Србски ускок Стојан

Јанковић као MC Stojan

и као агенти Душко Попов

и Џејмс Бонд 007

Богато илустрована

србска епска народна песма

„Женидба Стојана Јанковића“

са објашњењима (примедбама,
фуснотама) испод ње

На слици су србски ускок, хајдук, јунак

и витез Стојан Јанковић насликан руком

свештеника Српске Православне Цркве

протојереја-ставрофора оца Војислава

Билбије, британски агенти Србин Душан

"Душко" Попов и Џејмс Бонд 007, и србски

певач MC Stojan. Све слике у овом

тексту се увећају кликом на њих.

Зашто је србски ускок или хајдук Стојан Јанковић као популарни србски певач MC Stojan и британски агенти Србин Душан "Душко" Попов и Џејмс Бонд 007, написао сам у примедбама (фуснотама) 16. и последњој 23. Испод ове народне песме су моје примедбе са деловима текстова са Википедије и других сајтова уз дате линкове, а где нема линка те примедбе сам сам написао. Песму и примедбе сам илустровао бројним фотографијама и сликама са интернета.

Песму сам преузео са овога линка

https://sr.wikisource.org/sr-ec/Женидба_Стојана_Јанковића

а постоји и њена

другачија краћа верзија овде:
https://www.umotvorine.net/sr/articles/details/180/Женидба+Јанковић+Стојана

коју сам обрадио у овом тексту:

Како је србски

јунак Столе оженио
Туркињу Фату

Илустрована србска

епска народна песма

„Женидба Стојана Јанковића“

(друга краћа верзија)

са објашњењима (примедбама,
фуснотама)

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2019/12/kad-je-stole-ozenio-fatu.html

Женидба Стојана Јанковића (1)

Још од зоре нема ни помена,

Удбина је град у данашњој
Личко-сењској жупанији

(Удбина, важан турски град у Лици, реконструкција)

(Удбина, данашњи остаци града)

Удбињска (2) се отворише врата,

И изиђе једна чета мала,

Са тридесет и четири друга,

Пред њоме је Лички Мустај-беже (3),;

Оде беже у Кунар планину,

Да он лови лова по планини.

Хода беже три-четири дана,

Ништа бего уловит' не може,

Поврати се Лики и Удбињи,;

(На слици је Евлија Челебија)

Када сиђе под гору јелову,

Уврати се на воду чатрњу (4),
Да почине и да воде пије;

Баци очи под јелу зелену,
Ал' с' од јеле разасјале гране;
Када дође Мустај-беже Лички,

Пјан катана (5) под јеликом спава

Сав у срми и у чистом злату:

На глави му калпак и челенке,

Један калпак, девет челенака,;

Покрај њих је крило оковано,

Ваља крило хиљаду дуката;

На плећима зелена долама,

На долами тридесет путаца,

Свако пуце по од литру злата,;

Под гр'оцем од три литре злата,

И оно се на бурму отвара,

У њем' носи за јутра ракију;

По долами троје токе златне,

Златне токе по од двије оке,;

Двоје вите, а треће салите;

На ногама ковче и чакшире,

Жуте му се ноге до кољена,

Побратиме, како у сокола,

Из ковчи су синчири од злата,;

На синчирим' ситне титреике,

Што ђевојке носе у гр'оцу;

Опасао мукадем појаса,

За појасом девет Даницкиња,

Све у чисто заљеване злато;;

О бедри му сабља окована,

На сабљи су три балчака златна

И у њима три камена драга,

Ваља сабља три царева града;

У крилу му лежи павталија (6),;

На њојзи је тридесет карика,

Свака павта од десет дуката,

Код нишана од тридесет дуката,

Више злата, него љута гвожђа;

Кад јунак из травице дине,;

Уз јелу се извијају гране;

Притиште га Мустај-беже Лички

Су тридесет и четири друга,

Измаче му свијетло оружје;

Кад се прену јунак из травице,;

Те он виђе црнијем очима,

Да су њега Турци притиснули,

А код њега не има оружја:

Како кога руком' доватише,

Те о земљу њиме удараше,;

Та у њему живо срце пуца;

Уби њему друга седмерицу (7),

Док му б'јеле освојише руке,

Савезаше, па га поћераше,

Поћераше бијелој Удбињи,;

привезаше на њега оружје,

Нек се чуди мало и велико,

Ђе увати Мустај-беже Лички

Та катану под свијем оружјем.

Кад су били пољем широкијем,;

Проговара Мустај-беже Лички:

"Ој Бога ти, незнана катано!

"Откле ли си, од које л' крајине?

"Како л' тебе по имену вичу?

"Куда ли си био намислио?;

"Камо твоја дружина остала?"

А катана њему проговара:

"Што ме питаш, Мустај-беже Лички?

"Јеси л' чуо Латинско приморје (8),

"Код приморја (х)ришћанске Котаре (9);

"И у њима Јанковић-Стојана?

"Ја сам главом Јанковић Стојане;

"Нисам више ни имао друга,

"Осим Бога и себе једнога,

"А нијет (10) сам био учинио,;

"Да се спустим до под твоју кулу,

"Да измамим Хајкуну (11) ђевојку,

"Да одведем себе у Котаре,

"Па ми не би од Бога суђено:

"Проклето ми пиће преварило.";

Тада рече Мустај-беже Лички:

"Бе аферим, Јанковић-Стојане!

"Баш си дош'о у онога руке,

"Који ће те, море, оженити."

