Зашто ратујемо и гинемо?

Зашто ратујемо и гинемо?


21.(08.) Јун 2015. године после Христа

„Зашто?“, пита се војник САД у тренутку док гине у Вијетнаму: „Зашто гинем овде и зашто сам дошао у ове џунгле далеко од своје земље, које то интересе своје земље ја браним у овој малој држави за коју нисам ни знао да постоји?“. Слика која од онда обилази свет и подстиче на мир. Хипи покрет, разни светски интелектуалци, верске вође многих религија, појединци свих професија, грађани свих држава… сви су апеловали и данас апелују на мир. У време вијетнамског рата, кубанске кризе, чехословачке кризе... је постојала опасност од Трећег светског рата која данас поново постоји судећи по већ пар година свакодневним вестима и анализама из целог света у јеку рата у Сирији, Украјини и војних вежби дуж целе западне (европске) границе Русије са обе стране, како војске НАТО пакта тако и Русије. 

Зашто да гинеш војниче у туђој земљи? Нека се то запитају војници НАТО пакта. Професионални и плаћени војници ратују за новац, за плату, њих разумем, имају мотивацију финасијску, профитну, али она није довољно јака мотивација да војник плаћеник  ризикује и свој живот, тако да пред противничким војницима браниоцима који су мотивисани љубављу према својој отаџбини и који бране своју земљу, народ и породицу, војник мотивисан само зарадом новца скоро увек уступа и при већој опасности даје се у повлачење, бег или предају.

А војник НАТО-а који ратује добровољно, ако таквих још има или ће опет бити, дакле редовни војник, мобилисан у редовну војску, као некад момци САД-а који су слати на ратиште у Вијетнам, нека се сети ове слике где војник САД гине и пита се „Зашто?“ и нека се сети преко 58 000 погинулих својих вршњака војске САД који такође нису баш тачно знали зашто гину у далекој земљи, уместо да шетају своје девојке које су их чекале, раде послове које воле, зарађују и уздижу своју државу и народ, заснивају породице, праве и одгајају своју децу.

Упечатљива је сцена на крају култног САД филма „Рамбо 2“ када Рамбов учитељ, инструктор, официр који га је обучавао и командовао му у вијетнамском рату, након велике преваре војног врха САД према својим војницима и самом Рамбоу каже му: „Немој мрзети своју земљу због тога.“ а Рамбо му после свих разочарења које је доживео одговара: „Не, ја бих умро за њу.“ Онда га учитељ пита: „А шта ти заправо желиш?“. Рамбо одговара: „Ја желим, и они желе (показује на своје другове војнике које је спасао из заробљеништва) и сви који су оставили своје кости и дали све што су имали, желимо да наша земља воли нас, као што ми волимо њу! То је оно што ја желим.“ Из овога се види да променом политике држава се малтене одриче својих војника који су ратовали за њу. Исто се дешава у Србији са нашим ветеранима из ратова 90-тих, нема данас поштовања за њих, Србија је своје генерале из рата испоручила у Хашки затвор, суди им се а некима је пресуђено да робијају много година, намеће се србским војницима кривица да су били ратни злочинци, агресори, окупатори, силоватељи... иако су пре свега бранили свој србски народ од масовног убијања и протеривања, и иако многи нису ни могли да бирају хоће ли ићи у рат или не, него су мобилисани и против своје воље и жеље да ратују, баш као и војници САД кад су их слали у вијетнамски рат. Данас и ко је ратовао 1999. године у одбрани Југославије од НАТО агресије мора да ћути и да се стиди, јер владајућа политика Србије сада жели да се још више приближи НАТО пакту и по могућству да Србија постане његова чланица као и скоро све државе око Србије. И тако да и Срби могу да се питају „Зашто?“, „Зашто сам ратовао?“. Многи инвалиди и ветерани ратова Србије 90-тих не могу да остваре своја основна права, а тако је било и са ветеранима Србије после Првог светског рата, а после Другог светског рата ако су ратовали на губитничкој страни следио им је затвор, мучење и у већини случајева стрељање без могућности да се покају и траже помиловање, да им се поштеди живот. А многи млади Срби нису били ни свесни, нити су знали, нарочито они на селима, која је војска у праву, него како их је ко наговорио или затекао код куће или на њиви и покупио, присилно мобилисао (партизани Титови, четници Дражини, четници неки други, Недићевци или Љотићевци) са њима су отишли да ратују јер нису имали избора, да су одбили вероватно би их на лицу места стрељали.

Прочитајте књигу „Књига о Милутину“ Данка Поповића, можете је скинути бесплатно са интернета. То је изразито србска и антиратна књига. Ту ћете видети да миран живот и рад просечног Србина, нема неке велике везе са ратовима које воде политичари који их сами, не питајући народ, и започињу и завршавају, објављују ратове и закључују мир, који преко ноћи командују која су држава и народ од данас нама непријатељски, и такође преко ноћи командују да су нам бивши непријатељи од данас пријатељи и браћа, да је сада пожељно братство и јединство а не национализам, онда из југословенства пређу у национализам, кроје границе држава на затвореним састанцима како они хоће, итд.

