„Блажени миротворци...“, поручио је Господ свима нама

„Блажени миротворци...“,

поручио је Господ свима нама

 „За мир свега света... Господу се помолимо!... Блажени кротки јер ће наследити земљу!... Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати!... Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо!“, Господ Исус Христос у Јеванђељу по Матеју (глава 5) и Православно богослужење Литургија

Опис слике: Ову слику сам направио пре пар година са жељом да се Србија моли за мир и не улази у сукобе између великих светских сила као скоро увек у својој историји, већ да живи и ради у миру. Ваљда смо доста гинули углавном не због наших интереса. Голуб са маслиновом гранчицом и дуга су библијски знаци или симболи које је Бог у Старом завету пројавио и показао после потопа нашем праоцу Ноју и његовој породици док су били у Нојевој барци, као крај непријатељства и као савез,  помирење и мир између Бога и човека и људи. То што ове симболе користе и неки неправославни не значи да требамо да их се одричемо, јер су они наши, библијски, хришћански и православни.

За мир међу народима Балкана и у Србији

       У србском народу постоји обичај да се неки Срби диве религијама, идеологијама, филозофијама, наукама, култури и обичајима других народа. Неки Срби се диве далекоисточној медицини, будизму, таоизму, вежбају медитацију и Кунг фу па се зато диве Кинезима, други Срби се диве верском покрету Харе Кришна, хиндуизму и јоги па се зато диве Индијцима, трећи Срби воле западне културе (нарочито музику, филм и књижевност) и њихове науке и језике па се диве Северноамериканцима, Енглезима, Немцима, Аустријанцима, Французима, Италијанима, итд., четврти Срби гледају шпанске, латиноамеричке и турске ТВ серије па се диве тим народима, пети Срби који су православни воле Грке или Русе прекомерно, чак и више него своје Србе, шести воле црначку музику и плес (блуз, џез, реп, хип хоп, брејкденс, рнб, соул, госпел...) па воле црнце, итд. Сви ови Срби који се диве другим народима почињу да мисле као ти народи, уче њихов језик, обичаје и све остало, обожавају исте ствари и вредности  као и ти народи и моле се њиховим „боговима“, поистовећују се са њима и сматрају их за свој најближи род и народ, ближи него свој србски.

       Али поред тога још је чудније то што колико волимо те даље народе, толико смо склони да мрзимо ближе и околне народе у нашем суседству и њихове припаднике међу нама у Србији, например Хрвате, Албанце, Бугаре, Мађаре, Роме (Цигане), бошњаке, црногорце, македонце, влахе, итд. Не улазим сада у то што су неки од тих народа настали од Срба али их пишем малим почетним словом, а то што су потекли од нас управо још више тражи да их не мрзимо. Има можда још народа који живе међу нама и око нас. Не улазим сада ни у то ко је од кога потекао, и ко је старији народ од кога, и ко је од раније живео на земљи где живи а ко се касније доселио, јер све то и уколико иде у нашу корист не даје нам за право да мрзимо друге.

     Кад налазимо у себи толико обилне љубави и поштовања за даљне народе, онда тим пре треба да волимо ближње, суседне народе који живе у Србији и око Србије, да негујемо мирољубиви дијалог и саживот. То је услов да би на Балкану владао мир, а не као много пута пре кроз целу нашу историју да се мрзимо и убијамо у ратовима, што доноси трагедију, губитке и тугу свима и што је и Богу жао да се његова створења међусобно сатиру, истребљују и уништавају.

        Упознајмо народе који живе са нама, међу нама и око нас. Упознајмо њихове религије, тежње, историју, језик, обичаје, менталитет, културу..., увидимо где је проблем међу нама да би га решили, нађимо времена и воље да се измиримо и помиримо, да не отварамо старе ране, да се поправимо и нађемо компромис, јер живимо на истој земљи Балкану и исте нас муке муче, сиромаштво, незапосленост, климатске непогоде и катастрофе, итд.

      Ако наставимо да се мрзимо биће нам свима још горе. Тек ако  и кад научимо да се волимо и поштујемо кренуће напредак и бољитак за све нас у сваком погледу.

     Ко не уме да воли свог ближњег, не уме ни даљнег. Волимо дакле најпре Бога, себе, своју породицу, родбину, комшије, пријатеље и свој народ наравно, а затим и све народе међу нама, све грађане Србије, и све народе који живе око Србије.

