Како помоћи Српској Православној Цркви и Србима у Црној Гори?

Како помоћи

Српској Православној Цркви

и Србима у Црној Гори?

Оригинална традиционална капа 

народа у Црној Гори са Часним Крстом 

и србским оцилима што јасно указује 

да се ради о србском народу.

Слике се увећају кликом на њих.

Ма где ми живели потребне су наше искреније, усрдније, упорније и чешће молитве Богу личне и појединачне, и заједничке и саборне у црквама и манастирима, молитвени крсни ход (литије), борба за истину и Истину (Христа), добра и корисна дела, србска слога око Бога, сарадња србске Цркве и србских политичара...

Живим, радим, пишем, правим видео снимке, дружим се... у мом родном граду и месту становања Београду, а ум, срце и душа ми је доле, јужно, са православним Србима у Црној Гори.

Недавно сам урадио текст, моје коментарисање Божићне поруке митрополита црногорско-приморског Амфилохија, да и ја грешни подстакнем људе да је прочитају, расуђују и мисле о њој. Ту сам похвалио м.Амфилохија јер је све у тој поруци добро срочио, како он уме кад хоће, али раније сам га и критиковао зато што напада патријарха српског Иринеја и председника Србије Александра Вучића.

Писати критике, и доказивати да је ту митрополит у криву што их напада, што сам образлагао раније, не бих сада када нама свима православнима и Србима у Црној Гори, Србији, Републици Српској и широм света, треба слога, слога у Исусу Христу Господу нашему.

Оригинална традиционална застава 

Црне Горе је као тробојка Србије

Само бих опет поменуо да мислим да је грешка што митрополит Амфиолохије упорно одбија директну помоћ србских политичара и политичких партија, странака, покрета и организација у Црној Гори, и одбија пружену, са благословом патријарха српског, руку помоћи председника Србије и државе Србије.

Али шта бих ја ту, мали, са недовољним утицајем у јавности и са само површним познанствима са неким познатим људима и мојим мало познатим блогом, каналима на YouTube-у, групом на Фејсбуку, говорењем мањем броју људи око мене... могао променити на боље, поправити, утицати?

 "Црна Гора и Србија -

то је једна фамилија (породица)"

Онда се досетим, да и то мало од једног човека, ако је упоран и труди се, је једна цигла донета и уграђена у грађевину Цркве Христове Православне, па кад би свако допринео и то мало, свима би нам било боље, и нашој Цркви, и нашим местима где живимо, и нашим државама.

Најгоре је игнорисати оно што се дешава са нашом Црквом и нашим србским народом било где да живи. Не може душа православна да буде равнодушна кад јој брат и сестра у Христу пате, муче се, боре, бивају прогоњени од тирана. Благочестива душа онда гледа и довија се како би им могла помоћи из места и државе где та душа, тај човек, живи, у околностима у којима сада живи, са средствима, добрима, врлинама, вештинама и знањем које има и са којима располаже.

А прва и основна, највећа и најважнија, помоћ је да се молимо Богу за одбрану, очување и спасење наше Цркве и Срба у Црној Гори. После молитве, било код куће, било по црквама и манастирима у које идемо, пожељно је и учествовање у молитвеном крсном ходу, литијама за одбрану православне Црне Горе, јесте хладно време, у сред зиме је, али наша жртва, жртвовање и пожртвовање је потребно и неопходно ако очекујемо награду од Бога.

Православна србска саборност је важна, слога око Бога, тако да се не можемо сада у ово тешко време за све нас, задовољавати само појединачном личном молитвом код куће или другде, већ морамо промишљати и бринути о нашем народу и Цркви у целини, у глобалу, дакле у њеној саборности, да не будемо бескорисни слободни стрелци и расипамо узалуд своју снагу и време, него да будемо друштвено, народно, национално и црквено корисни, да се укључимо у верски тимски рад, са благословом и руководством наших духовника, свештеника, монаха, владика (епископа) и патријарха.

Према томе, нико се неће борити уместо нас православних Срба и верника Српске Православне Цркве, осим нас самих. Од Бога нам је задата борба и подвиг да подвижништвом подвижнички освајамо Царство Небеско а онда ће нам Бог дати и Царство земаљско, сутра можда и краља, и то достојног и истински православног, јер и дадоше нам наду изјаве принца Михајла и других Карађорђевића са својом сјајном одбраном наше Цркве и нашег народа у Црној Гори.