Све што написах у овом тексту за САД и Србију, односи се на све народе и државе, и на Русију, наравно, која има своје фанатике који би радо ратовали. Нормалан човек воли мир, да у миру ради, зарађује, одмара се, живи слободно, жени се, удаје, рађа децу и одгаја их, да ствара, остави унуке иза себе, добра дела... Само ненормални и болесни људи воле рат. Рат није природно стање човека и човечанства. Јесте рат духовни увек присутан у човеку, између добра и зла, врлине и греха. Али рат као међусобно убијање људи није природан и није воља Божија, већ због грехова људских Бог некада допушта рат на људе као казну за наше грехе.

 

„Водимо љубав, а не рат“, рекли су давно хипици, а ето и ја православац то понављам. То не значи да се не треба трудити и ратовати духовно у вери, треба, али не треба ратовати физички и телесно, максимално то треба избегавати и молити се Богу за мир. А „водити љубав“ су можда хипици схватали као слободан секс, али православни не, јер водити љубав ми схватамо како и пише, да треба волети, како и каже највећа Божија заповест, а не водити слободан секс, предавати се блуду.

Волимо Бога и људе, као и себе, највеће су Божије заповести. Тако једноставне, а тако их често људи заборављају. Хришћанин не сме мрзети никога, чак ни самог ђавола. Ни Бог не мрзи ђавола, него га воли као свог блудног сина и стално га позива на покајање.

Није човеку непријатељ други човек ма ко то он био, и ма колико зао он био. Сваком човеку је противник он сам, тј. наши сопствени греси, грешке, слабости, мане, и непријатељи су нам зли духови (разни демони на челу са ђаволом) који нас нападају директно или преко других људи. Спас је у молитви Богу, стицању врлина, добрим делима и свему ономе што учи Православље, а и већина других религија и идеологија има своје добре поуке, савете и законе, засноване на љубави. Ипак пуноћа све истине је у Господу Исусу Христу, јер је Он Истина како и рече у Јеванђељу, он је једини Спаситељ човечанства, свих народа и сваког човека лично, једини, јединородни Божији Син. Сви други оснивачи религија, идеологија и мудри људи свих времена су само били или су људи као и ми.

Овим не желим да омаловажим војнике у одбрамбеним ратовима, већ сам само изнео чињенице. Наша Црква ће благосиљати нас за одбрамбени рат, а непријатељска религија или идеологија ће њих такође у име неких виших циљева и интереса слати на нас и нашу земљу. Пева Бора Ђорђевић (група „Рибља чорба“) у песми „Како је лепо бити глуп“: „Коса гори испод шлема, ваљамо се по прашини, нико од нас појма нема, да смо давно у машини“.

Ко жели нек ратује, то је његова слободна воља, или ко мора, али нек има на уму ове све наведене чињенице, и кад се заврши рат нека схвати да је ратовао пре свега за себе, због себе и своје савести, или дуга Отаџбини и народу за шта после рата и не треба тражити похвале, већа права и привилегије ако си заиста из искрене љубави ратовао. Да ли мисли да је циљ за који ратује вредан да за њега убија, буде инвалид или убијен, нека свако види сам са собом и Богом. Молимо се за мир, док још није почео рат. После је касно да се пропагира мир јер ђаво однесе шалу. Зато и ово пишем, као и сличне текстове пре овог,  док још увек није почео светски рат, ни нови рат на Балкану који може да се испровоцира као у Украјини, нити хвала Богу има рата у Србији. Ако не дај Боже почне рат, тада је држава је у ратном стању и забрањено је много позивати на мир јер то деморалише и демотивише војску, и тада ће миротворци и мирољубив народ утихнути и ућутати, и предати се само молитви Богу, јер ће онда оружије сурово говорити, урлати, вриштати, убијати и рањавати, све људе редом не питајући ко је на којој страни, којег је политичког, идеолошког и религијског опредељења, којег пола, старости, да ли је војник или цивил, да ли је дете, беба, трудница, бака, наши најбижи.

Молимо се Богу за мир док још није касно и апелујмо на мир где год и кад год можемо. И имајмо на уму мудрост кинеских мајстора борилачких вештина: „Највећа победа је, од свог непријатеља начинити свог пријатеља.“ И највећа победа је победити себе, своје грехе и мане, и задобити вечни живот у рају, и још у овом телесном животу задобити блаженство душе, смирење и радост у Духу Светоме.

Нека ми опрости Бог и опростите ми ви читаоци ако написах нешто погрешно.

Очекујем ваше коментаре.