За мир и са „Југословенима“

      Кад већ говорим о миру између нација на Балкану, треба рећи и да не треба мрзети ни оне који се изјашњавају као Југословени. То су углавном деца из мешовитих бракова а таквих није мало. Зашто и њима не дозволити да се осећају како они хоће? Морамо разумети да је њима тешко да се изјашњавају по националности само свог оца или само своје мајке, па зато налазе компромис изјашњавајући се као нешто између, као Југословени. Југословен није ништа ружно и грешно, сама реч значи „Јужни Словен“, а ми то и јесмо. Југославија је можда била трагичан експеримент за нас Србе али морамо прихватити чињеницу да је она постојала цео век и изнедрила људе из мешовитих бракова и Југословене, а народ каже „Родило се, ваља га љуљати“, не можемо их побити и не смемо их мрзети. И њима ми православни требамо сведочити Православље. Зашто неби постојали и Православни Југословени или Православни мешовитог националног порекла? А и има таквих доста. И многи хришћани првих векова после Христа у Римском Царству пуном разних нација и касније многи Православни у Православној Византији и по целој планети до данас су били или јесу родом из национално мешовитих бракова или су били или јесу у браку са супружником друге нације па то Христовој Православној Цркви није нимало сметало да их прихвати као своје пуноправне чланове Светим крштењем а многе и да прогласи за своје Светитеље.

Православно родољубље (национализам) је по Светом писму (Библији) и  није нацизам и расизам

      У Православљу је Бог, вера, религија и духовно изнад националног, људског, телесног и материјалног као што је и Бог изнад људи, и дух и душа изнад тела и крви. Православље није нацизам и расизам који су идеологија обожавања крви и тла као идола, што је материјално и телесно, и противи се духовном и Богу који је Дух. Али Православље ни не потире нити негира нације и националност него их поштује, и негује љубав према свом народу, родољубље, патриотизам, национализам (другачија реч за рољољубље, љубав према свом роду, народу, није нацизам и шовинизам). И сам Господ Исус Христос, Свети пророци и Свети Апостоли како сведочи Свето писмо Старог и Новог завета (Библија) су волели свој Јеврејски народ више од свих народа, али нису мрзели ни један народ па ни Римљане под чијом окупацијом су живели у Христово време. Како може родољубље бити зло и грех зашта глобалисти, разне невладине организације, протестанти и њихове секте оптужују Србе? Како уопште здрава љубав према било коме или чему може бити зло и грех? Љубав је највећа заповест Господња и зато љубав према свом роду и народу је природна и пожељна особина, хришћанска врлина, као што је и љубав према ближњем, својој породици и самоме себи.

За мир међу Србима свих крајева

и Срба у истом крају

        Нажалост и многи Срби између себе се мрзе. Многи Срби из Београда потцењују оне који живе ван престонице, а многи Срби ван Београда презиру београђане. Затим има мржње и међу Србима из свих крајева, например, Срби из Лике и Хрватске и Срби из Војводине мрзе Србе из централне Србије и обрнуто, па и неки Срби из Републике Српске и Црне Горе не подносе Србе из централне Србије и обрнуто. Неки Срби херцеговци не воле Србе босанце и обрнуто. Ривалства има у централној Србији чак и између градова па се мрзе између себе они из Чачка, Ваљева, Лазаревца, Шабца, Краљева, Крагујевца, Ужица..., па ови из Земуна потцењују ове из старог Београда а ови о земунцима причају вицеве и називају их Аустроугарском, па ови из центра Београда потцењују све из ширег центра града и периферије, чак неки из једне улице не воле оне из суседне, они из једне зграде не воле ове из зграде преко пута, итд. итд. Сулудо, тужно, трагикомично, детињасто и незрело.

      Мржња није хришћанска врлина него грех и требамо је одбацити. Мржња највише штети човеку који је у себи носи, то су рекли мудри људи. Мржња је негативна особина, мана и грех, негативна енергија, неприродни и нездрави грч тела, ума, срца и нерава, згрченост, блокада, напор, од које се разбољева и наша душа и тело. Заменимо мржњу љубаву и како каже Свето писмо Новога завета, не супростављајмо се злу злим (јер тада нас је зло победило и ми постајемо зло), већ надвладајмо зло добрим. Надвладајмо мржњу љубављу, на негативну енергију одговоримо позитивном, добрим духом који ћемо црпети молитвом од Господа.