У ријечи пали под Удбињу;

Испод куле Мустај бега Личког,

Гледа чету мало и велико,

И Хајкуна са бијеле куле

Мила сестра Мустај-бега Личког,

Пред њоме је ђерђеф од марџана (12),;

У рукама игла од биљура,

Пуни злато по бијелу платну;

Када виђе чету из планине,

Они воде свезана јунака

Код његова свијетла оружја,;

Испред себе ђерђеф отурила,

Двије му је ноге подломила,

Па је собом била говорила:

"Боже мили! чуда великога!

"Зла погледа у добра јунака!;

"Како ли га Турци преварише,

"И без ране и без мртве главе

"Свезаше му руке наопако?"

Кад дружину на рачун узела,

Ал' не има друга седморице.;

Кад падоше под бијелу кулу,

Од Стојана узима оружје,

Па оружје носи у ризницу,

А Стојана спушта у тавницу

У дубини триста ендезета,;

Ђено лежи вода до кољена,

А јуначке кости до рамена.

Оде беже у нову механу,

Оде пити с четницима (13) вино,

Да се вали Турцим' Удбињаним',;

Каквог је роба заробио.

Подиже се лијепа ђевојка,

Она иде на тавничка врта,

И донесе једну кову вина,

На узицу спушта у тавницу,;

Са тавнице грлом довикује:

"О јуначе, Бог те не убио!

"Откле ли си, од које л' крајине?

"Како ли те Турци преварише,;

"Те свезаше код оружја руке?"

Узе Стојан, те он попи вино,

Па ђевојци бјеше бесједио:

"Ко ме виче са тавнице б'јеле?

"Пиво ми је грло преузело,;

"Пусти мене на чекрк узицу,

"Извуци ме до пола тавнице,

"Па ћу тебе онда казивати."

Када то чула Туркиња ђевојка,

Пусти њему на чекрк узицу,;

На узици куке од челика,

Извуче га до пола тавнице;

Проговара Јанковић Стојане:

"Ко ме пита са тавнице б'јеле?"

Јави му се Туркиња ђевојка:;

"Ја те питам, незнана катано!

"Ја сам сестра Мустај-бега Личког."

Проговара Јанковић Стојане:

"О Хајкуна, да те Бог убије!

"Ја сам главом Јанковић Стојане,;

"Ја сам с тебе допао тавнице (14);

"Пјана су ме Турци преварили,

"Те свезали наопако руке."

Вели њему Туркиња ђевојка:
"Чујеш мене, Јанковић-Стојане!;

"А ја ћу ти бити вјерна љуба.
"У мог брата Мустај-бега Личког
"Та имају двије куле блага:
"Једна моја, а друга његова;
"Ако буде мријети по реду,
"Хоће нама обје останути.";
Проговори Јанковић Стојане:
"А не лудуј, Хајкуна ђевојко!
"Бога ми се не бих потурчио (15),
"Да ми даду Лику и Удбињу.

"Ја имадем у Котарим' блага;

"Више, Богме, него у Турака,

"А бољи сам јунак од Турака.

"Ако Бог да, лијепа ђевојко!

"Сјутра прије половине дана

"Окренуће скакат' Котарани;

"По Удбињи и око Удбиње,

"Извадиће Стојка (16) из тавнице."

("Украшће те, Стојке...", MC Stojan,
песма "La Miami". Опширније, ниже,
у примедби 16.)

Одговара Туркиња ђевојка:

"Бе не лудуј, Јанковић-Стојане!

"Докле твоји Котарани дођу,;

"Хоће тебе Турци погубити;

"Већ јеси ли, болан, вјере тврде,

"Да ћеш мене узет' за љубовцу,

"Да избавим тебе из тавнице?"

Вели њојзи Јанковић Стојане:;

"Тврда вјера, лијепа ђевојко!

"Узећу те за вјерну љубовцу,

"Доиста те преварити нећу."

Кад то чула лијепа ђевојка,

Спушта њега у тавницу тавну,;

Па отиде на танану кулу;

Мало време за тим постојало,

Дође беже из нове механе,

Ђевојка се премеће по кули,

Њу ми пита Мустај-Беже Лички:;

"Што је тебе, моја сестро мила?" -

"Не питај ме, брате Мустај-беже!

"Забоље ме и срце и глава,

"Сву је мене зима обузела:

"Богме, брате, мријети ваљаде:;

"Већ ти сједи на меке душеке,

"Да ти паднем у криоце главом,

"Да ја пустим моју гр'јешну душу."

Жао бјеше Мустај-бегу Личком,

Јер од рода више никог нема,;

Пусти сузе низ бијело лице,

Па он сједе на меке душеке,

Цура паде у криоце главом,

Једну руку у џепове тура,

Другу руку брату у њедарца,;

Док украде кључе од тавнице,
Од ризнице и од коњушнице,

Превали се по меку душеку,

говори јој Мустај-беже Лички:

"Сестро моја, Хајкуна ђевојко!;

"Није л' Бог д'о мука одминула?! -

"Јесте брате, милом Богу вала!"

Подиже се Мустај-беже Лички,

Он отиде на зелену лонџу,

Да вијећу чини с Удбињаним',;

Како ли ће уморит Стојана;

А ђевојка на ноге скочила,

Па отвара бијелу ризницу,

Стојаново извади оружје

И накупи егбета (17) дуката,;

Па се спусти пред тавницу б'јелу,

Из тавнице изводи Стојана,

Одведе га пред подруме б'јеле,

Извадише коње из подрума:

Добра ђога (18) бега Личанина,;

Што га јаше на мејдан јуначки,

И вранчића (19) љубе Личанина,

Ког бржега у крајини нема;

Ђога јаше лијепа ђевојка,

Стојан јаше вранца од мејдана;

Окренуше пољем широкијем,

Примише се у Огорјелицу,

Од ње право у Кунор планину,

Из Кунора у поље Котарско.