Сад, за крај, схвати Србине и Србкињо, а међу вама, ја први грешни, да није духовна борба само ради себе, нисмо ми првославни као углавном безосећајни будисти који гуше и духовно умртвљују и убијају своја осећања, љубав и самилост, тежећи утрнућу у ништавилу, нисмо ни практиканти медитације и јоге, или слични, који мисле само на своје спасење, као индивидуализам на Западу у либералној демократији, нисмо ми православни као тајкуни који јуре само свој лични профит, себично, егоистично, саможиво и похлепно, не, ми православни хришћани смо сви деца Цркве која је заједница, саборна, на челу са главом Господом, и ми морамо бринути и саосећати за ближње, за наш народ и браћу и сестре по вери. Не смемо и грех је изоловати се кад је нашој браћи и сестрама тешко, него морамо помоћи и чинити им добра и корисна дела.

"Не дамо светиње!", Београд после утакмице, 

молитвена шетња навијача за подршку нашој

 србској Цркви и народу у Црној Гори

И Свети Сава и други Свети оци и матере који су били осамљени подвижници, пустињаци, отшелници, када би верни народ и Црква били угрожени, напуштали су своје пустиње и долазили у насељена места да им помогну, а када би се људским трудом и милошћу Господа стање поправило и проблеми били решени, тек тада би се они враћали у своја пустињачка места.

Митрополит црногорско-приморски 

Амфилохије, владике и свештенство у олтару

 цркве са Светим путирима за причешће 

Зато, слушајмо своје србске политичке и црквене старешине, и боримо се за слогу у нашој Цркви и србском народу, ма где живели.

Дај, Господе, победу нашој Цркви у Црној Гори јер си Ти приказао Часни Крст Светом цару Константину и посаветовао га и заповедио му „Овим побеђуј!“.

Дај, Господе наш Исусе Христе, да вазда (увек) и вавек (заувек) с Тобом побеђујемо!

Хвала на читању
и очекујем ваше коментаре...

Владимир Јанковић

17. јануар 2020. године после Христа

Погледајте и друге моје текстове на разне теме

са гледишта Православља на овом блогу:

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:

“Православна србска заједница“

(верско братство и сестринство)

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

и истоимену групу на Вконтакте:

https://vk.com/pravoslavna.serbska.obshina

које сам основао 2012. године и водим их до сад.

Погледајте и моје разне видео снимке 
на доња три канала и молим да ми их
 запратите: моје говорење на разне теме 
са гледишта православља, религије, идеологије,

 политика, србство, економија, зарађивање, 
љубав, уметност..., моје музичке и хумористичке

монтаже, мој плес, итд.:

Vladimir Jankovic Serbia

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope1/videos

Vlada-J.-SerbiaEurope

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope/videos

Владимир Янкович

https://rutube.ru/video/person/619778

Моји контакти:

Фејсбук (Facebook): 
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Твитер (Twitter): 
Vladimir Jankovic

@VladimirJanSrb

https://twitter.com/VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович

https://vk.com/vladimir.jankovic

Елицы (Elitsy): 
Владимир Янкович

https://elitsy.ru/profile/44166

vjbgdser@gmail.com

vladimir.jankovic@mail.ru

Поруке Србима који беже из Србије у иностранство и нама Србима који остајемо у Србији (+ ВИДЕО)

Поруке Србима који беже

из Србије у иностранство и нама

Србима који остајемо у Србији
(+ВИДЕО)

(Кликом на слике оне се увећају)

За разлику од овога текста, после њега сам знатно блаже, толерантније и са разумевањем према Србима који напусте Србију, због Бог зна које муке, као и ја некад, говорио у овом ВИДЕУ:

„Pravoslavlje, Srbi u Srbiji i dijaspori,

Bogomoljci, internet svadje (+ tekstovi)

– Vlada Jankovic”

https://www.youtube.com/watch?v=cYiHQo4bOp0

Што се мене тиче не брине ме уопште што ће, ако се укину визе за Немачку, млади и неки старији Срби из Србије и грађани Србије још више одлазити у Немачку и друге стране државе, јер они који више воле друге државе од Србије, слободно нека оду, они и нису достојни да живе у Србији, ионако овде само кукају на Србију, мрзе, псују, шире негативну енергију и убијају вољу и мотивацију другим грађанима Србије да живе и раде у Србији. Такве националне штеточине што пре нека оду тамо где мисле да ће им бити боље, срећан им пут!