     Имамо ми Срби у Србији неки уклети и проклети обичај и да се судимо са комшијама и рођацима, око међе и свега и свачега, да не говоримо једни са другима годинама, деценијама или до краја живота, да просто човек кад буде гост неком крају или селу Србије не може све ни да попамти ко са ким не говори а са ким говори. Стално, често преувеличавајући ситнице,  налазимо разлоге за мржњу и свађу или да прекинемо да говоримо са неким. То је јако лоше и морамо се тога ослободити ако желимо наш хришћански, православни, духовни и морални напредак који ће повући за собом и сваки други напредак, материјални, финансијски, економски, културни, просветни, политички, државотворни, итд.

За мир међу Србима

различитих религиозних схватања

      На почетку Литургије, најважнијег православног богослужења, ми понављамо Христова блаженства која нам је Он дао у Својој беседи на гори у Јеванђељу по Матеју у 5.глави па говоримо, читамо или певамо: „Блажени кротки јер ће наследити земљу!... Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати!...“. Такође на почетку Литургије се молимо за мир: „За мир свега света... и сједињење свих“ (овде се молимо за сједињење у Истини-Христу а не по сваку цену зарад лажног јединства тј. данас актуелног западног екуменизма којим руководе протестанти, римокатолици и глобалисти).

       Исто тако мирни дијалог треба да имају Срби свих религија: Православни, родноверни (многобожци, пагани) и Срби других верских заједница. Толеранцију треба да развијају и различити православни Срби између себе: они који припадају Српској православној Цркви, они у Епархији рашко-призренској у егзилу на челу са владиком Артемијем и разне Српске истински православне Цркве (ревнитељи, зилоти). Не морамо заједно да се молимо, али не смемо да се мрзимо већ да мирно комуницирамо и сарађујемо у борби против истих и заједничких проблема и изазова данашњице.

За мир међу Србима различитих

идеолошких и политичких схватања

       Треба да имамо мирни дијалог између себе и поштовање, и Срби свих политичких партија, покрета и идеологија: православни родољуби, демократе, социјалисти, комунисти, национал-социјалисти, монархисти, републиканци, итд.  Колико је бесмислено мрзети свог комшију и суграђанина а камоли рођака других политичких ставова најбоље схватамо у тешким тренуцима сиромаштва или климатских непогода (поплаве, пожари, завејаност снегом, земљотреси, нестанци струје, воде, грејања... а све то погађа Србију последњих година) када смо приморани да заједнички радимо на спасавању наших људских живота и наше имовине. Нормално је да имамо различите ставове по неким питањима али не смемо да се мрзимо. Сваки човек ако погледа у своју прошлост може да се сети различитих периода (фаза) свог живота кад је веровао у нешто а после неког времена одбацио то па поверовао  у сасвим нешто друго или чак супротно. Тако и идеолошког и политичког противника треба схватати као човека који можда неће бити такав до краја живота већ је само сада у тој фази а већ за коју годину можда ће и он веровати у ово што и ми, а гле апсурда, до тада ћемо ми можда променити мишљење и веровати у сасвим нешто треће. Идеолошко, политичко, научно и свако друго мирољубиво и добронамерно надмудривање, дијалог, дискусија и размена мишљења и ставова су природни и нормални, али агресивно фанатично ратовање људи до истребљења, нема смисла, то је зло, то је лудило, томе се само ђаво радује, а Бог тугује, и Божији Анђели, наши Анђели Чувари и Светитељи на небу тугују, и наше породице, рођаци и пријатељи на земљи тугују због наше неразумности и самоуништавајуће тврдоглавости.

„Љубите (волите) непријатеље своје...“,

каже Господ Исус Христос у Јеванђељу

        Природно је да сваки човек мисли или осећа мање-више другачије, али то није разлог да се мрзимо. Не постоје два иста човека, два потпуна истомишљеника. Ми Православни Срби, ако смо већ поносни на своју религију као најбољу, онда треба да сведочимо Христа љубављу и добротом како доликује правим хришћанима. Само тако истински можемо победити зло и грех у себи а тиме и спољашње непријатеље, и по могућству својим примером их приволети и задобити за Христа и тако спасавајући прво своју душу спасавати и њихову. Каже стара изрека кинеских мајстора борилачких вештина: „Највећа победа је учинити свог непријатеља својим пријатељем.“. То је победа љубави и доброте, победа свих где нема поражених, јер нечији пораз рађа у њему жељу за осветом, реваншом и онда сатирању и уништавању обе стране нема краја. Или хришћански речено: „Највећа победа је непријатеља не уништити него задобити и спасити“. Православни хришћанин не сме никога да мрзи, не сме да има непријатеље људе. Нама ни један човек, ни један народ, није непријатељ. Човеку није непријатељ други човек, већ наши сопствени греси, слабости, страсти и зли духови (демони) на челу са ђаволом, који муче и завађају људе и чине нам зло. Наша борба није против других људи, већ како Свети Апостол Павле каже да је наш рат духовни против духова злобе (демона) и како Свети оци православни кажу да је наша борба  против греха, смрти и ђавола. Православље учи да немамо непријатеље од људи, већ ако са неким не можемо да се сложимо и поред нашег труда, не смемо да га мрзимо већ само треба да га се клонимо и ако наше речи упућене њему не помажу, да се онда само молимо Богу за њега, као и за све непријатеље наше.

