Како је србски
јунак Столе оженио
Туркињу Фату
Туркињу Фату
Илустрована србска
епска народна песма
„Женидба
Стојана Јанковића“
(друга краћа
верзија)
са објашњењима
(примедбама,
фуснотама)
фуснотама)
Погледајте и мој текст
о песми са истим насловом
али познатијој и дужој верзији:
Србски ускок Стојан
Јанковић као MC Stojan,
и као агенти Душко Попов
и Џејмс Бонд 007
Богато илустрована
србска епска народна песма
„Женидба Стојана Јанковића“
са објашњењима (примедбама,
фуснотама) испод ње
фуснотама) испод ње
Испод песме су објашњења (примедбе, фусноте). Нажалост, многим старим србским и турским речима (турцизмима) из србских народних песама је потребно дуже време тражити значење на интернету а некима није ни могуће наћи јер ту не постоји, па за њих треба имати речник старих србских речи и турцизама или питати старије Србе, поготово баке и деке са села, и то у земљама бивше Југославије где су дуго или пет векова владали Турци: централној и јужној Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Хрватској.
Женидба Јанковић Стојана (1)
(друга краћа верзија)
(Стојан Јанковић, рад
свештеника Војислава Билбије)
свештеника Војислава Билбије)
србски ускок Стојан Јанковић, у Лици,
у данашњој Хрватској)
и србски витезови пред Бој на Косову)
Винце пију тридесет Сењана (2),
Баш у кули Јанковић Стојана (3).
Шину винце у бијело лице,
А ракија говор заметнула.
Сваки хвали себе и оружје,
Како има за појасом св'јетло,
И на јасла ата од мегдана.
Столе (4) мучи, ништа не говори,
Мрке своје оборио брке,
Низ илике до малих пушака,
Те покрио пушци тепелуке;
Сјаје му се токе кроз бркове,
Како мјесец кроз јелове гране,
Кад обасја од петнаест дана.
Још говоре бутум (5) сви сердари (6):
"Јанковићу, наша поглавице (7),
Шта ти мучиш, ништа не говориш?"
Ал' говори Јанковић Стојане:
"Бога вама, тридесет Сењана,
Кол'ко вас је мојијех другова,
Свакога сам с љубом саставио (8),
Сваком љуба уз кољено сједи,
Свака чедо на кољену њише. (9)
Ја сам заша у пети десетак (10),
Па се бојим оженит се нећу."
("Кнежева вечера" поштанска карта
и "Бој на Косову" поштанска марка,
издати у Југославији)
Још говоре тридесет Сењана:
"Јанковићу, наша поглавице,
Докле јесте у Котор Котара,
И њиови' поштени' сестара,
И ти ћеш се оженити, Столе!
Бирај, Столе, коју теби драго!"
Ал' говори Јанковић Стојане:
"Да(о) сам вјеру Богу јединоме
Да ја нећу какве Которкиње,
Нити хоћу које Кауркиње,
Већ ја хоћу Туркињу дјевојку,
А дјевојку из Бунића града (11):
Главом Фату бунићког диздара (12).
Но, који ће од вас јунак бити,
Да он пође са мном по дјевојку?"
Сви јунаци ником поникоше,
И у црну земљу погледаше,
Како расте трава дјетелина,
Како трава на завојке расте,
Кано дојке у младе девојке.
Кад то виђе Јанковић Стојане,
Скочи Столе на ноге лагане,
Па он иде кули на бедеме,
Па отвара злаћане сандуке,
Па он вади бијелу кошуљу:
Више злата нег бијела платна!
Њу ми Столе често не облачи,
У годину три пут манастиру (13).
можда се мисли на њега)
За пас меће девет данискиња (14),
Све у сухо завијене злато;
Па он вади зелену доламу (15),
На долами тридесет путаца -
Свако ваља шездесет дуката!
Које му близу до гр'оца,
И то му се на бурму отклапа -
У том носи за ручак ракију;
Па он вади капу кубаклију,
На капи је до шездесет пера -
Пера кажу откуд вјетар пуше.
На вр' капе ноја (16) тице крило,
На чекрк се креће и окреће.
Преко себе дугајлију (17) меће -
Дугачка је двадесет педаља,
Има на њој шездесет лимова.
Грачаница, Косово и Метохија)
Па се тури дори (18) на рамена,
Па одјезди преко поља равна (19),
Кано зв'језда преко неба сјајна.