И сам сам исто отишао из Србије (тада Југославије) на Запад још почетком 1990-тих, са мојих 20 година старости, и тамо се након годину ипо дана потпуно уверио да на Западу Србин може бити само грађанин трећег или четвртог реда, а једино у Србији си свој на своме, на својој земљи, у својој Мајци Отаџбини, са својим народом, где слободно причаш свој матерњи језик. 

Тамо у иностранству, окружен странцима, након неког времена осетио сам јаку носталгију за нашим језиком и песмама, и почео сам, ту где сам живео, када никог нема у близини, да причам на свом матерњем србском језику сам са собом и певам србске и југословенске родољубиве, народне и поп песме.  

Нарочито у време њихових разних празника, славља, годишњица, рођендана, Нове године, католичких Божића и Васкрса, када се странцима окупе породица и рођаци, осећао сам се јако усамљено и одбачено, далеко од моје породице, рођака, комшија, пријатеља, сународника, као што пева Џеј „Недеља, и сви сте сада ту, а мене тамо нема...“.  

Србски филм "Ивкова Слава"

Затим сам сањао јако и упечатљиво моје родитеље како тугују за мном и можда ће умрети а ја нећу бити тада са њима, па ће у тузи умрети а ја то не бих могао опростити себи што им се нисам нашао близу и при помоћи кад им је најпотребније. Тада сам одлучио да се ипак вратим у мој дом и моју Отаџбину Србију.

 Повратак у Отаџбину

Повратак у Отаџбину

Повратак у Отаџбину

Да ли игноришеш прошлост 

да би градио своју будућност?

Кад одеш у другу државу тек онда добијеш нове проблеме које ниси ни знао да постоје, јер њих нема у Србији а тамо их има, па разне муке, тешкоће, проблеми, како год окренеш њима си странац и не воле те као свог, мораш да се доказујеш пет пута више него човек њиховог народа, мораш да слушаш како странци пљују Србију и србски народ и да ћутиш, па ти се јави носталгија за Отаџбином, својим народом, својим језиком, да на улици слушаш србски језик а не страни, па носталгија за нашом музиком, менталитетом, начином живота, нашим забавама, Славама, свадбама, журкама, концертима, вашарима, Гучом, за гледањем уживо наших спортских утакмица, за нашим црквама, манастирима, музејима, позориштима на нашем језику, фолклору, промоцијама књига, етно селима, Равном гором, нашим рекама, планинама, језерима, шумама, нашим домаћим животињама, нашим воћем и поврћем, нашим цвећем и биљкама, нашим јелима и храном који не постоје у другим државама, итд.

Зато се многи наши, као и ја што сам, враћају са Запада у Србију а већина која остане тамо, до краја живота пати и жели да се врати, или коначно да их сахране у Србији. Ко остане, временом се утапа у њихов народ, веру, језик, живот, обичаје, и изгуби своје србство и Православље у већини случајева, а њихова деца и унуци потпуно забораве на своје порекло.

Можда, отићи, живети мало тамо у иностранству а мало у Србији, тамо радити и зарадити а овде у Србији трошити, развијати бизнис и сарадњу наше државе и фирми и њихових држава и фирми, то може бити корисно и за тебе и за наш народ и Србију, али отићи на Запад и заборавити на свој народ и Србију, такви и треба да оду јер нису достојни Мајке Србије. 

Праотац Аврам из Библије 

се сели са својом породицом

Сеоба Срба са патријархом Арсенијем III

 Чарнојевићем (Црнојевићем), слика Паје Јовановића

Идеш да радиш за туђу државу, да развијаш туђу државу која је већ развијена, хоћеш здраво за готово, све на тацни а нећеш уживати у томе јер твоји домаћини и ти си свестан да ту државу нису градили твоји преци, дедови и очеви него њихови страни и туђински преци, дедови и очеви, и њиховим прецима мораш тамо бити захвалан а не својим прецима чију си Отаџбину напустио из себичних разлога, и мораш тамо да поштујеш њихову туђинску традицију, историју, веру, обичаје и систем вредности, а нећеш да помогнеш и развијаш своју отаџбину Србију, то је срамота.