Тада рече Јанковић Стојане:;

"О Хајкуна, лијепа ђевојко!

"Баш се мене задријема тешко,

"Веш одјаши од коња ђогата,

"Хоћу мало санак боравити."

Вели њему Туркиња ђевојка:;

"Не, Стојане, твога ти јунаштва!

"Гони вранца у равне Котаре,

"Па је ласно санак боравити:

"Ја се бојим чете од турака."

Не шће Стојан послушат' ђевојке,;

Већ од коња добрих одсједоше,

Па он сједе у зелену траву,

А ђевојци у криоце главу,

Заспа Стојан као јагње лудо,

Ал' ђевојка спавати не може.;

Док се бијел данак запознаде,

Рано рани Мустајбеговица,

Да обиђе на кули ђевојку,

Болесна је синоћ омркнула;

Ал' не има на кули ђевојке,;

Покупљено из ризнице благо,

У тавници нема Јанковића,

А не има у подруму коња;

Поврати се на бијелу кулу,

Те избаци пушку хаберника;;

Зачу беже на зеленој лонџи,

Своме се је јаду осјетио,

Он се вати у џепове руком,

Из џепова кључи покрадени;

Тад' повика Мустај-беже Лички:;

"Браћо моја, тридесет Удбињана!

"Утече ми Јанковић Стојане

"И одведе Хајкуну ђевојку,

"Већ на ноге, ако Бога знате!"

Чудан адет (20) бјеше у Турака:;

Готови им коњи под седлима,

Добријех се коња доватише,

И широко поље прејездише,

Кунора се горе доватише,

Од Кунора у поље Котарско.;

Гледа Хајка из зелене траве,

Често гледа под Кунор планину,

Ал' се прамен запођеде таме

А од паре коњске и јуначке,

Позна брата Мустај-бега Личког;

И за њиме тридесет Удбињана,

А не смије да Стојана буди,

Већ прољева сузе од очију

По образу Јанковић Стојана;

Кад се прену Јанковић-Стојане,;

Он бесједи Туркињи ђевојци:

"Што је тебе, Туркињо ђевојко!

"Те прољеваш сузе од очију?

"Ил' ти жалиш брата Мустај-бега?

"Ил' његова блага големога?;

"Ил' ти није у вољу Стојане?"

Одговори Туркиња ђевојка:

"О Стојане, жалосна ти мајка!

"Ја не жалим брата Мустај-бега,

"Нит' ја жалим блага његовога,;

"Ја сам нама блага понијела;

"Ти си мене насред срца мога;

"Ето, болан, Личког Мустај-бега

"И са њиме тридесет Удбињана,

"Јаши вранца, бјежи у Котаре,;

"Обоје смо изгубили главе."

Кад виђе Јанковић Стојане,

Он говори Туркињи ђевојци:

"Не ћу Богме, Хајкуна ђевојко,

"Жао су ми Турци учинили,;

"У трави ме пјна притиснули,

"Сад се хоћу дариват' са шуром (21);

"Већ ти јаши вранца од мејдана,

"А дај мене твојега ђогата,

"Побољи је мало од вранчића,;

"Да ја идем шури у сретање."

Скочи Стојан на добра ђогата,

А ђевојка на малена вранца,

Бјежи млада бијелу Котару,

А Јанковић бегу у сретање;

Да је коме сјести, те погледати,

Да он види чуда великога,

Кад удари тридесет на једнога,

Па не шчека кућа ни једнога!

Тридесет Стојан одсијече глава,;

(На слици је Краљевић Марко)

(На слици је Бајо Пивљанин)

И увати Мустај-бега Личког,

Свеза њему руке наопако,

И доћера њега до ђевојке,

Па потеже сабљу оковану,

И ђевојци беше говорио:;

"О Хајкуна, сестро Мујагина!

"Ми овако шуре дарујемо."

Па заману сабљом окованом;

А ђевојка подбацила руке:

"Не, Стојане, твога ти јунаштва!;

"Не остави сестру без заклетве,

"И тебе би сестре жао било;

"Врати њега, нек иде Удбињи."

Стојан своју сабљу повратио,

Бегу боље попритеже руке,;

Па га врати натраг у Удбињу

И овако њему бесједио:

"Када, море, у Удбињу дођеш,

"С Удбињаним' сједеш пити вино,

"Лагат' немој, већ све право кажи,;

"А џаба ти живот на мејдану."

Оде беже у Удбињу свезан,

(Фотографија: Равни Котари,

крај, подручје у северној Далмацији)

Стојан оде у равне Котаре,

И одведе Туркињу ђевојку,

(Фотографије: Двор и кула Стојана Јанковића,
у Равним Котарима, у месту Ислам Грчки)

(Фотографија: Српска Православна црква
Светог Ђорђа, Јанковић-црква, играђена 1675.,
Ислам Грчки)

Покрсти је и вјенча је за се (22);

(Фотографије: Венчање у Православној цркви,
Први међународни "Фитез фест", Крушевац 2016.
http://www.politika.rs/scc/clanak/357981/Srbija/Srednjovekovno-crkveno-vencanje-u-Lazarevom-gradu)

Па је љуби, кадгођ се пробуди. (23)

(Погледајте ниже последњу 23.