      Јер каже наш Господ Исус Христос у Јеванђељу по Матеју, у 5. глави (стих 43 до 48), у Својој беседи на гори: „Чули сте да је казано: Љуби (воли) ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне, Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд (кишу) праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.“ На ово као истински хришћани и православци можемо само рећи „Амин!“ (што значи: тако је, нека тако буде).

Непрестана молитва за мир је дужност православних а није фанатични неразумни пацифизам

      Али да неби схватили Православље једнострано и погрешно, као фанатични пацифизам и болесни мазохизам, треба напоменути да је у нужној самоодбрани себе, ближњих, свог народа и отаџбине, дозвољено бранити се употребом силе против насиља и насилника, па тако Црква благосиља одбрамбене ратове и дала је многе Свете ратнике. Али Православље није агресивна и милитантна религија за шта нас неки оптужују, јер скоро свака религија и верска заједница дозвољава човеку, народу и држави да се бране и из љубави бране себе и своје ближње када им је опстанак угрожен, што је сасвим природна човекова потреба за самоодржањем и животом. На Православној Литургији се молимо и за „христољубиво воинство (војску)“. Међутим, човек појединац, народ и држава су дужни да учине све да избегну сукоб и рат, и у току рата треба да се моле Богу за мир, прекид сукоба и помирење, јер Бог није створио људе да уништавају једни друге, него да живе у миру, раде и стварају, сарађујући на тај начин са Створитељем Богом. Божији план је Он Сам људима и рекао кроз Светог пропрока Мојсија на почетку Светога писма у Првој књизи Мојсијевој названој Постање: „Рађајте се и множите се, напуните Земљу и владајте њоме...“. И наша планета данас после око 7500 година од свог постанка (по библијском рачунању времена) располаже великим још довољно ненастањеним пределима, тако да уз добру вољу, план, организацију, човекољубље и богољубље, има места за све садашње и многе будуће људске нараштаје још дуго времена, јер како наш народ каже: „Кад чељад нису бесна, кућа није тесна“. Под чељадима схватимо све укућане, а у овом случају цело човечанство.

Молитва за мир

      Молимо Ти се Боже, даруј нам Твој мир и смирење да мирно живимо, радимо и стварамо бољу будућност за себе и своју децу, унуке и потомке после њих. И како се на православним богослужењима и Литургији молимо: „Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо!... Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо! Подај Господе!“.

12.март(27.феб.) 2015.година после Христа

Владимир Јанковић

Србија

vjbgdser@eunet.rs

Профил на Фејсбуку

„Владимир Јанковић Влада“:

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група на Фејсбуку

„Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Бићу вам захвалан на коментарима овде или на Фејсбуку:

Овај текст на блогу је на овом линку: 

http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2015/03/blog-post_13.html

Овај текст у групи је на овом линку:

https://www.facebook.com/notes/православна-србска-заједница/блажени-миротворци-поручио-је-господ-свима-нама/808689729212730

Овај текст на мом профилу је на овом линку:

https://www.facebook.com/notes/владимир-јанковић-влада/блажени-миротворци-поручио-је-господ-свима-нама/972007562811474

Дај ми Боже посебну девојку (љубавно православна песма)

Време пролази на Фејсбуку...

нема ње да дође...

Неке посебне девојке, слободне,

занимљиве, веселе...

И тако тече време, буљим у екран,

читам све и свашта, а ње, неке посебне,

још увек нема.

Друштво ми прави понеки друг,

или другарица.

Данас прошетах до цркве,

јер имао сам осећај да ћу ту срести,

неку посебну.

И сретох, али не женску особу,

него старог друга и комшију,

и њега упитах где се скупљају

после литургије недељом,

јер парохијски дом је још у изградњи.

И рече ми он, да седну у оближњи кафић.

Сетих се да у сваком црквеном хору има девојака,

и упитах да ли и хористи седе са њима,

„Да, сваке недеље.“, одговори он.