Није родољубље да волиш своју земљу само кад јој је добро, него и кад јој је тешко да останеш и помогнеш Отаџбини, ближњима, породици, рођацима, комшијама, пријатељима, свом народу. „У добру је лако добар бити, али на муци се познају јунаци!“, каже наша изрека. А наша Србија се убрзано развија, сад јој требамо помоћи па ће и она нама.

А ако си већ отишао у туђу државу немој пред страницима пљувати Мајку Србију а преко Фејсбука и интернета терати, хушкати и узбуњивати Србе у Србији да насилно мењају власт да би теби испунили неразумну жељу и направили државу по твојој мери да опет дођеш на здраво за готово, него поштуј своју Отаџбину Србију где год да си на планети Земљи, и тамо помажи браћи и сестрама Србима, лобирај за Србију, бори се и тамо за србство и Православље, само тако ћеш тамо бити побожан, по Богу, и користан себи и свом народу. Јер кад странац види и чује да тамо пљујеш своју Отаџбину он ти не верује да волиш и да си у стању да волиш њихову отаџбину теби туђу, јер виде и знају да си паразит који мисли само на себе и своје уске себичне интересе. Воли друге, али пре свега воли своје. Ко не воли своју државу не може волети ни туђу, то цео свет одавно зна, нису странци луди, не можеш их преварити и слагати.

 Преживљавање Отаџбине

Преживљавање Отаџбинe

Што више вас који не волите Србију оде из Србије то ће бити више посла, и да бирамо послове, за нас који смо остали и волимо Србију. Слободно идите. И знај да свака држава има фазе, периоде година кад је успешна а када је у кризи или у рату, тако да у туђини где си градио своју срећу може доћи период кризе или рата, и шта ћеш онда? Хоћеш ли чим осетиш кризу мењати државу где живиш, мењати места, сељакати се по планети Земљи, као бескућник, луталица, клошар? Умеш ли на једном месту бити и борити се? „Јунак је(сте) кадар стићи и утећи, (али) и на страшном месту постојати“, каже србска изрека. Јесте јунак хајдук, четник или партизан који из шуме нападне непријатеља па побегне назад у шуму, али још већи јунак је домаћин који живи и ради у својој кући са женом и децом и бори се против свих проблема, мука, сиромаштва, ратног стања, бори да одгаји децу што боље.  

То је рекао и глумац Чарлс Бронсон као плаћени леворвераш у познатом каубојском филму „Седам величанствених“, рекао деци сељака која су му се жалила да су њихови очеви кукавице, а он их посаветова и рече да је лако њему леворверашу који нема дом и сели се из места у место, али њихови очеви који живе у једном месту и гаје њих, своју децу су већи јунаци, и да он никад није имао такву храброст да оснује своју породицу.

У домаћој серији „Грлом у јагоде“, главни јунак, млад момак Бане Бумбар, због проблема са родитељима жели да побегне у иностранство, а старији искусни мангуп га саветује „Од тога се не бежи, то се побеђује!“. Кад решиш своје проблеме које имаш у Отаџбини онда можеш опуштено и релаксирано путовати по свету, тамо развијати бизнис и остало, а ипак имати где да се вратиш, са поносом, достојно и достојанствено дочекан а не у срамоти, и како каже изрека „У сваку државу и место у свету можеш да одеш, али само у једну државу и место можеш да се вратиш“, у своју Отаџбину, свој родни град или своје родно село. 

Немој да овде забрљаш па онда бежиш на друго место. Греси које си починио овде или било где, иду за тобом, са тобом, у теби, прогониће те и на крај света, остају ти у души стално, сваког твог дана и ноћи, све док их не покајеш, решиш и поправиш се. 

Учини да те људи воле свуда, и овде и тамо, и у Отаџбини и у иностранству. И у Србији има све више људи који живе добро и све боље, захваљујући њиховом поштеном, вредном и мудром раду, зашто и ти не будеш један од њих? Србија има све више могућности, развија се у свим струкама и професијама, па искористи сада то у овом периоду, да успеш и ти у Србији поштеним и вредним радом и мудрошћу, јер ако не можеш у рођеној Отаџбини да успеш у неколико различитих власти које су биле до сада, у страној држави ће ти вероватно бити још теже да успеш јер си странац, па иако тамо мукотрпним радом стекнеш боље материјално стање него што си га имао у Србији, ти си тамо опет странац, страно тело или трећеразредни грађанин, и око тебе је велика већина њиховог домаћег народа који има много више од тебе и боље живи, како ћеш их достићи, како достићи њихов ниво тамо кад си странац? 