примедбу о сличности србског ускока

Стојана Јанковића и агената Душка

Попова и Џејмса Бонда.)

(Крај песме)

Категорија: Српске епске народне песме

Напомене (фусноте)

1. Стојан Митровић Јанковић

(Жегар, код Обровца, око 1635. — Дувно, 23. август 1687.^[1]; у српској народној песми чешће изговаран као Јанковић Стојан) био је један од вођа ускока у Равним Kотарима у 17. веку, поглавар и управник морлака (морлаци су углавном православни Срби у Лики и Далмацији - В.Ј.), сердар Котара, каваљер св. Марка (о њима детаљније ниже - В.Ј.), коњички капетан, заповедник тврђаве Островице.

(Ускоци

Ускоцима су се називали Срби који су избегли са османлијске територије у пограничне крајеве Аустрије и Млетачке републике. Они су ускакали у турске пограничне крајеве Османског царства. О ускочком ратовању испеване су многе народне песме, сличне онима о хајдуцима. Млетачка република и Аустрија често хајдуцима зову своје ускоке. Од аустријских ускока најпознатији су котарски као што је Јанковић Стојан, затим сењски као што су Сењанин Иво, Сењанин Јуриша и Сењанин Тадија...

Термин „ускок“ подразумева све оне који су, склањајући се из Турске, „ускакали“ на територије суседних хришћанских држава. Ускочки подухвати нису се разликовали од хајдучких...

Даље на: https://sr.wikipedia.org/wiki/Ускоци)

(Овај грб се негде приписује другим

Јанковићима, хрватским, док ниже грб

потомака Србина Стојана Јанковића има

у себи исте слике овога грба али са

србским ћириличним натписом)

Стојан Јанковић је син Јанка Митровића (1613—1659), харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из Жегара. Митровићи су се доселили заједно са другим Жегаранима 1647. у Будим код Поседарја на млетачкој територији.^[2]...

Стојан Јанковић прославио се као вођа далматинских Срба у борби против Османског царства... Након заробљавања Јанковић је одведен у Цариград, али је успео да се ослободи након 14 месеци. Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака...

За војне заслуге и показану храброст 1670. Млетачка република одликовала је Стојана Јанковића златном колајном св. Марка, вредном 100 дуката и доламом, именован је за каваљера (витеза) св. Марка и (витешки ред попут католичких Малтешких витезова, Темплара, итд., о томе фотографије ниже – примедба В.Ј.) добио је поседе у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са "400 гоњала земље“.

Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније (1687) је погинуо током напада на Дувно.

Опеван је у српској народној епској песми:

„Јанко од Котара и Мујин Алил“

https://sr.wikisource.org/sr-ec/Јанко_од_Котара_и_Мујин_Алил

„Женидба Стојана Јанковића“

https://sr.wikisource.org/sr-ec/Женидба_Стојана_Јанковића

а друга краћа верзија ове песме је овде

https://www.umotvorine.net/sr/articles/details/180/Женидба+Јанковић+Стојана

„Ропство Јанковић Стојана“^[6]

(https://sr.wikisource.org/sr-ec/Ропство_Јанковић_Стојана

Јанковић Стојан удаје посестриму Туркињу

http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=јанковић_стојан_удаје_посестриму_туркињу

Јанковић Стојан и Хоџић Хусеин

https://sr.wikisource.org/sr-ec/Јанковић_Стојан_и_Хоџић_Хусеин

Јанковић Стојан и Корић бајрактар

http://monumentaserbica.branatomic.com/epp/jednaPesma.php?id=387&nasl=Јанковић%20Стојан%20и%20Корић%20бајрактар&submit=Тражи

као и у другим народним песмама.

Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру. Млађи брат Илија Јанковић борио се против Турака, а млетачка власт није успела да га уклопи у свој војно-управни систем. Одметао се у време мира и нападао је турску територију. У јесен 1683. покренуо је велик устанак против Турака у Далмацији након турског пораза код Беча. Предводећи своје чете учествује у походима на Лику и Босну. Отровали су га Млечани 1693. године...

Други, најмлађи брат Стојана Јанковића, Завиша Јанковић (1649—1702), сердар, каваљер св. Марка, сердар Котара, капетан Обровца, челник морлака, водио је ратне походе у Лику и Босну и доводио десељенике у Далмацију...

Био је у вези са српским патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Имао је велико имање, млинове, куће и дућане, а пред крај живота купио је пола острва Олиба. Његова кћерка Јелена удала се за грчког потпуковника Теодорина Деде, који је понео име Митровића и њихове титуле, пошто није остало више мушког потомства од браће Јанковић-Митровић.

Грб породице Јанковић-Деде Митровић

Девиза, парола, на србској ћирилици
"Све за Словенство" што указује да се
ради о србској породици

Илија Деде Јанковић

Линија Јанковић — Деде имала је мушко потомство до Илије Деде Јанковића (1818—1874), чија кћерка Олга се удала за Владимира Десницу па су Деснице наследиле породицу Деде Јанковић. Илија Деда Јанковић (иначе из Задра) је био 1858. године у Ријеци претплатник српске ћириличне књиге "Цвеће србских песама".^[9]

Др Владимир Десница

Др Владимир Десница са својом децом

Др Урош Десница

Син Владимира и Олге Деснице је Урош Десница, одликован витештвом (каваљерством), сенатор, члан Српске странке у Далмацији и др, који је са Фани Луковић из породице Луковића из Прчња, имао сина Владана Десницу.^[10]

Потомак Јанковића је Владан Десница, српски писац.^[

Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска книжевна задруга.