Одлична прилика и место,

да сретнем неку посебну девојку.

Неколико година тражио сам девојку

преко интернета, и две фине нађох,

за све то време, али нажалост

раскидоше се те две лепе али кратке везе.

Можда је време дошло да опет,

упознам неку уживо.

Можда сутра у недељу на литургији,

па после у кафићу са њима.

А мислио сам да ујутру дуже спавам.

Лепо каже Јеванђеље:

„Царство Божије се са подвигом задобија“.

А не лењошћу и пасивношћу.

Е мој Владимире, да ниси мислио,

да се само код куће молиш Богу,

а она права да ти сама дође

и закуца на твоја врата?

Мора човек да крене према срећи.

Ако се човек моли Богу и дозива га,

добро је, и Бог крене ка нама,

али и човек треба да крене у сусрет Богу.

Као заљубљени момак и девојка

кад се угледају из далека па обоје потрче

једно другом у загрљај.

Бог ти се пружа, Бог ти даје срећу,

пружи своје руке и узми тај драги поклон.

Боже дођи, осећању љубави дођи,

фина девојко за мене, дођи!

А ево и мене, стижем! Стижем!

Журим у сусрет мојој срећи и радости

у овом и у вечном животу!

Хвала ти Господе на свему.

Амин.

Ово је слатко и умиљато ишчекивање...

Како ћу је упознати?

Преко интернета или уживо?

Свеједно је, само важно да је она посебна.

А пут до ње, Боже Ти одреди ми.

Твој пут је најбржи и најбољи.

Владимир Јанковић

7. март 2015.

vjbgdser@eunet.rs

Профил на Фејсбуку

„Владимир Јанковић Влада“:

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група на Фејсбуку

„Православна србска заједница“:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Бог, човекова душа и новац

        Питао сам се, зашто сам све сиромашнији, зашто ми добри Бог коме се редовно молим неда добар посао, зараду, новац. Онда сам схватио да када сам имао све то, да сам користио на своју духовну и душевну пропаст, на пропаст своје душе. Када сам имао новца куповао сам све и свашта што ми и није требало и тако гомилао ствари, трошио сам новац на алкохолна пића, частио сам пиће разне девојке и куповао им мале поклоне (што и није тако лоше), итд. Нисам новац штедео и користио за нешто боље. Нисам имао виши мотив да зарадим, мотив и циљ зашто ми треба новац. И временом схватих да ако Богу обећам да ћу новац трошити за корисне ствари, за нужно, да ћу давати другима којима новац заиста треба, итд. да ће ми тада Бог заиста и дати прилике да зарадим јер ћу новац користити за спасење своје душе и куповање Царства Божијег. Лепо је кад човек може да да новац у хуманитарне сврхе или лично поклони неком болесном детету или сиромашном човеку или жени. Корисно је и ако човек жели новац за склапање брака, за прављење и подизање деце, или уопште да издржава сам себе да другима не буде на терету. Схватио сам да треба да обећам Богу да ћу ради виших циљева стицати новац и онда ће ми га Он и пружити, даће ми прилике да га зарадим и редовно зарађујем. Само треба имати јаку вољу и искрено и чврсто обећати Богу и држати обећање. Јер ако ће новац као пре да ми служи за глупости и расипање онда ће погубити моју душу, што мени неће бити корисно и зато ме Бог чува тога па ми не даје паре. Каже изрека „Паре људе кваре“ и то је тачно у већини случајева, али то не значи да су паре зло него је зла особина и слабост многих људи да га троше на штетне или непотребне ствари, а човек који није слаб на паре, који има више циљеве које жели да оставри помоћу новца, њега паре не кваре већ га поправљају, например ако их употреби да помогне некоме, да се ожени, подиже децу, и слично. Што се мене тиче, себично је желети паре само за себе и своје расипништво. Зато ми Бог и не даје паре, он ме спасава да ме паре не искваре као пре. Значи, треба да променим свој однос према новцу, да ценим новац, да схватим да је новац дат човеку да њиме ради корисне ствари а не да лудује, расипа се, пије алкохол, итд.

         Ето, то сам хтео да поделим са вама, драги читаоци, и надам се да сте и ви извукли неку поуку из овог мог кратког писанија.Bottom of Form

26.2.2015.

Владимир Јанковић

vjbgdser@eunet.rs

Профил на Фејсбуку: https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“: https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/

Блог: http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/

Позив на молитву Богу за мир!

21.02.2015. година после Христа

Позив на молитву Богу за мир!