Зар није боље, лепше и драже да се потрудиш да успеш овде у Србији где си свој на своме, где одлично знаш језик народа, познајеш обичаје, менталитет, историју, домаће вицеве и шале, штосеве из наших филмова, нашу музику, где имаш пуно више предности да успеш него у иностранству? Покушај најпре све у Србији, угледај се на оне који у Србији боље живе од тебе а не на губитнике, лењивце и оне који стално кукају као бабе нарикаче а неће да мрдну да сами себи помогну, који чекају да им све падне са неба, да им држава, тј. други грађани који раде и зарађују, поклоне.

Потруди се, мењај тактику, учи од бољих од себе, и успећеш! А онда ћеш имати паре да путујеш по свету туристички и тамо ће те волети јер им дајеш паре, а ако им тражиш посао и да останеш, не воле те баш. 

Каже наша србска изрека "Нема (нигде) хлеба без мотике", без рада, физичког или умног (интелектуалног).   

Нигде нема земље "Дембелије" где се само дембелише (ужива) а све пада са неба. Тако каже и песма коју смо певали још као деца у вртићу.  

"Dragan Laković - 02 
- Nema Zemlje Dembelije | TEKST"

https://www.youtube.com/watch?v=qipAfBjIBwU

Где год одеш на планети Земљи, и под било којом влашћу да живиш, мораш да нешто радиш да би зарадио. Без труда нема ничега. Каже србска народна песма: „Не може се Царство задобити (и сачувати) све лежећи, дуван пушећи!“. Или како Свето писмо каже: „Царство небеско се са подвигом осваја, и подвижници (вредни, трудољубиви и радни људи) га задобијају!“. 

Каже Господ Исус Христос у Светом Јеванђељу  својим ученицима и нама свима људима: "Узми крст свој и хајде за Мном!". Немој бежати од свог крста који ти је Бог дао и наменио, и гледати да узмеш туђи крст, неки лакши, јер кроз наш сопствени, лични, крст се спасавамо а не кроз туђи. 

Ко тражи мањи крст, мање проблема, мање тешкоћа, мање борбе и мање подвига, тај не може очекивати већу награду, већу победу и веће задовољство у овом животу и оном вечном.  

Каже Господ "Без смрти (крста, проблема, борбе, подвига) нема ни васкрсења (живота вечног)" и "Уз многе невоље (тешкоће, подвиге) ваља нам ући у Царство Небеско (Царство Божије, рај, вечни живот)". Где год одемо на планети Земљи, чека нас борба, труд и рад, и суочавање и борба са својим гресима, манама, слабостима и демонима (злим духовима), јер промена места боравка и живота решава само неке проблеме али доноси нове, можда још горе, проблеме.

Владимир Јанковић

6. септембар 2019. године после Христа  

Православна србска заједница

(верско братство и сестринство)

Погледајте и друге текстове на овом блогу,

запратите га и упишите се у мејлинг листу

да вам стиже мејл кад објавим нови текст:

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Придружите се и добродошли у истоимену групу на Фејсбуку:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica 
И групу на најпопуларнијој 
руској друштвеној мрежи Вконтакте:

https://vk.com/pravoslavna.serbska.obshina     

Погледајте и моје разне видео снимке на доња три канала и молим  Вас да ми их запратите: моје говорење на разне теме углавном са гледишта Православља, моје музичке и хумористичке монтаже, мој плес, итд.:

Vladimir Jankovic Serbia

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope1/videos

Vlada-J.-SerbiaEurope

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope/videos

Владимир Янкович

https://rutube.ru/video/person/619778  

Контакти:

Фејсбук (Facebook): 
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic)

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic

@VladimirJanSrb

https://twitter.com/VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte): 
Владимир Янкович

https://vk.com/vladimir.jankovic

Елицы (Elitsy): 
Владимир Янкович

https://elitsy.ru/profile/44166

vjbgdser@gmail.com

vladimir.jankovic@mail.ru