељи“ и тиме се
деца навикавају на демоне (зле духове, пале анђеле Сатане, ђавола) и од
детињства уводе (иницирају) у одемоњеност и сатанизам.
За, НЕ дивно чудо, нигде по
продавницама нема играчака Светог Ђорђа или других витезова јунака из старих
дечијих бајки и прича који пробадају аждаје, боре се против њих, спасавају
принцезе и девојке од тих звери, које смо ми старијих генерација кад смо били
деца волели да опонашамо, глумимо и да се играмо са њиховим играчкама и
фигурицама других позитивних јунака.
Гроб и мошти Светог Георгија
у Лиди палестинској (град Лод у Израелу)
Свети Ђорђе (Ђурђиц), празник преноса
моштију Светог Ђорђа, је и моја Крсна Слава.
Ову нашу славску икону одавно сам ја нацртао
графитном оловком а моја сестра је обојила.
Ђурђиц је одавно и Слава хора моје парохијске
цркве Светог Ђорђа (Георгија) на Бановом брду,
на Чукарици у Београду.
Сајт хора:
Страница хора на Фејсбуку: https://www.facebook.com/hor.sveti.djordje
Свети великомученик и победоносац Георгије -
фреска са хорске галерије храма Светог Ђорђа
на Чукарици у Београду.
фреска са хорске галерије храма Светог Ђорђа
на Чукарици у Београду.
Следе фотографије
Храма Светог Великомученика
Храма Светог Великомученика
Георгија у Београду - Чукарица
ВИДЕО:
Храмовна слава
на
Бановом Брду у Београду
Телевизија Храм
Објављено
је 06.05.2019.
Исто по продавницама дечијих играчака нема ни других позитивних јунака и
играчака, дечијих библијских сликовница, дечијих икона и сличног, што сам виђао
на Западу где су ипак бринули да децу уче њиховој хришћанској католичкој вери.
Може неко рећи, па те црквене и верске ствари треба да се продају само
по црквама и црквеним продавницама. Питаћу их, добро, а зашто сатанистичке
ствари и играчке могу свуда да се продају? Разне звери, чудовишта, аждаје,
монструми, играчке Бетмена са роговима и црним костимом који подсећа на ђавола,
трансформерси и сподобе са роговима, канџама, зубима попут вампира, итд. Ако не
дате да се позитивне и хришћанске играчке продају свуда, онда не треба ни
сатанистичке, него нека се продају и оне у својим сатанистичким
специјализованим продавницама, па ко шта воли нек изволи да купи.
Да није све тако црно, поменућу да ипак се хришћанске играчке по недге
могу наћи и у Србији у новије време, мада ретко, али трудимо се да их има више,
и измишљајмо нове, будимо хришћанска православна Србија а не сатанистички пакао
који иде у пропаст, деструкцију и самоуништење. Ионако нам више грађана умире
него се роди, деца нам обољевају од рака и разних болести, па то мало наше деце
сачувајмо и сачувајмо њхове осетљиве душе, њихово дуевно и телесно здравље,
деце која примају све од нас одраслих и опонашају нас. Не кваримо децу него их
учимо, не само речима него и добрим делима и добрим примером.
Диносауруси и остале звери су иконе (образи, слике, ликови), уствари
антииконе, ђавола, сатаниста и антихриста, и на њих они навикавају нашу децу
чиме им се од деце ствара одбојност према Светим православним иконама и
фрескама, чак до тог момента када ће дете навикло на играње са диносаурисума
видевши икону Светог Ђорђа како убија аждају, туговати што му неки зли чика
звани Свети Ђорђе убија драгу играчку и пријатеља, и неће хтели да пољуби ту
икону него ће замрзети и Светог Ђорђа и све Свеце Божије и све витезове јунаке
који су се борили против аждаја. Уместо Светих икона по црквама и код куће у
свом дому које деца треба да гледају. Целивају (љубе) и пред њима да се моле
Богу, деци се нуди замена у виду ових антиикона ђавола, демона, звери, наказа,
монструма, мутаната, итд.
Исто пропагирањем диносауруса деца се од малена учвршћују у веру у
Дарвинову хипотезу (предпоставку, теорију, а не доказану чињеницу) да су по
настанку света Земљом ходили диносауруси милионима година пре настанка људи,
иако хришћанска Библија и друге религије сведоче да је Бог у почетку сворио и
људе одмах након животиња и биљака. По Библији је Божије стварање било извршено
у шест дана, али неки тумачи говоре да у овом случају један „дан“ може значити
неки дужи временски период, па тако је могуће да су диносауруси заиста живели дуго
пре људи, мада не толико како тврде Дарвинисти јер они имају погрешну методу
рачунања времена старости фосила, док Библија говори да је настанак света био
пре само око 7000 година, и заиста од тада и почиње писана људска историја,
нема никаквих сведочанства о људима пре тог периода. Најстарије људске цивилизације
а то су цивилизације Вавилона,
Месопотамије, Египта, итд. почињу од тог времена а не милионима година пре
тога.
Библијски тумачи говоре да је чувени потоп са почетка Библије уништио и
диносаурусе. Преживели су само у Нојевој барци, Ноје, његова ужа породица и животињске врсте које је он евакуисао и спасао у својој барци. Ипак, касније приче, бајке па и
историјски списи, хришћански и средњевековни, помињу разне аждаје,
рептиле, гуштеролика и змијолика бића против које се боре разни јунаци и
витезови, која су вероватно до тог доба преживеле врсте мањих диносауруса, а
које су временом до наших дана сасвим изумрле и ишчезле.
Тако да, предузимљиви предузетници крените на посао, а ја вам за ову дату идеју нећу узети велики проценат, хехехе :-)
Најважније је да нам се деца васпитавају у здравом и позитивном духу, јер само таква породица, народ и држава имају срећну будућност.
5.
Мај 2019. године после Христа,
дан
пред Ђурђевдан – Дан Светог великомученика и ратника Ђорђа
- Георгија
Погледајте и овај мој недавни текст:
„Храм Светог великомученика Георгија
у Београду - Чукарица
(Црква Светог
Ђорђа на Бановом брду)“
https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2019/04/blog-post_16.html
https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2019/04/blog-post_16.html
Владимир
Јанковић Влада (Vladimir
Jankovic)
на Фејсбуку
Vlada J. na YouTube
на Фејсбуку
Vlada J. na YouTube
Блог и група које
водим од 2012.:
„Православна
србска заједница“
(верско братство и
сестринство)
Погледајте и друге моје текстове
на овом блогу и запратите га:
Придружите се и
добродошли у групу на Фејсбуку:
и у групу на Вконтакте:
Молим Вас и да ми
запратите видео канале и погледајте моје разне видео снимке:
моје говорење на
разне теме углавном са православног гледишта, моје музичке и
хумористичке монтаже, мој плес, итд.,
на ова три канала:
Vladimir
Jankovic Serbia
Vlada-J.-SerbiaEurope
Владимир Янкович
Контакти:
Фејсбук (Facebook):
Владимир Јанковић Влада
(Vladimir Jankovic)
Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb
Вконтакте
(Vkontakte):
Владимир Янкович
Елицы (Elitsy):
Владимир Янкович
No comments:
Post a Comment