Владимир Јанковић

Србија

vjbgdser@eunet.rs

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

http://vk.com/vladimir.jankovic

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com  

Skype: vladimir.jankovic.vlada 

О највећој Божијој заповести “Воли Бога и ближњега свога као самога себе“

Поштовани пријатељи,

драга браћо и сестре православни,

ево још мало речи од мене.

Стање у Србији је тешко. Али такво је већ око 30 година и може и даље да буде, не можемо предвидети када ће да крене на боље али и не треба чекати цео живот да буде боље и идеално већ се и сада борити за бољитак, тада ће и нама и другима бити боље. Коме је већ сада боље, свака му част, драго ми је због тога, али већини народа није боље, а ни мени. Можда то није проблем државе већ свих нас што смо неспособни да се прилагодимо новим условима у Србији, или како би нас неки назвали да смо ми „губитници транзиције“. Наравно, не саветујем никоме да се бави мутним и криминалним радњама и пословима, јер сам верник и то не долази у обзир.

Али морам рећи да нема вајде од чекања бољих времена и док услови, ситуација и околности у држави буду идеалне или много боље да би ми кренули нешто да радимо, лако је тада, али на муци се познају јунаци, каже србска изрека.

Зато и сада, хајде да већ сада сами стварамо бољи живот, наш бољи живот. Заборавите мало на ваш рад за Србију, Православље, отаџбину, идеале, србство, и сличне више вредности којима се многи од нас баве а на личном плану пропадају, помозите сами себи па ће и држави бити боље. Нема срећне државе без срећног појединца. Ово није егоизам, себичност, то је реалност у складу са православном мудрошћу да ако хоћеш да спасеш и поправиш друге људе, требаш најпре да спасаваш и поправљаш себе.

Свако нек крене од себе. Неко је доста учинио за себе и тај треба да крене да чини за друге, а неки су се много жртвовали за друге и ти људи треба мало да брину за себе, јер не можемо бити срећни само због туђе среће ако нисмо и ми сами са собом срећни. Колективизам, друштевну свест, развијају неке идеологије попут комунизма, итд. а индивидуализам развијају неке друге идеологије као например западна демократија и капитализам. Најбоље је развијати и једно и друго, јер каже Божија заповест „Воли ближњега свога као самога себе“, дакле Бог нам каже да волимо ближње али и саме себе.

Позивам све моје пријатеље да у ова тешка времена не клону, да одбаце кукање, жалопојке, депресију, очајање, чамотињу, песимизам, безвољност. Нигде живот на нашој планети није идеалан. Свугде има неких проблема. Од проблема не вреди бежати него их треба решавати. Борите се да преживите ви и ваши ближњи (породица, родбина, пријатељи, комшије). Помозите свима а и себи. Трудите се да као хришћани поштено радите и зарађујете новац. Тиме ћете помоћи себи а можете помоћи и другима. Сетите се да су људи у Србији ишли на посао чак и за време бомбардовања 1999. године, и нису очајавали, борили су се, морали су, неки да би издржавали своју децу а и себе. Борба је и сад. Не брините много ако вас заврну за плату, не дају вам, или није редовна или је мања него што вам је обећано, радите и даље и мислите, размишљајте како више да зарадите на истом или другом послу, али поштено. Неће вам труд пропасти. Ако вам људи не плате у овом животу, платиће вам Бог који све види, платиће и наградиће вас на овом или оном свету у вечном животу у рају, Царству Небеском. И ако џабе радите, ви вежбате, учите посао, стичете радно искуство и радне навике, чак и тада не радите узалуд. Наравно, користите свој мозак и интуицију да би сте радили за онога који ће вам поштено платити по договору, који ће држати реч.

Позивам вас пријатељи да читате и учите о пружању прве помоћи и цивилној заштити, има и на интернету. Видимо да Србију последњих година погађају климатске непогоде и треба бити спреман на све. Затребаће вама или вашим ближњима или било коме кога видите у невољи. Добро је и важно то све знати, можда некоме спасете живот или било како помогнете, а то ће вам обрисати многе ваше грехе и Бог ће вас наградити а и ви ћете се осећати лепо, корисно и радосно и добити веће самопоштвање, јер вашом љубављу према другим људима стичете и љубав према себи. Помажите људима где год и кад год можете. Не питајте које су вере и нације, за коју су политичку странку, коју музику слушају, за који спортски клуб навијају, итд. већ помажите свима, наравно најпре вашима ближњима по телу и по вери и нацији. И не остављајте и не заборављајте молитву, пост и друге врлине хришћанске и православне.

Имајте стално на уму речи  Господа Исуса Христа и Светих апостола из Светог писма Новог завета: „Ако не волиш брата својега кога видиш како ћеш волети Бога кога не видиш?“, „Као што ја љубих (волех) вас тако и ви љубите (волите) један другог. Тако ће људи познати да сте Моји ученици, по љубави коју имате међу собом.“, и имајмо на уму речи у којима Христос говори да је сваки човек Његово тело, да смо сви ми Христови удови и Божија слика јер смо по слици (образу, икони) Божијој ми људи створени и да и када и најмањем човеку помогнемо то је као да смо помогли самоме Христу и плата (награда) од Бога нам неће пропасти.