Понајбоље Столе увардао (20)
Када Турци пророку клањају (21),
Божју помоћ назива им Столе. (22)
Што је коло висом надвисила,
А љепотом све је зачинила:
"Да си здраво, незнана делијо (23)!"
Њу ми пита Јанковић Стојане:
"Је ли тестир (24) мени поиграти,
Свога коња мало одморити?"
"Тестир теби, незнана делијо,
Тестир теби, ал' прилике није.
Ако спазе Бунићани Турци,
Ни жив главе изнијети нећеш!"
Но то Столе ништа и не слуша,
Па он сађе у коло играти.
Ухвати се до Фате дјевојке,
Десном ногом очепљује младу,
Дугачкијем пошкакљује брком,
И деснијем оком намигује.
Кад се Стојан трипут окренуо,
Оздо иде једно Туре младо -
Руком миче, а плећима креће:
"Бунићани, жалосна вам мајка,
Што ће вама каурин (25) у колу?"
Ал' говори Јанковић Стојане:
"Од' отале једно Туре младо,
Што си с' тако побунило јако,
Канда с' пило силовито вино!"
"Не будали, Јанковић Стојане,
Кад ја тебе у главу познајем.
Знадеш вр'јеме кад смо пили вино,
Код јавора међу два јаблана,
(Обровац на реци Зрмањи која се улива у море)
Код брекиње (26) ниже Осредине (27),
Гдје Зрмања (28) у море пол'јеће."
Када зачу Јанковић Стојане
Да га Турчин у главу познаје,
Он потрже бријеткињу ћорду (29),
Да Турету одсијече главу.
Трчи Туре низ калдрме доње,
Па потрже до два џевердара (30),
Да убије Јанковић Стојана -
Један слага, други не упали (31).
Столе стиже - одс'јече му главу.
Поврати се трагом унатрага,
Али никог у колу не има -
Само чека Фатима дјевојка.
Он је меће за се на дорина.
Три пута је опасао пасом,
Четврти пут од сабље кајасом (32),
Да је не би вјетар одбацио;
Па одјезди преко поља равна,
Кано зв'језда преко неба сјајна.
За њим трчи Бунићки диздаре:
"Стани, курво, Јанковић Стојане,
Не води ми лијепе дјевојке!"
Стаде Стојан насред поља равна,
Па он пита лијепу дјевојку:
"Је ли тестир да т' погине бабо?“
Она земљи очи оборила. (33)
Па принесе црном оку своме:
Пушка пали, а Осман се свали.
Оде Столе своме б'јелом двору,
И одведе Фатиму дјевојку,
Па је крсти и привјенча за се. (34)
(Крај песме)
Примедбе (фусноте)
1. Стојан Митровић Јанковић
(Жегар, код Обровца, око 1635. — Дувно, 23. август 1687.[1]; у српској народној песми чешће изговаран као Јанковић Стојан) био је један од вођа ускока у Равним Kотарима у 17. веку, поглавар и управник морлака (морлаци су углавном православни Срби у Лики и Далмацији - В.Ј.), сердар Котара,...
...каваљер (витез) св. Марка (витешки ред попут католичких Малтешких витезова, Темплара, итд., о њима детаљније у мом предходном тексту:
...каваљер (витез) св. Марка (витешки ред попут католичких Малтешких витезова, Темплара, итд., о њима детаљније у мом предходном тексту:
„Србски
ускок Стојан Јанковић као MC Stojan, и као
агенти Душко Попов и Џејмс Бонд 007“
https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2019/12/stojan-jankovic-kao-bond-007.html - В.Ј.), коњички капетан, заповедник тврђаве
Островице...
Стојан Јанковић је син Јанка Митровића (1613—1659), харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из Жегара. Митровићи су се доселили заједно са другим Жегаранима 1647. у Будим код Поседарја на млетачкој територији.[2] ...
Стојан Јанковић прославио се као вођа далматинских Срба у борби против Османског царства... Након заробљавања Јанковић је одведен у Цариград, али је успео да се ослободи након 14 месеци. Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака...
За војне заслуге и показану храброст 1670. Млетачка република одликовала је Стојана Јанковића златном колајном св. Марка, вредном 100 дуката и доламом, именован је за каваљера (витеза) св. Марка и добио је поседе у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са "400 гоњала земље“.
Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније (1687) је погинуо током напада на Дувно.
Опеван је у српској народној епској песми:
Познатија дужа верзија:
Ова, краћа верзија:
Јанковић Стојан удаје посестриму Туркињу
Јанковић Стојан и Хоџић Хусеин
Јанковић Стојан и Корић бајрактар
http://monumentaserbica.branatomic.com/epp/jednaPesma.php?id=387&nasl=Јанковић%20Стојан%20и%20Корић%20бајрактар&submit=Тражи
http://monumentaserbica.branatomic.com/epp/jednaPesma.php?id=387&nasl=Јанковић%20Стојан%20и%20Корић%20бајрактар&submit=Тражи
као и у другим народним песмама.
Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру...
(Даље о Стојану и његовим потомцима можете погледати у предходном мом тексту: „Србски ускок Стојан Јанковић као MC Stojan и као агенти Душко Попов и Џејмс Бонд 007“
2. Сењ
је град у Хрватској, који се налази у подножју Сењског била, у Личко-сењској жупанији. У самом месту живи 4.810 становника.
је град у Хрватској, који се налази у подножју Сењског била, у Личко-сењској жупанији. У самом месту живи 4.810 становника.
Познат је по тврђави Нехај подигнутој 1558. године...
Место су Срби одувек звали Сењ бијели, а познато је из српских песама.[11][12][13] Позната је српска епска песма о ускоцима "Женидба Сењанина Иве".[14] Песма је поред Ива Сењанина, опевала и његове рођаке Јуришу и Тадију. Столетна борба ништа им нахудила није, већ их још већим јунацима начини. Стојан Јанковић, Илија Смиљанић и други јунаци из Равних Котара, Сења и Задра начинише од Далмације другу класичну земљу србску, на коју Србин помишљајући осећа исту насладу и понос...
Сењска црквена општина била је мала по броју Срба, али знаменита и одступа од осталих (попут Трста и Ријеке) по неким особеностима.
Усташе су за време Другог светског рата срушиле православну цркву Успења пресвете Богородице. У њој је неколико година, између 1847-1852. године службовао као администратор поп Милутин Тесла, отац научника Николе.[19] Пре доласка поп Милутина Тесле, ту је 1846. године био поп Петар Кокотовић. Породица Тесла се ту "злопатила" неколико година са 200 ф. плате и накнаде од 40 ф. за станарину...
Усташе су за време Другог светског рата срушиле православну цркву Успења пресвете Богородице. У њој је неколико година, између 1847-1852. године службовао као администратор поп Милутин Тесла, отац научника Николе.[19] Пре доласка поп Милутина Тесле, ту је 1846. године био поп Петар Кокотовић. Породица Тесла се ту "злопатила" неколико година са 200 ф. плате и накнаде од 40 ф. за станарину...
Личко-сењска жупанија се углавном налази на подручју Лике у западној Хрватској, али укључује и сјеверни дио острва Пага. Граничи се са Задарском жупанијом на југу, и са Карловачком жупанијом и Приморско-горанском жупанијом на сјеверу.
3. Кула Јанковић Стојана
Кула Јанковић Стојана у селу Ислам Грчки код Задра...
Јанковић Стојан (1635-1687), јунак народних песама, вођа српских ускока у Далмацији, заповедник морлачке војске, сердар Котара, витез Св. Марка, као награду за победе над Турцима добио је од Венеције посед у Исламу Грчком.
Покрај куле у којој је живео с породицом подигао је цркву Св. Ђорђа (1675). Стари назив места био је Саддислам (бедем ислама), јер је представљало крајњу границу Отоманског царства. Одатле је остало Ислам, а придев Грчки је додат касније, због православне вере становништва.
У Другом светском рату то је било јако упориште четника, који су пред крај рата већином прешли на страну партизана и наставили борбу против околних усташких села. Кула Јанковић Стојана данас припада породици Десница, потомцима Јанковића, а у цркви Св. Ђорђа сахрањен је познати српски књижевник из Далмације Владан Десница (1905-1967). Ислам Грчки налази се у срцу Равних котара, 3 км јужно од Новиградског мора, 20 км северно од Задра.
Уочи рата 90-их то је било богато село с преко 1.000 становника, од којих су се 90% изјашњавали као Срби.