Сви који бар мало прате вести у Србији и свету виде да је хладни рат између Запада и Русије у свом јеку можда као никад до сад од другог светског рата. У Украјини је и прави рат између зараћених грађана Украјине.

Позивам све свесне и мирољубиве људе да се моле Богу за мир у Србији и у свету. Рат је зло. Рату се радује само ђаво и његови зли духови (демони) и његове слуге зли људи. Позивам вас да покушамо да спречимо ширење рата који доноси смрт свим странама, деци, старцима, женама... рат не бира жртве.

Позивам браћу и сестре православне хришћане да се појачано и чешће молимо за мир у свету и у Србији пре свега, да се миримо са комшијама и рођацима, а затим да ако имамо мржње према некоме човеку или неком народу да се молимо за њих и да им шаљемо љубав, како и Господ наш Исус Христос налаже у Јеванђељу. Позивам све грађане Србије који су политички активни у политичким странкама и организацијама да не мрзе оне који су у другим странкама, да на цивилизован, културан, смирен и мирољубив начин се боре аргументима а не мржњом, увредама, псовкама, претњама.

Позивам све на мир, смирење, доброту, љубав и радост у Светоме Божијем Духу. Амин, Боже дај!

Владимир Јанковић

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada

vjbgdser@eunet.rs

Група на Фејсбуку „Православна србска заједница“

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/

Блог:  http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2015/02/blog-post.html

О братству и сестринству „Православна србска заједница“ и за мир међу свим православнима

     20. (7.) август 2014. године после Христа

          Помаже Бог!

    Крајње је време да опет нешто напишем на овом блогу братства и сестринства „Православна србска заједница“. Нисам дуго писао овде јер сам се посветио истоименој групи на Фејсбуку коју сам као и овај блог основао јануара 2012. године. Потребан је и блог или сајт нарочито за оне који нису чланови Фејсбука ради ширег деловања. Група на Фејсбуку ради активно од оснивања и можете је тамо погледати ако имате профил на Фејсбуку и ако хоћете тражите пријем. Пошто сам за сада опет једини администратор групе када видим ваш захтев за пријем у групу, као и до сада погледаћу ваш профил и одлучити да ли да вас примим у њу. Избор кога да примим постаје све више нужан јер смо имали провокаторе које православље уопште не занима, писали су у групи свашта, вулгарно су се изражавали што не само да није православно него није ни културно, вређали групу и мене лично најгрубљим речима, итд. После упозорења већина је наставила са тим па сам их избацио из групе. То чиним и ради културних чланова групе да нас све заштитим од провокација. Било је у протеклих годину дана много чак и сатаниста који су хтели ући у групу. Људе са сатанистичким фотографијама и писањем на њиховим профилима, разни профили странаца за рекламирање свих могући превара на интернету и слични да их све не набрајам, не могу да пустим да уђу и загађују групу. Ништа чудно, јер знамо да што год више служиш Богу, ђаво те све више мрзи и напада. Добронамерне критике су наравно добродошле.

    

     Ово наше, за сада само виртуелно (на интернету) братство и сестринство, поред осталог што сам о њему писао у предходним текстовима на овом блогу и у групи на Фејсбуку, замишљам као отворену духовну заједницу без претераних формалности које имају званично регистрована братства и сестринства, многи србски патриотски (родољубиви) покрети, политичке партије, удружења грађана, невладине организације, итд. За активности у реалном животу, по закону Србије, свака организација треба да буде регистрована и надлежном министарству, што многи не поштују, разне верске заједнице, политички покрети, и томе слично. Као оснивач овога братства и сестринства, свесни православни верник, држављанин Србије, легалиста, мирољубив човек, итд. желим да радим по постојећем државном закону и да га поштујем као што сам и до сада у животу радио.

    

     Написао сам у групи један текст где сам позвао чланове групе да свако у свом месту осмисли летак са пригодним православним текстом, одштампа и са још неким дели на јавним местима или убацује у поштанске сандучиће. Наравно, и сам сам то хтео да радим, и радио сам пре за друге, као и лепио разне плакате, итд. Да бих вас поштедео непријатности са органима реда и закона, проверићу да ли је за тај посао по закону Србије нужна регистрација удружења грађана или верске заједнице. Као што већ рекох, многе нерегистроване организације то одавно раде у Србији, без последица, и имају друге активности, например окупљање по приватним домовима (кућама и становима) ради проповеди, молитве, дружења, итд. Све предлоге узимам у обзир ако их имате. Не планирам да постоји формално чланство, већ је то духовна заједница, друштво, верски покрет. Већ имамо као заједницу „Српску православну Цркву“, „Епархију рашко призренску у егзилу са владиком Артемијем“ (кога је пре пар година Сабор СПЦ рашчинио владичанског чина и оставио само као свог монаха) а такође у Србији постоје и разни „зилоти“ што значи ревнитељи под именом „Српска истински православна Црква“ и колико ја знам ни једни нису регистровани по државном закону. 