Толико од мене овога пута.

Бог нек вас чува и води!

29. (16.) Мај 2015. година после Христа

Владимир Јанковић

Србија

vjbgdser@eunet.rs

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група „Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com 

„Блажени миротворци...“, поручио је Господ свима нама

„Блажени миротворци...“,

поручио је Господ свима нама

 „За мир свега света... Господу се помолимо!... Блажени кротки јер ће наследити земљу!... Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати!... Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо!“, Господ Исус Христос у Јеванђељу по Матеју (глава 5) и Православно богослужење Литургија

Опис слике: Ову слику сам направио пре пар година са жељом да се Србија моли за мир и не улази у сукобе између великих светских сила као скоро увек у својој историји, већ да живи и ради у миру. Ваљда смо доста гинули углавном не због наших интереса. Голуб са маслиновом гранчицом и дуга су библијски знаци или симболи које је Бог у Старом завету пројавио и показао после потопа нашем праоцу Ноју и његовој породици док су били у Нојевој барци, као крај непријатељства и као савез,  помирење и мир између Бога и човека и људи. То што ове симболе користе и неки неправославни не значи да требамо да их се одричемо, јер су они наши, библијски, хришћански и православни.

За мир међу народима Балкана и у Србији

       У србском народу постоји обичај да се неки Срби диве религијама, идеологијама, филозофијама, наукама, култури и обичајима других народа. Неки Срби се диве далекоисточној медицини, будизму, таоизму, вежбају медитацију и Кунг фу па се зато диве Кинезима, други Срби се диве верском покрету Харе Кришна, хиндуизму и јоги па се зато диве Индијцима, трећи Срби воле западне културе (нарочито музику, филм и књижевност) и њихове науке и језике па се диве Северноамериканцима, Енглезима, Немцима, Аустријанцима, Французима, Италијанима, итд., четврти Срби гледају шпанске, латиноамеричке и турске ТВ серије па се диве тим народима, пети Срби који су православни воле Грке или Русе прекомерно, чак и више него своје Србе, шести воле црначку музику и плес (блуз, џез, реп, хип хоп, брејкденс, рнб, соул, госпел...) па воле црнце, итд. Сви ови Срби који се диве другим народима почињу да мисле као ти народи, уче њихов језик, обичаје и све остало, обожавају исте ствари и вредности  као и ти народи и моле се њиховим „боговима“, поистовећују се са њима и сматрају их за свој најближи род и народ, ближи него свој србски.

       Али поред тога још је чудније то што колико волимо те даље народе, толико смо склони да мрзимо ближе и околне народе у нашем суседству и њихове припаднике међу нама у Србији, например Хрвате, Албанце, Бугаре, Мађаре, Роме (Цигане), бошњаке, црногорце, македонце, влахе, итд. Не улазим сада у то што су неки од тих народа настали од Срба али их пишем малим почетним словом, а то што су потекли од нас управо још више тражи да их не мрзимо. Има можда још народа који живе међу нама и око нас. Не улазим сада ни у то ко је од кога потекао, и ко је старији народ од кога, и ко је од раније живео на земљи где живи а ко се касније доселио, јер све то и уколико иде у нашу корист не даје нам за право да мрзимо друге.

     Кад налазимо у себи толико обилне љубави и поштовања за даљне народе, онда тим пре треба да волимо ближње, суседне народе који живе у Србији и око Србије, да негујемо мирољубиви дијалог и саживот. То је услов да би на Балкану владао мир, а не као много пута пре кроз целу нашу историју да се мрзимо и убијамо у ратовима, што доноси трагедију, губитке и тугу свима и што је и Богу жао да се његова створења међусобно сатиру, истребљују и уништавају.

        Упознајмо народе који живе са нама, међу нама и око нас. Упознајмо њихове религије, тежње, историју, језик, обичаје, менталитет, културу..., увидимо где је проблем међу нама да би га решили, нађимо времена и воље да се измиримо и помиримо, да не отварамо старе ране, да се поправимо и нађемо компромис, јер живимо на истој земљи Балкану и исте нас муке муче, сиромаштво, незапосленост, климатске непогоде и катастрофе, итд.

      Ако наставимо да се мрзимо биће нам свима још горе. Тек ако  и кад научимо да се волимо и поштујемо кренуће напредак и бољитак за све нас у сваком погледу.

     Ко не уме да воли свог ближњег, не уме ни даљнег. Волимо дакле најпре Бога, себе, своју породицу, родбину, комшије, пријатеље и свој народ наравно, а затим и све народе међу нама, све грађане Србије, и све народе који живе око Србије.