Током "Операције Масленица" (1993) Кула Јанковића и црква Св. Ђорђа тешко су оштећене, а село је потпуно уништено и спаљено. Из Ислама Грчког и других села у Равним котарима протерано је око 10.000 Срба, док је преко 500 људи убијено, укључујући старце, жене и децу млађу од 12 година.
Током "Операције Масленица" (1993) Кула Јанковића и црква Св. Ђорђа тешко су оштећене, а село је потпуно уништено и спаљено. Из Ислама Грчког и других села у Равним котарима протерано је око 10.000 Срба, док је преко 500 људи убијено, укључујући старце, жене и децу млађу од 12 година.
Никодим Милаш
је био српски епископ, канониста,
теолог, академик[1] и писац...
(Детаљно овде:
Православни србски
Свети епископ далматински
Никодим (Милаш) исповједник
Епископ Никодим је написао књигу Светих
канона (црквених правила) Православне Цркве
Фреска Светог Никодима
у манастиру Крка
Православни србски манастир Крка,
у којем је и Богословија (средња богословска
школа и интернат), се налази у Далмацији,
источно од Кистања)
"Ваљда нема на свијету земље у којој је нетолеранција наспрам православне вјере тако велика, као у Далмацији... – писао је још Епископ далматински академик др Никодим Милаш – Мене је, као православног Далматинца, ова ствар одавна занимала"... (предговор књизи "Православна Далмација", Задар 1901).
4. Столе је надимак од имена Стојан, као што су том имену надимци и Стојко, Стојке... итд.
Популарни србски певач MC Stojan у
својој познатој песми "La
Miami" (Ла Мајами) пева "Украшће те, Стојке, па ће свашта
да ти ради...". И србски
ускок Стојан Јанковић, звани Стојко или Столе, у овој песми „Женидба Стојана
Јанковића“ је украо, отео, девојку. То је био стари србски
обичај да момци украду, отму, девојку која им се свиђа,
доведу је својој кући и ожене.
доведу је својој кући и ожене.
5. Бутум значи сви заједно
6. Сердар (перс. سردار, Персијски изговор: [sær'dɑr]; командант, управник), познат и као Сардар и Сирдар, племићка је титула која се првобитно користила за означавање кнезова, племства и других аристократа. Она се такође користи за означавање главе или вође племена или групе...
Након пада феудализма, сердар је означавао шефа државе, врховног команданта, као и војни чин. Као војни чин, сердар се обично представља врховног команданта или највишег официра у војсци, што одговара данашњим армијским генералима...
(Цео текст на
7. Поглавица овде није поглавица индијанског племена, него србског племена, као поглавар, вођа
8. „Саставио са љубом“ (љуба, од речи „љубити“ што на старословенском значи „волети“, је значи вољена супруга, жена, драга, није само ванбрачна љубавна веза јер се у старија времена свака јавна љубав неког пара морала озаконити црквеним венчањем).
Значи Стојан је као добар друг проводаџисао својим друговима, помагао, посредовао при упознавању момака и девојака ради њихове љубавне везе и брака, што је стари србски обичај. Данас то ретко ко ради у Србији, углавном понека старија жена на селу, православни свештеници и монаси, понекад другови и другарице, рођаци, комшије... Једно време су то радиле агенције за упознавање, дружење и брачно посредовање, затим упознавање се вршило и преко огласа у штампи, на радију и ТВ, а данас је још лакше да се млади и старији упознају лично преко интернета на друштвеним мрежама, форумима и сајтовима за упознавање. Наједноставније и најбоље је директно уживо упознавање, нарочито у градовима где има више људи, већи је избор, више могућности и места, али је у градовима и веће отуђење људи, хладноћа, суздржаност, резервисаност, неповерење, опрезност због лошег искуства, гордост (уображеност)... него у мањим местима и селима где су људи природнији, опуштенији и приступачнији. О прилажењу и упознавању девојака, за момке и мушкарце су написане и књиге на србском језику.