(Цео текст на

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Стојан_Јанковић)

Бошко Десница

Бошко Десница (Обровац, 4. јануар 1886. — Обровац, 1. април 1945) био је српски правник, историчар и публициста.

(Цео текст на

https://sr.wikipedia.org/wiki/Бошко_Десница)

Владан Десница

Владан Десница (Задар, 17. септембар 1905 — Загреб, 4. март 1967) је био српски и југословенски књижевник.

Владан Десница рођен је у Задру у српској породици Десница, православне вероисповести…

Пошто је конте Илија Деде-Јанковић био последњи мушки изданак своје породице, Јанковиће су по његовој кћерки Олги, наследиле Деснице, целокупну имовину у Исламу Грчком, укључујући дворе Јанковића, породичну цркву, земљишне поседе и др.^[2]...

Владан Десница је сахрањен у српској православној црквици Светог Георгија поред двора Јанковић Стојана у Исламу Грчком. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током операције Масленица у јануару 1993. године.^[7](О хрватској „Операцији Масленица“ и злочину над Србима погледати ниже у примедби (фусноти) број 9. "Равни Котари" - В.Ј.)

Десничина „Сабрана дјела” у четири књиге излазе у Загребу у издању „Просвјете” 1974. и 1975. Тада су објављена и нека дела која су остала у рукопису, као на пример, његов незавршени роман „Проналазак Атханатика”.^[6]

Библиографија

Зимско љетовање - 1950 Загреб,

Олупине на сунцу - 1952 Загреб,

Прољеће у Бадровцу - Београд 1955,

Слијепац на жалу (песме) - 1955 Загреб

Ту, одмах поред нас - 1956 Београд,

Прољећа Ивана Галеба - 1957 Загреб и Сарајево,

Фратар са зеленом брадом (приповетке) - 1959 Загреб,

Сабрана дела I -IV - 1975 Загреб

Прогутане полемике - 2001 Београд

(Цео текст на

https://sr.wikipedia.org/wiki/Владан_Десница
А опшириније на
https://www.czipm.org/desnica.html)

Каваљери (витезови) Светог Марка,

Млетачке републике Венеције
(http://www.cavalieridisanmarco.it)

Како се изнад наводи, од њих су одликовани и прибројани њима сам Стојан Јанковић, његов најмлађи брат Завиша Јанковић, њихов потомак Урош Десница..., док се Стојанов млађи брат Илија Јанковић противио Млечанима па су га отровали.

Овде је каваљер Светог Марка,

у друштву вероватно Малтешког витеза

(десно) и Темплара (лево)

Каваљери Светог Мара са католичким

свештеником или бискупом (епископом) на

церемонији у католичкој цркви која има под

у виду шаховске табле са црвенкасто-белим

пољима сличан као у свим масонским храмовима

само су у њима поља црно-бела

Судећи по овој слици

овај ред има и жене чланице

2. Удбина

Држава: Хрватска

Жупанија: Личко-сењска

Општина: Општина Удбина

Област: Лика

Удбина је градић у источној Лици и седиште новоформиране општине, која је до рата припадала великој општини Кореница, Република Хрватска. Недалеко од њега се за време СФРЈ налазила велика војна база ЈНА. Налази се јужном рубу Крбавског поља. Лежи на око 830 метара апсолутне висине, 180 метара изнад поља. Велика је и важна друмска раскрсница према Госпићу, Кореници, Грачацу, Обровцу и Бихаћу. Удбина је у средњем веку била утврђено седиште (кастрм) Крбавске жупаније. Још раније названа је (civititas Coribavie) Крбавски град и у којем је седио и крбавски бискуп. Под именом Удбина први пут се спомиње 1491. године...

Република Српска Крајина: Удбина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Удбину, протеравајући већинско српско становништво...

(Република Српска Крајина (РСК) је издавала и поштанске марке. Лево је Свети Симеон Мироточиви, отац Светога Саве, пре монашења је био србски велики жупан Стефан (или Стеван) Немања, оснивач, родоначелник династије Светих Немањића и владар србске државе на простору Републике Српске Крајине (РСК) и Босне и Херцеговине а десно је грб РСК. У Химни Светом Сави певамо "Босна и Херцеговина, Светог Саве дедовина..." Мапу Србије тог времена погледајте ниже у примедби 8. "Српско приморје и Срби у Далмацији" - В.Ј.)

Према попису становништва из 1910. године Удбина је имала 1475 становника од чега 1237 говорника хрватског језика и 231 српског језика. Већина становништва су била католици 1244 док је православаца било 231.^[3]

Попис 1991. годинe
(Пред сам почетак рата убедљива већина становника су били Срби)

Срби 934 (80,37%)
Хрвати 73 (6,28%)
Југословени 71 (6,11%)
Муслимани 51 (4,38%)
Неопредељени 15 (1,29%)
Непознато 10 (0,86%)
Остало 8 (0,65%)
Укупно становника 1162

Попис 2001. године
(После рата Хрвати постају већина)

Хрвати 375 (51%)
Срби 327 (44,5%)

Југословени 0

Остали 33 (4,5%)
Укупно становника 735

Удбина је према попису из 2011. године имала 960 становника.^[1]

(Цео текст је на овом линку

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Удбина)

CRKVA HRVATSKIH MUČENIKA, Udbina

Ovo je najveća Crkva na Udbini i hrvatsko nacionalno svetište... Krbavsko polje je pravo mjesto za takav projekt jer se ovdje dogodila velika tragedija hrvatskog naroda kada su Hrvati 1493. godine od turskih osvajaća branili svoje obitelji, svoju vjeru, svoj narod i svoju Domovinu.