      

       Мој циљ је, како сам од почетка писао, да подстиче дијалог, толеранцију и сарадњу свих православних у Србији у борби за истинско православље Христове Цркве (од Христа до сад), Светих Апостола и Светих отаца и жена. Нажалост, поменути православни (СПЦ, ЕРП у егзилу владике Артемија и зилоти разних „Истински православних Цркви“) нису у међусобном молитвено-литургијском општењу које је главни услов јединства и саборности Цркве Христове. Ако већ за сада нема тог општења, трудимо се да бар нема мржње и нетрпељивости међу њима односно нама, јер живимо у истој држави Србији, Срби смо, други Срби у дијаспори се такође због тога деле а то не ваља и штети православном заједништву Срба. Ђаво и србски непријатељи управо то и желе, да нас и по питању вере максимално разједине а тиме и ослабе. Ко је томе крив, да ли СПЦ са својим новотаријама, екуменизмом, папизмом итд. или ови други који се против тога боре добро или на лош начин, треба свако сам да расуди али без мржње. Мислим да смо сви криви по мало, јер нико није непогрешив и савршен осим самога Бога, а где је онда истинска Христова православна Црква то је сложено еклисиолошко питање (еклисија значи Црква) које и јесте главни проблем њиховог спора и у Србији и у србској дијаспори, и у другим православним народима (Руси, Грци, Бугари, Румуни, итд.). Морам да сад признам да је и мене после око шест година проучавања слудело то питање па сам одлучио да поштујем све који себе називају православнима и расуђујем смирено о њиховим манама и врлинама без екстремизма и тврдоглавости.

         

        То препуручујем и саветујем свима који се труде у православној вери, а  где ће ко да иде на богослужења (заједничке молитве) нека буде његов или њен избор који треба поштовати. Верска слобода у Србији и у већини држава у свету је законом загарантована, и зато поштујмо једни друге у разликама по питању вере. Сваки човек је непоновљив како каже православно богословље (теологија), значи оригиналан, уникатан, нема два иста човека (чак иако неки маштају о клонирању људи, једна људска душа је за једно тело, не може човек створити душу а камоли две или више потпуно истих душа) тако да два  човека ма били и у истој Цркви, и ишли у исти храм (цркву) у исто време и молили се заједно, и можда били чак и близанци од истог оца и мајке, у неким стварима мора да буду различитих ставова, али то не значи да треба да се мрзе, неподносе, свађају, вређају или не дај Боже туку или убијају.

    

       Ово што ја заговарам није тзв. „православни екуменизам“ јер је екуменизам какав се развија од почетка 20. века заједништво и саборност у различитостима, спајање неспојивих супротности у учењима, мешавина православља и свих јереси, свејерес под командом Новог светског поретка који чека Антихриста. Ово за шта се ја залажем је истинска православна саборност у Истини која је Господ Исус Христос, при чему свако треба да се покаје за своје грехе и одрекне својих јереси, што би било на спасење свих нас. А ако до тога не да Бог и људска грешност да дође, бар да живимо у миру, да се не мрзимо и да развијамо дијалог јер сви смо браћа и сестре Срби, сви тежимо истинском православљу и Господу, и желимо да се спасемо, сви имамо исте животне проблеме, сви смо упућени једни на друге као ближњи, да се волимо и помажемо јер како каже Нови завет „Како ћеш волети Бога кога не видиш ако не волиш брата којега видиш?“. Љубав према Богу и љубав према свим људима (нарочито ближњима, својој породици и свом народу) су две Божије највеће заповести, то су богољубље и човекољубље, вертикала и хоризонтала Часног Крста Христовог.