Значи Стојан је као добар друг проводаџисао својим друговима, помагао, посредовао при упознавању момака и девојака ради њихове љубавне везе и брака, што је стари србски обичај. Данас то ретко ко ради у Србији, углавном понека старија жена на селу, православни свештеници и монаси, понекад другови и другарице, рођаци, комшије... Једно време су то радиле агенције за упознавање, дружење и брачно посредовање, затим упознавање се вршило и преко огласа у штампи, на радију и ТВ, а данас је још лакше да се млади и старији упознају лично преко интернета на друштвеним мрежама, форумима и сајтовима за упознавање. Наједноставније и најбоље је директно уживо упознавање, нарочито у градовима где има више људи, већи је избор, више могућности и места, али је у градовима и веће отуђење људи, хладноћа, суздржаност, резервисаност, неповерење, опрезност због лошег искуства, гордост (уображеност)... него у мањим местима и селима где су људи природнији, опуштенији и приступачнији. О прилажењу и упознавању девојака, за момке и мушкарце су написане и књиге на србском језику.
9. Чедо је дете, што потврђује да љуба значи законита, у цркви венчана, супруга а не било каква ванбрачна партнерка
10. Десетак је деценија година, значи Стојан је тада зашао у пету деценију живота, имао 40 и нешто година а живео је у 17. веку укупно 53 године до своје погибије у боју.
11. Бунића град. Bunić je naselje u Hrvatskoj, mikroregija Lika-Krbava, nalazi se u općini Udbina. (Опширније на https://sh.wikipedia.org/wiki/Bunić) У познатијој дужој верзији песме „Женидба Стојана Јанковића“ говори се да му се свиђа девојка Туркиња из града Удбине, поред Бунића, из којег је он отима, по својој а и по њеној жељи.
12. Бунићки диздар. Википедија каже: „Диздар (перс. диздар - чувар тврђаве) је заповедник тврђаве, заповедник утврђеног града [1]. То је титула команданта османских јединица које су се налазиле у утврђењу. Како је тврђава некада била главна одбрана насеља, диздари су били одговорни за одбрану града, подграђа или трга.“
У познатијој дужој верзији песме „Женидба Стојана Јанковића“ говори се да се Стојану свиђа хајкуна (девојка) сестра Мустај бега личког из града Удбина коју је по њеном пристанку отео и оженио. Бунићки диздар се помиње и у песми „Ђулић, бајрактар Мустај-Бегов у Сењу (Јајце)“ https://sr.wikisource.org/sr-ec/Ђулић,_бајрактар_Мустај-Бегов_у_Сењу_(Јајце)
На крају ове верзије песме „Женидба Стојана Јанковића“ он се назива „Осман“ па могуће је да се ради о диздар Осман-аги који се налази у овој песми муслимана из Босне и Херцеговине:
„Dizdar Osman-aga i Mujagin Omer ili osveta pogubljenog Mujina Halila“
13. Свечано одело које облачи само кад иде у манастир или цркву, три пута годишње, највероватније на три највећа православна србска и црквена празника, а то су: Крсна Слава своје породице, Божић и Васкрс.
А манастир у који је он одлазио
на богослужења, заједничке молитве,
је вероватно оближњи манастир Крупа...
(Манастир Крка са Богословијом)
14. Данискиња, на интернету нема значења ове речи, само се помиње у другој песми као пушка, али је немогуће да у овој песми девет пушака ставља око паса
15. Долама је врста горњег капута
16. Нојево крило. Ако се мисли на познату птицу ној, непознато ми је да ли се гајио у Србији раније, као што се гаји у данашње време у Србији. А можда је нојево крило купио од Турака или других трговаца са Блиског истока.
17. Дугајлија је дугачка пушка
18. Дорин или дорат је коњ смеђе (браон) боје.
19. Равни Котари који су долина и равница
19. Равни Котари који су долина и равница
20. Увардао значи разумео, схватио, или како се говорило жаргонски међу србском омладином „укапирао“, „провалио“ а данас „извалио“.
21. „Турци пророку клањају“ је клањање тј. молитва муслимана у џамији или напољу, а њихов пророк је Мухамед. Турски свети дан је петак.
22. Пошто је, видећемо даље, хтео да сакрије да је Србин, можда их није поздравио по србски са "Помаже Бог!", већ по турски "Саламун алејкум" (Мир Божији вам желим) или "Алаху егбер" (Бог је највећи) или слично.
22. Пошто је, видећемо даље, хтео да сакрије да је Србин, можда их није поздравио по србски са "Помаже Бог!", већ по турски "Саламун алејкум" (Мир Божији вам желим) или "Алаху егбер" (Бог је највећи) или слично.