3. Лички Мустај бег

О Личком Мустај бегу, постоје ове песме:

„Мустај бег лички избавља свог брата (Сарајево)“

https://sr.wikisource.org/sr-ec/Мустај_бег_лички_избавља_свог_брата_(Сарајево)

„Лички Мустај бег и Орлановић Мујо (Загорје)“

https://sr.wikisource.org/sr-ec/Лички_Мустај_бег_и_Орлановић_Мујо_(Загорје)

„Цмиљанић Илија и Мустај-бег лички“
http://www.srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=цмиљанић_илија_и_мустај-бег_лички ...

Mustaj-beg Hasumović,

osmanski vojskovođa (? – ?, 3. I. 1676).

Kao bihaćki kapetan od 1642. do 1676. ratovao po Hrvatskoj. Nakon poraza kraj Križanić Turnja 1656. bio je u zarobljeništvu kod Zrinskih u Čakovcu, a iz njihova ga je sužanjstva iskupio 1660. Evlija Čelebi. Poginuo u okršaju s postrojbom turanjskoga kapetana Krste Delišimunovića. U hrvatskoj je historiografiji (историјографији) Mustaj-beg Hasumović poistovjećivan sa svojim suvremenikom Mustaj-begom Ličkim, ličkim sandžakbegom (1653) i junakom muslimanskih narodnih pjesama.

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=42566

4. Чатрња је спремник за воду у безводним крајевима.

5. Катана

је ратник и војник-коњаник, хусар

(на мађарском), познати су српски хусари.

Катана се зове и јапански мач

који су користили самураји и нинџе.

6. Павталија је вероватно ватрено оружије, кубура (пиштољ) или пушка

7. Туча, борење голим рукама и ногама, захвати и бацање на земљу, стара србска борилачка вештина,

као Свебор

(Србска ВЕштина БОРења),

или Свибор (Србско ВИтешко БОРење).

"С вером у Бога

- за Крст часни и слободу златну!",

први Свибор клуб "Витез"

На фотографији је борац и учитељ Свибора
са руским монахом старцем Илијом Ноздрином,

духовником патријарха руског Кирила),

рвање,

џудо,

аикидо,

и друге.

„Живо срце пуца“ значи да је јак, брз, експлозиван, храбар, пун снаге и животне енергије или биоенергије, кинези је зову чи, јапанци ки, индијци прана, Свето писмо (Библија) Старог завета Божији Дух који је давао натприродну снагу јеврејским Светим пророцима, јунацима и ратницима, а Господ Исус Христос, Нови завет и ми хришћани га зовемо Свети Дух, и у овој песми је Стојан голим рукама убио чак седморицу турских ратника, значи познавао је смртоносне ударце голим рукама а можда и ногама. И то чим се пијан пробудио, значи још увек делимично под дејством алкохола, мамуран у мамурлуку, голим рукама је убио седморицу, а да је био трезан колико би их побио више?

8. Српско приморје

Српске области и градови у 9. и 10. веку

Српско поморје или Поморска земља, односно Српско приморје или Приморска Србија (лат. Serbia Maritima),^[1] је назив за историјске области у јужној и средњој Далмацији, које су током средњовековног раздобља улазиле у састав српских земаља...
(Даљи текст и мапе на:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Српско_приморје)

Јужна Далмација у саставу србске државе
великог жупана Стефана Немање у 12. веку.
Немања је био отац највећег србског Светитеља
Светог Саве, касније се замонашио и познат
је под именом Свети Симеон Мироточиви,
оснивач је србске средњевековне династије
Светих Немањића. (Опширније
на "Срби у Далмацији"
https://sr.wikipedia.org/wiki/Срби_у_Далмацији)

9. Равни Котари

су географска целина северне Далмације у републици Хрватској (некада у саставу Републике Српске Крајине) и представљају најплоднији део далматинског приморја... Већинско становништво на овом подручју су до јануара 1993. године чинили Срби који су током операције Масленица протерани са тог подручја, а њихова имовина је махом уништена. Том приликом су оштећени трагови српске баштине на том подручју, какви су Кула Јанковић Стојана и црква светог Георгија у Исламу Грчком у коме је сахрањен песник Владан Десница (који је ту и рођен). Повратак Срба на овом подручју је отежан, као и у другим деловима некадашње РСК након окончања рата у Хрватској, али се чине напори у том правцу о чему сведочи и повратак српског свештенства у те крајеве 25. децембра 2005. године^[1]... Са подручја Равних Котара је и неколико националних јунака (од којих су неки опевани и у српским народним епским песмама) из доба борбе против Турака који су се у XVII веку борили на страни Млетачке републике, међу којима су сердари:

Јанковић Стојан

Вук Мандушић

Завиша Јанковић

Вук Мочивун

као и епископ Саватије Љубибратић.