За мир и са „Југословенима“

      Кад већ говорим о миру између нација на Балкану, треба рећи и да не треба мрзети ни оне који се изјашњавају као Југословени. То су углавном деца из мешовитих бракова а таквих није мало. Зашто и њима не дозволити да се осећају како они хоће? Морамо разумети да је њима тешко да се изјашњавају по националности само свог оца или само своје мајке, па зато налазе компромис изјашњавајући се као нешто између, као Југословени. Југословен није ништа ружно и грешно, сама реч значи „Јужни Словен“, а ми то и јесмо. Југославија је можда била трагичан експеримент за нас Србе али морамо прихватити чињеницу да је она постојала цео век и изнедрила људе из мешовитих бракова и Југословене, а народ каже „Родило се, ваља га љуљати“, не можемо их побити и не смемо их мрзети. И њима ми православни требамо сведочити Православље. Зашто неби постојали и Православни Југословени или Православни мешовитог националног порекла? А и има таквих доста. И многи хришћани првих векова после Христа у Римском Царству пуном разних нација и касније многи Православни у Православној Византији и по целој планети до данас су били или јесу родом из национално мешовитих бракова или су били или јесу у браку са супружником друге нације па то Христовој Православној Цркви није нимало сметало да их прихвати као своје пуноправне чланове Светим крштењем а многе и да прогласи за своје Светитеље.

Православно родољубље (национализам) је по Светом писму (Библији) и  није нацизам и расизам

      У Православљу је Бог, вера, религија и духовно изнад националног, људског, телесног и материјалног као што је и Бог изнад људи, и дух и душа изнад тела и крви. Православље није нацизам и расизам који су идеологија обожавања крви и тла као идола, што је материјално и телесно, и противи се духовном и Богу који је Дух. Али Православље ни не потире нити негира нације и националност него их поштује, и негује љубав према свом народу, родољубље, патриотизам, национализам (другачија реч за рољољубље, љубав према свом роду, народу, није нацизам и шовинизам). И сам Господ Исус Христос, Свети пророци и Свети Апостоли како сведочи Свето писмо Старог и Новог завета (Библија) су волели свој Јеврејски народ више од свих народа, али нису мрзели ни један народ па ни Римљане под чијом окупацијом су живели у Христово време. Како може родољубље бити зло и грех зашта глобалисти, разне невладине организације, протестанти и њихове секте оптужују Србе? Како уопште здрава љубав према било коме или чему може бити зло и грех? Љубав је највећа заповест Господња и зато љубав према свом роду и народу је природна и пожељна особина, хришћанска врлина, као што је и љубав према ближњем, својој породици и самоме себи.

За мир међу Србима свих крајева

и Срба у истом крају

        Нажалост и многи Срби између себе се мрзе. Многи Срби из Београда потцењују оне који живе ван престонице, а многи Срби ван Београда презиру београђане. Затим има мржње и међу Србима из свих крајева, например, Срби из Лике и Хрватске и Срби из Војводине мрзе Србе из централне Србије и обрнуто, па и неки Срби из Републике Српске и Црне Горе не подносе Србе из централне Србије и обрнуто. Неки Срби херцеговци не воле Србе босанце и обрнуто. Ривалства има у централној Србији чак и између градова па се мрзе између себе они из Чачка, Ваљева, Лазаревца, Шабца, Краљева, Крагујевца, Ужица..., па ови из Земуна потцењују ове из старог Београда а ови о земунцима причају вицеве и називају их Аустроугарском, па ови из центра Београда потцењују све из ширег центра града и периферије, чак неки из једне улице не воле оне из суседне, они из једне зграде не воле ове из зграде преко пута, итд. итд. Сулудо, тужно, трагикомично, детињасто и незрело.

      Мржња није хришћанска врлина него грех и требамо је одбацити. Мржња највише штети човеку који је у себи носи, то су рекли мудри људи. Мржња је негативна особина, мана и грех, негативна енергија, неприродни и нездрави грч тела, ума, срца и нерава, згрченост, блокада, напор, од које се разбољева и наша душа и тело. Заменимо мржњу љубаву и како каже Свето писмо Новога завета, не супростављајмо се злу злим (јер тада нас је зло победило и ми постајемо зло), већ надвладајмо зло добрим. Надвладајмо мржњу љубављу, на негативну енергију одговоримо позитивном, добрим духом који ћемо црпети молитвом од Господа.

     Имамо ми Срби у Србији неки уклети и проклети обичај и да се судимо са комшијама и рођацима, око међе и свега и свачега, да не говоримо једни са другима годинама, деценијама или до краја живота, да просто човек кад буде гост неком крају или селу Србије не може све ни да попамти ко са ким не говори а са ким говори. Стално, често преувеличавајући ситнице,  налазимо разлоге за мржњу и свађу или да прекинемо да говоримо са неким. То је јако лоше и морамо се тога ослободити ако желимо наш хришћански, православни, духовни и морални напредак који ће повући за собом и сваки други напредак, материјални, финансијски, економски, културни, просветни, политички, државотворни, итд.