23. Делија у овом случају није навијач „Црвене звезде“ него момак, јунак. А Википедија каже овако: Делије (отур. دلی; тур. deli — луд, храбар, дрски) су били турски ирегуларни војници, лака коњица. На Балкану се прво јављају у Босни, а затим и у Србији. Регрутовани су из редова исламизованог становништва на територијама које су заузели Османлије...
(Цео текст је овде:
24. Тестир је одобрење, допуштење, дозвола
25. Каурин (тур. gâvur, „немуслиман“, „хришћанин“; од перс. gdwr, „неверник“) је погрдан назив за особе које нису исламске вероисповести, по правилу за хришћане. Такође се срећу и облици гавур, ђавур или ђаур.
26. Брекиња (Sorbus torminalis) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae), која расте у шумама Европе, Мале Азије и северне Африке[1][2]. Плодови брекиње користе се у људској исхрани као воће.
27. Осредина је вероватно данашњи град Обровац где се и данас на брду налазе остаци старог града.
Википедија каже ово: Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији... Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто–пута Загреб – Сплит...
Википедија каже ово: Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији... Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто–пута Загреб – Сплит...
Од 1991. до 1995. налазио се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је град протеравајући већинско српско становништво у граду и околини...
На попису становништва 1991. године (пред рат), насељено место Обровац је имало велику већину Срба од 75% а Хрвата само 17% док је на попису становништва 2011. године (после рата) у Обровцу сада већина Хрвата са 65% и Срба 31%.
Православни србски манастир Крупа
Знаменитости у Обровцу су: Манастир Крупа (припада Епархији далматинској Српске православне цркве), утврђење хрватских племића Курјаковића, жупна католичка црква Светог Јосипа и православна црква Свете Тројице.
28. Зрмања је река у северној Далмацији.
Дуга је 69 km[1], са сливом површине 907 km². Извире испод планине Поштак у јужном делу Лике, протиче кроз Далмацију у подножју Велебита и улива се у Новиградско море 12 km од Обровца....
Дуга је 69 km[1], са сливом површине 907 km². Извире испод планине Поштак у јужном делу Лике, протиче кроз Далмацију у подножју Велебита и улива се у Новиградско море 12 km од Обровца....
На Зрмањи се налази град Обровац и рушевине Старог Обровца узводно. На њеној притоци Крупи је православни манастир Крупа.
29. Бријеткиња ђорда је бритка, оштра, ђорда тј. врста повијене сабље.
30. Џевердар или џефердар је можда врста кубуре (пиштоља) или како Википедија каже: (персијски „џевхердар“, украшен дијамантима), дуга пушка кремењача из 18. и 19. вијека, обично богато украшене цијеви и кундака. Позната је посебно у Турској, а у јужно словенским крајевима назива се и џевердар, џевердан, џеверлија, џеверуша и седефлија.
31. Пиштољ или пушка „слага“ значи промаши, а „не упали“ значи да барут није опалио јер је био поквашен водом или из другога разлога.
32. Кајас је овде кожни каиш од сабље а тако се зову и кожне узде за коња
33. „Јел ти тестир да ти погине бабо?“ значи: „Јел ти по вољи, допушташ ли, одобраваш ли, да ти погине, да ти убијем, оца?“. Она је ћутећи оборила очи, а у овом случају ћутање значи одобравање, прећутно се сложила.
34. Покрсти је значи крсти је у Српској Православној Цркви да прими хришћанско Свето крштење „У име Оца и Сина и Светога Духа“ да би могла да се црквено венча у Православној Цркви.
Хвала на читању
и очекујем ваше коментаре...
и очекујем ваше коментаре...
Владимир Јанковић
24. децембар 2019. године после Христа
Погледајте и друге моје текстове на разне теме
са гледишта Православља на овом блогу:
Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:
“Православна србска заједница“
(верско братство и сестринство)
и истоимену групу на Вконтакте:
које сам основао 2012. године и водим их до сад.
Погледајте и моје разне видео снимке на доња три канала и молим да ми их запратите: моје говорење на разне теме: православље, религија, идеологије, политика, србство, економија, зарађивање, љубав, уметност, итд., моје музичке и хумористичке монтаже, мој плес, итд.:
Vladimir Jankovic Serbia
Vlada-J.-SerbiaEurope
Владимир Янкович
Моји контакти:
Фејсбук (Facebook):
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)
Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb
Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович
Владимир Янкович
Елицы (Elitsy):
Владимир Янкович
Владимир Янкович
No comments:
Post a Comment