(Цео текст на
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Равни_Котари)

Операција Масленица је назив треће офанзивне акција војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, откада је подручје Републике Српске Крајине стављено под заштиту УН-а, односно УНПРОФОР-а... Са подручја Равних котара, које су овој акцији заробиле хрватске снаге (неколико десетина km²), укупно је прогнано 10.000 становника српске националности.^[2] Села Смоковић, Ислам Грчки и Кашић су потпуно уништена и спаљена,^[2] а страдала су и национално мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Срби из тих набројаних села су прогнани, мучени, поклани или одведени у хрватске логоре.^[3]... Хрватске снаге су имовину становника овога краја опљачкале или уништиле. Културна добра која говоре о историји Срба на овом подручју, попут културних споменика, цркава и гробаља, су уништени, оскрнављени или порушени.^[2] Међу пострадалим споменицима културе су Двори Јанковић Стојана са црквицом Светог Георгија у Исламу Грчком, у којој је сахрањен српски књижевник Владан Десница.^[2] У овој операцији су страдале и српске православне цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.^[2]Када су хрватске снаге заузеле ово подручје, по насељима овога краја је долазило до појединачних егзекуција ненаоружаног српског становништа, или до хапшења. Сви Срби које су хрватске снаге затекле, а који нису убијани на лицу мјеста, су одмах одвођени у затворе у Задру и Сплиту (Логор Лора), гдје су мучени, а неки и убијани.^{[тражи се извор}... Имања чији су власници Срби била су опљачкана и потпуно уништена. У избеглиштву се нашло више од 10.000 људи из подвелебитских села са тог подручја. Ни 20 година након овог злочина, скоро нико од крајишких Срба се не враћа на своја имања. Пред хрватским и међународним судовима за овај злочин још нико није процесуиран. Стеван Веселиновић, један командант вода СВК, дао је српском Тужилаштву изјаву и видео материјал где се јасно виде убиства 22 војника СВК и једне медицинске сестре Душанке Гаћеша на превоју код Малог Алана, али Тужилаштво није до сада покренуло истрагу. Стеван Веселиновић је ишао и у Канцеларију Хашког суда у Београду, али они нису били заинтересовани за тај случај.^[3]
(Цео текст на
https://sr.wikipedia.org/wiki/Операција_Масленица#cite_note-веритас-3)

Ислам Грчки

је насељено мјесто у Равним Котарима, у сјеверозападној Далмацији. Припада граду Бенковцу, у Задарској жупанији, Република Хрватска...

Знаменити исламљани (детаљније и њима је изнад - В.Ј.):

- гроф Илија Деде Јанковић, полиглота, представник Срба у Далмацији

- Стојан Јанковић, ускочки вођа и јунак

- Владан Десница, књижевник, рођен у Задру, али је добар дио живота провео и сахрањен је у Исламу Грчком.

(Цео текст на

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ислам_Грчки)

10. Нијет је намера, одлука, чврста воља.

11. Хајкуна (или Хајка, Ајкуна, Ајка, Куна) је често женско име у народним песмама за лепу, заводљиву муслиманку.

12. Ђерђеф од марџана. Ђерђеф је рам на који се учвршћује тканина за везење, украшен мерџаном, перлама, огрлицама, накитом.

13. Четници су, у овом случају, старом, изворном значењу речи, војници из чете. Нису србски четници новијег доба јер се овде односи на Турке, на турске чете и четнике.

Неки се шале па говоре да су Срби још у средњем веку имали интернет, онда цитирају другу србску народну песму "Орање Краљевића Марка", у којој мајка Јевросима каже свом сину Краљевићу Марку:

"О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани (остави) се, синко, четовања,
Јер зло доба донијети неће,
А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине!
Већ ти узми рало и волове,
Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
Те ти храни и мене и себе."

Наравно, овде се не мисли на четовање (дописивање) преко интернета, љубавно са девојакама, него на четовање у хајдучким четама.

14. „Ја сам с тебе допао тавнице“ значи „Ја сам због тебе бачен у тамницу, затвор, робство“

15. Неће да се потурчи, прими ислам, одрекне Христа и Православног Хришћанства тј. Православља, чак и по цену да му дају целу Лику, например да га Турци поставе за владара целе Лике ако прими Ислам и служи Исламу и Турцима, као што су се многи Срби потурчили тј. исламизовали, као например Јањичари који су отети и потурчени србски дечаци и обучени да буду турска војска, други турски вазали и обичан народ, па су се све до Краљевинине Југославије звали „Срби исламске вере“, па за време Тита само „муслимани“ у Босни и Херцеговини, па у новије време некакви „Бошњаци“, само да се што више одрекну, одвоје и удаље што даље од својег српског порекла и Православне вере, а својим новим верама и газдама се доказују тако што мрзе и убијају православне Србије од којих су и сами потекли, и отуда србска изрека „Потурица је гори од Турчина“. Слично је за покатоличене Србе, у почетку ти православни Срби кад приме католичку веру изјашњавају се као Срби католици, касније се ти исти изјашњавају као Хрвати, а још касније ти исти бивши православни Срби постају највеће усташе и злочинци према православним Србима чији су род и део некада и сами били.

16. Стојко или Стојке је надимак од србског имена Стојан,

па тако и познати певач MC Stojan у својој веома популарној песми "La Miami" (Ла Мајами) пева "Украшће те, Стојке, па ће свашта да ти ради...". То је био стари србски обичај да момци украду, отму, девојку која им се свиђа, доведу је својој кући и ожене.

О томе говоре и роман и филм "Зона Замфирова" када су Зоне назвали "Зоне побегуља!", јер некад и сама девојка ако јој се свиђа момак "саучествује у отмици" и сама се спреми да побегне од своје куће и родитеља да би се удала за момка кога воли.