За мир међу Србима

различитих религиозних схватања

      На почетку Литургије, најважнијег православног богослужења, ми понављамо Христова блаженства која нам је Он дао у Својој беседи на гори у Јеванђељу по Матеју у 5.глави па говоримо, читамо или певамо: „Блажени кротки јер ће наследити земљу!... Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати!...“. Такође на почетку Литургије се молимо за мир: „За мир свега света... и сједињење свих“ (овде се молимо за сједињење у Истини-Христу а не по сваку цену зарад лажног јединства тј. данас актуелног западног екуменизма којим руководе протестанти, римокатолици и глобалисти).

       Исто тако мирни дијалог треба да имају Срби свих религија: Православни, родноверни (многобожци, пагани) и Срби других верских заједница. Толеранцију треба да развијају и различити православни Срби између себе: они који припадају Српској православној Цркви, они у Епархији рашко-призренској у егзилу на челу са владиком Артемијем и разне Српске истински православне Цркве (ревнитељи, зилоти). Не морамо заједно да се молимо, али не смемо да се мрзимо већ да мирно комуницирамо и сарађујемо у борби против истих и заједничких проблема и изазова данашњице.

За мир међу Србима различитих

идеолошких и политичких схватања

       Треба да имамо мирни дијалог између себе и поштовање, и Срби свих политичких партија, покрета и идеологија: православни родољуби, демократе, социјалисти, комунисти, национал-социјалисти, монархисти, републиканци, итд.  Колико је бесмислено мрзети свог комшију и суграђанина а камоли рођака других политичких ставова најбоље схватамо у тешким тренуцима сиромаштва или климатских непогода (поплаве, пожари, завејаност снегом, земљотреси, нестанци струје, воде, грејања... а све то погађа Србију последњих година) када смо приморани да заједнички радимо на спасавању наших људских живота и наше имовине. Нормално је да имамо различите ставове по неким питањима али не смемо да се мрзимо. Сваки човек ако погледа у своју прошлост може да се сети различитих периода (фаза) свог живота кад је веровао у нешто а после неког времена одбацио то па поверовао  у сасвим нешто друго или чак супротно. Тако и идеолошког и политичког противника треба схватати као човека који можда неће бити такав до краја живота већ је само сада у тој фази а већ за коју годину можда ће и он веровати у ово што и ми, а гле апсурда, до тада ћемо ми можда променити мишљење и веровати у сасвим нешто треће. Идеолошко, политичко, научно и свако друго мирољубиво и добронамерно надмудривање, дијалог, дискусија и размена мишљења и ставова су природни и нормални, али агресивно фанатично ратовање људи до истребљења, нема смисла, то је зло, то је лудило, томе се само ђаво радује, а Бог тугује, и Божији Анђели, наши Анђели Чувари и Светитељи на небу тугују, и наше породице, рођаци и пријатељи на земљи тугују због наше неразумности и самоуништавајуће тврдоглавости.

„Љубите (волите) непријатеље своје...“,

каже Господ Исус Христос у Јеванђељу

        Природно је да сваки човек мисли или осећа мање-више другачије, али то није разлог да се мрзимо. Не постоје два иста човека, два потпуна истомишљеника. Ми Православни Срби, ако смо већ поносни на своју религију као најбољу, онда треба да сведочимо Христа љубављу и добротом како доликује правим хришћанима. Само тако истински можемо победити зло и грех у себи а тиме и спољашње непријатеље, и по могућству својим примером их приволети и задобити за Христа и тако спасавајући прво своју душу спасавати и њихову. Каже стара изрека кинеских мајстора борилачких вештина: „Највећа победа је учинити свог непријатеља својим пријатељем.“. То је победа љубави и доброте, победа свих где нема поражених, јер нечији пораз рађа у њему жељу за осветом, реваншом и онда сатирању и уништавању обе стране нема краја. Или хришћански речено: „Највећа победа је непријатеља не уништити него задобити и спасити“. Православни хришћанин не сме никога да мрзи, не сме да има непријатеље људе. Нама ни један човек, ни један народ, није непријатељ. Човеку није непријатељ други човек, већ наши сопствени греси, слабости, страсти и зли духови (демони) на челу са ђаволом, који муче и завађају људе и чине нам зло. Наша борба није против других људи, већ како Свети Апостол Павле каже да је наш рат духовни против духова злобе (демона) и како Свети оци православни кажу да је наша борба  против греха, смрти и ђавола. Православље учи да немамо непријатеље од људи, већ ако са неким не можемо да се сложимо и поред нашег труда, не смемо да га мрзимо већ само треба да га се клонимо и ако наше речи упућене њему не помажу, да се онда само молимо Богу за њега, као и за све непријатеље наше.