17. Егбет су бисаге, двострука торба која се пребацује преко седла на коњу

18. Ђого је ђогат, коњ беле боје

19. Вранчић је вранац, коњ црне боје

20. Адет је обичај, навика, традиција, обичајно шеријатско право

21. Шура је шурак, женин (супрузин) брат

22. Покрсти је, преведе у Православну веру, Православље, примила је православно Свето Крштење "У име Бога Оца, Божијег Сина Господа Исуса Христа и Божијега Светога Духа" да би могла да се венча у Православној Цркви
23. Радња ове србске народне песме о јунаку Стојану подсећа на све филмове о Џејмс Бонду, британском агенту 007.

И Стојана као и Бонда, у сваком његовом филму, хвата и затвара главни негативац, а Стојан као Бонд заводи жену, љубавницу или рођаку главног негативца, она се заљубљује у Стојана као Бондове девојке у Бонда и ослобађа га, и на крају главни јунак Стојан као и Бонд поубија све негативце, побеђује главног негативца...

...и последња сцена сваког његовог филма је како Бонд љуби ту нову љубавницу, као у овој песми што последњи ред каже како Стојан своју нову жену „љуби кад год се пробуди“.

Официр Краљевине Југославије,

Душан "Душко" Попов, Србин, рођен
1912. у Тителу, Војводина, Србија

Наговорен од Немаца да ради као
њихов шпијун Душко се поверава Британцима

и почиње да ради за њих као двоструки агент
давајући Немцима лажне информације. Био је
један од најбољих и најважнијих шпијуна
у Другом светском рату и један од
заслужних за победу "Савезника"

О томе је Душко и лично проговорио
на француском језику за инострану Телевизију
1975., што је пренела и ХРТ, вероватно и РТС,
и постоји на YouTube-у

("The Real Life James Bond | Dusko Popov"

"Прави, стварни, живот Џејмс Бонда

- Душко Попов"

https://www.youtube.com/watch?v=iwuaBVc4NFE)

откривши да је Јан Флеминг лично изјавио
да је инспирацију за измишљање главног лика
својих романа агента Џејмс Бонда добио од
стварног британског агента из Другог светског
рата који је имао шифровано име "Трицикл"
што је управо било тајно име Душка Попова
и његове мреже, који је и написао
аутобиографску књигу са истим именом.

Душко је волео друштво
лепих жена као и Џејмс

Најранија „Бондова девојка“ (обележила је

Џејмс Бондову инспирацију, Душка Попова)

је била 1942. Холивудска звезда, Симон

Симон (The earliest “Bond girl” (she dated the

#James Bond inspiration, Dusko Popov) was

1942 Hollywood star, Simone Simon

https://twitter.com/larryloftis/status/523921592737624064)

"Симон Симон је била позната по

бурном љубавном животу, а један од њених љубавника је био и знаменити шпијун

Душко Попов."

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Симон_Симон

Душко је волео и лепе

и скупе аутомобиле као и Џејмс

Душко је волео и скијање као и Џејмс... итд.

Дејли Телеграф: "Стварни двоструки
агент који је направио лик Бонда"

Ле Фигаро: "Џејмс Бонд

постоји и зове се Попов"

Ле Поинт: "Тајна великог шпијуна"

О Душковој аутобиографској

књизи "Трицикл" на француском

Душкова књига "Шифра Трицкл" и на србском

Књига Расела Милера "Шифровано

име Трицикл - Плејбој двоструки агент"

Књига "Прави (стварни)

007 је био двоструки агент"

Књига Стевана Ђ. Петровића

"Џемс Бонд се звао Душко Попов"

Марко Попов, син покојног Душка,

код премијера Србије Ивице Дачића.

Марко је једне године после 2000. у Београду

говорио на манифестацији избора за Мис
Србије у организацији Весне Југовић де
Винча, манифестацији која је тада била
инспирисана Душком Поповом, Џејмс Бондом
и Бондовим девојакама, и уживо
је преносила Телевизија

С обзиром да је лик Џејмс Бонда измишљен по стварном британском агенту који се звао Душан "Душко" Попов и био Србин, вероватно је Душко читао србске епске народне песме, угледао на србске јунаке и живео као они, а Јан Флеминг је, готово сигурно, по Душку написао романе о Џејмсу Бонду. Значи, душевни и духовити Душко се вероватно надахњивао (инспирисао) србским јунацима из србских народних песама а Флеминг се инспирисао Душком и измислио Џејмс Бонда, па отуда та сличност Бондових романа и филмова са овом и другим нашим србским народним песмама и јунацима. О Душку Попову има много текстова и документарних филмова на интернету а Википедија о њему пише овде:

Душан "Душко" Попов

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Душан_Попов)

Хвала на читању
и очекујем ваше коментаре...

Владимир Јанковић

17. децембар 2019. године после Христа

Погледајте и друге моје текстове на разне теме

са гледишта Православља на овом блогу:

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:

“Православна србска заједница“

(верско братство и сестринство)

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

и истоимену групу на Вконтакте:

https://vk.com/pravoslavna.serbska.obshina

које сам основао 2012. године и водим их до сад.

Погледајте и моје разне видео снимке на доња три канала и молим да ми их запратите: моје говорење на разне теме: православље, религија, идеологије, политика, србство, економија, зарађивање, љубав, уметност, итд., моје музичке и хумористичке монтаже, мој плес, итд.:

Vladimir Jankovic Serbia

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope1/videos

Vlada-J.-SerbiaEurope

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope/videos

Владимир Янкович

https://rutube.ru/video/person/619778

Моји контакти:

Фејсбук (Facebook):
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Твитер (Twitter):
Vladimir Jankovic

@VladimirJanSrb

https://twitter.com/VladimirJanSrb