      Јер каже наш Господ Исус Христос у Јеванђељу по Матеју, у 5. глави (стих 43 до 48), у Својој беседи на гори: „Чули сте да је казано: Љуби (воли) ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне, Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд (кишу) праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.“ На ово као истински хришћани и православци можемо само рећи „Амин!“ (што значи: тако је, нека тако буде).

Непрестана молитва за мир је дужност православних а није фанатични неразумни пацифизам

      Али да неби схватили Православље једнострано и погрешно, као фанатични пацифизам и болесни мазохизам, треба напоменути да је у нужној самоодбрани себе, ближњих, свог народа и отаџбине, дозвољено бранити се употребом силе против насиља и насилника, па тако Црква благосиља одбрамбене ратове и дала је многе Свете ратнике. Али Православље није агресивна и милитантна религија за шта нас неки оптужују, јер скоро свака религија и верска заједница дозвољава човеку, народу и држави да се бране и из љубави бране себе и своје ближње када им је опстанак угрожен, што је сасвим природна човекова потреба за самоодржањем и животом. На Православној Литургији се молимо и за „христољубиво воинство (војску)“. Међутим, човек појединац, народ и држава су дужни да учине све да избегну сукоб и рат, и у току рата треба да се моле Богу за мир, прекид сукоба и помирење, јер Бог није створио људе да уништавају једни друге, него да живе у миру, раде и стварају, сарађујући на тај начин са Створитељем Богом. Божији план је Он Сам људима и рекао кроз Светог пропрока Мојсија на почетку Светога писма у Првој књизи Мојсијевој названој Постање: „Рађајте се и множите се, напуните Земљу и владајте њоме...“. И наша планета данас после око 7500 година од свог постанка (по библијском рачунању времена) располаже великим још довољно ненастањеним пределима, тако да уз добру вољу, план, организацију, човекољубље и богољубље, има места за све садашње и многе будуће људске нараштаје још дуго времена, јер како наш народ каже: „Кад чељад нису бесна, кућа није тесна“. Под чељадима схватимо све укућане, а у овом случају цело човечанство.

Молитва за мир

      Молимо Ти се Боже, даруј нам Твој мир и смирење да мирно живимо, радимо и стварамо бољу будућност за себе и своју децу, унуке и потомке после њих. И како се на православним богослужењима и Литургији молимо: „Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо!... Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо! Подај Господе!“.

12.март(27.феб.) 2015.година после Христа

Владимир Јанковић

Србија

vjbgdser@eunet.rs

Профил на Фејсбуку

„Владимир Јанковић Влада“:

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група на Фејсбуку

„Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Бићу вам захвалан на коментарима овде или на Фејсбуку:

Овај текст на блогу је на овом линку: 

http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2015/03/blog-post_13.html

Овај текст у групи је на овом линку:

https://www.facebook.com/notes/православна-србска-заједница/блажени-миротворци-поручио-је-господ-свима-нама/808689729212730

Овај текст на мом профилу је на овом линку:

https://www.facebook.com/notes/владимир-јанковић-влада/блажени-миротворци-поручио-је-господ-свима-нама/972007562811474

Дај ми Боже посебну девојку (љубавно православна песма)

Време пролази на Фејсбуку...

нема ње да дође...

Неке посебне девојке, слободне,

занимљиве, веселе...

И тако тече време, буљим у екран,

читам све и свашта, а ње, неке посебне,

још увек нема.

Друштво ми прави понеки друг,

или другарица.

Данас прошетах до цркве,

јер имао сам осећај да ћу ту срести,

неку посебну.

И сретох, али не женску особу,

него старог друга и комшију,

и њега упитах где се скупљају

после литургије недељом,

јер парохијски дом је још у изградњи.

И рече ми он, да седну у оближњи кафић.

Сетих се да у сваком црквеном хору има девојака,

и упитах да ли и хористи седе са њима,

„Да, сваке недеље.“, одговори он.

Одлична прилика и место,

да сретнем неку посебну девојку.

Неколико година тражио сам девојку

преко интернета, и две фине нађох,

за све то време, али нажалост

раскидоше се те две лепе али кратке везе.

Можда је време дошло да опет,

упознам неку уживо.

Можда сутра у недељу на литургији,

па после у кафићу са њима.

А мислио сам да ујутру дуже спавам.

Лепо каже Јеванђеље:

„Царство Божије се са подвигом задобија“.

А не лењошћу и пасивношћу.

Е мој Владимире, да ниси мислио,

да се само код куће молиш Богу,

а она права да ти сама дође

и закуца на твоја врата?

Мора човек да крене према срећи.

Ако се човек моли Богу и дозива га,

добро је, и Бог крене ка нама,

али и човек треба да крене у сусрет Богу.

Као заљубљени момак и девојка

кад се угледају из далека па обоје потрче

једно другом у загрљај.

Бог ти се пружа, Бог ти даје срећу,

пружи своје руке и узми тај драги поклон.

Боже дођи, осећању љубави дођи,

фина девојко за мене, дођи!

А ево и мене, стижем! Стижем!

Журим у сусрет мојој срећи и радости

у овом и у вечном животу!

Хвала ти Господе на свему.

Амин.

Ово је слатко и умиљато ишчекивање...

Како ћу је упознати?

Преко интернета или уживо?

Свеједно је, само важно да је она посебна.

А пут до ње, Боже Ти одреди ми.

Твој пут је најбржи и најбољи.

Владимир Јанковић

7. март 2015.

vjbgdser@eunet.rs

Профил на Фејсбуку

„Владимир Јанковић Влада“:

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група на Фејсбуку

„Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Бог, човекова душа и новац

        Питао сам се, зашто сам све сиромашнији, зашто ми добри Бог коме се редовно молим неда добар посао, зараду, новац. Онда сам схватио да када сам имао све то, да сам користио на своју духовну и душевну пропаст, на пропаст своје душе. Када сам имао новца куповао сам све и свашта што ми и није требало и тако гомилао ствари, трошио сам новац на алкохолна пића, частио сам пиће разне девојке и куповао им мале поклоне (што и није тако лоше), итд. Нисам новац штедео и користио за нешто боље. Нисам имао виши мотив да зарадим, мотив и циљ зашто ми треба новац. И временом схватих да ако Богу обећам да ћу новац трошити за корисне ствари, за нужно, да ћу давати другима којима новац заиста треба, итд. да ће ми тада Бог заиста и дати прилике да зарадим јер ћу новац користити за спасење своје душе и куповање Царства Божијег. Лепо је кад човек може да да новац у хуманитарне сврхе или лично поклони неком болесном детету или сиромашном човеку или жени. Корисно је и ако човек жели новац за склапање брака, за прављење и подизање деце, или уопште да издржава сам себе да другима не буде на терету. Схватио сам да треба да обећам Богу да ћу ради виших циљева стицати новац и онда ће ми га Он и пружити, даће ми прилике да га зарадим и редовно зарађујем. Само треба имати јаку вољу и искрено и чврсто обећати Богу и држати обећање. Јер ако ће новац као пре да ми служи за глупости и расипање онда ће погубити моју душу, што мени неће бити корисно и зато ме Бог чува тога па ми не даје паре. Каже изрека „Паре људе кваре“ и то је тачно у већини случајева, али то не значи да су паре зло него је зла особина и слабост многих људи да га троше на штетне или непотребне ствари, а човек који није слаб на паре, који има више циљеве које жели да оставри помоћу новца, њега паре не кваре већ га поправљају, например ако их употреби да помогне некоме, да се ожени, подиже децу, и слично. Што се мене тиче, себично је желети паре само за себе и своје расипништво. Зато ми Бог и не даје паре, он ме спасава да ме паре не искваре као пре. Значи, треба да променим свој однос према новцу, да ценим новац, да схватим да је новац дат човеку да њиме ради корисне ствари а не да лудује, расипа се, пије алкохол, итд.

         Ето, то сам хтео да поделим са вама, драги читаоци, и надам се да сте и ви извукли неку поуку из овог мог кратког писанија.Bottom of Form

26.2.2015.

Владимир Јанковић

vjbgdser@eunet.rs

Профил на Фејсбуку: https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“: https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/

Позив на молитву Богу за мир!

21.02.2015. година после Христа

Позив на молитву Богу за мир!

Сви који бар мало прате вести у Србији и свету виде да је хладни рат између Запада и Русије у свом јеку можда као никад до сад од другог светског рата. У Украјини је и прави рат између зараћених грађана Украјине.

Позивам све свесне и мирољубиве људе да се моле Богу за мир у Србији и у свету. Рат је зло. Рату се радује само ђаво и његови зли духови (демони) и његове слуге зли људи. Позивам вас да покушамо да спречимо ширење рата који доноси смрт свим странама, деци, старцима, женама... рат не бира жртве.

Позивам браћу и сестре православне хришћане да се појачано и чешће молимо за мир у свету и у Србији пре свега, да се миримо са комшијама и рођацима, а затим да ако имамо мржње према некоме човеку или неком народу да се молимо за њих и да им шаљемо љубав, како и Господ наш Исус Христос налаже у Јеванђељу. Позивам све грађане Србије који су политички активни у политичким странкама и организацијама да не мрзе оне који су у другим странкама, да на цивилизован, културан, смирен и мирољубив начин се боре аргументима а не мржњом, увредама, псовкама, претњама.

Позивам све на мир, смирење, доброту, љубав и радост у Светоме Божијем Духу. Амин, Боже дај!

Владимир Јанковић

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

vjbgdser@eunet.rs

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/

Блог:  http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2015/02/blog-post.html