Владимир Јанковић

Београд

Србија

vjbgdser@eunet.rs

vladimir.jankovic@mail.ru

vladimir-yankovich@rambler.ru   

Профил на Фејсбуку:

Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic Vlada)

https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlad a

Профил на руској најпопуларнијој друштвеној мрежи ВКонтакте.ру или вк.цом, најпопуларнија друштвена мрежа на свету после Фејсбука:

Владимир Янкович

http://vk.com/vladimir.jankovic  

Група на Фејсбуку чији сам оснивач и администратор „Православна србска заједница" (ту сам активан од оснивања јануара 2012.):

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/  

Блог (ту сам слабо активан, мало текстова сам објавио):

http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/  

Скајп: vladimir.jankovic.vlada

Моји снимци на Јутјубу: Vladimir Jankovic Serbia ,

http://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope1/videos

Овај текст се налази у групи на Фејсбуку на овом линку па можете и тамо коментарисати ако сте члан групе а ако нисте можете тражити пријем у групу:

https://www.facebook.com/notes/православна-србска-заједница/о-братству-и-сестринству-православна-србска-заједница-и-за-мир-међу-свим-правосл/698934296854941

Ко не жели у групу може да коментарише овај текст на мом профилу на Фејсбуку испод ове белешке:

https://www.facebook.com/notes/владимир-јанковић-влада/о-братству-и-сестринству-православна-србска-заједница-и-за-мир-међу-свим-правосл/852316231447275

       

Духовни и економски препород Србије уз помоћ Бога и Русије

Пажња! Овај доњи текст је застарео и нисам више политички ангажован, а братство и сестринство Православну србску заједницу усмеравам према чистом духовном православном животу без мешања у политику али са повременим праћењем политике и свега осталог ради информисаности. Нове смернице групе и блога сам дао у овом тексту на блогу и у групи на Фејсбуку: 

"О братству и сестринству
„Православна србска заједница“
и за мир међу свим православнима",
написан 20. (7.) августа 2014. год. после Христа.

13.март 2015.
Владимир Јанковић

Духовни и економски препород 

Србије уз помоћ Бога и Русије

26. (13.) окт.2012.г.после Христа

       Помаже Бог, браћо и сестре православни Срби, Срби других вера и уверења и грађани Србије. Хтео бих написати нешто на тему у наслову овог текста. Већина србских патриотских покрета у Србији се бави протеклим ратовима, србовањем без конкретне користи, свађањем, мржњом и вређањем других који су нам криви за нашу пропаст (како друге нације и државе тако и наше предходне власти), кукањем и жаљењем на економску кризу, скупоћу, бесомучним вођењем политичких разматрања где је скоро сваки грађанин Србије политичар који се у све разуме и мисли да све најбоље зна, итд. Све то нема много користи без духовног, моралног а тиме и економског препорода. Многе политичке партије у Србији су у предизборним кампањама па и ових предходних избора пецале гласаче на основу свог неког економског програма који треба да победи кризу у Србији. Сетимо се Мирољуба Лабуса, Божидара Ђелића и других наших економских „експерата-усрећитеља“, где су они сада и шта су добро донели Србији? Имамо и њиховог саборца и истомишљеника и сада у власти Млађана Динкића који већ 12 година са својим Г17 води економију Србије уз помоћ ДС или ДСС, а сада и СНС која је његов УРС узела у своју владу уместо ДСС-а чији је председник Војислав Коштуница подржао Томислава Николића у другом кругу избора и тиме му обезбедио да постане председник Србије.  
     
          Значи ДСС који га је подржао СНС није узео у владу а УРС који га није подржао је наградио уласком у своју владу. Ипак ствари се крећу добрим путем, миц по миц, по Путиновом моделу који се из Русије преноси на Србију на коју Русија има све већи утицај јер од запада, САД и ЕУ који су и сами у економској кризи Србија нема много чему добром да се нада, као и до сада.

        Економски суноврат у Србији се десио због пропасти и краха утопије комунизма, затим утопије обожавања запада и његових „вредности“, па затим ЕУтопије, шта је следећа превара? Русија нам није могла помоћи 90-тих година јер је и она сама била у кризи и под шапом САД. Од 2000. године до сад власт Србије (нарочито ДС и Г17) није искористила економски успон Русије, Кине и других држава у успону које геополитички не чине оно што зовемо „запад“, и стално је Русији окретала леђа а јурила ка западу и ЕУ која нас нити воли нити жели (осим да нас искоришћава као јефтину радну снагу и наше сировине) а сада све више нити може да нам помогне.

        Економски препород Србије почео је уз помоћ Русије, али пре свега десиће се у довољној мери уколико се, ако не остали грађани Србије онда бар, Срби окрену својој духовности - православљу, а ко није те вере и сви ми да се окренемо породичним вредностима,  моралу и поштењу у пословању, животу и раду. У том смислу заменик премијера Србије Александар Вучић је почео борбу против корупције по Путиновом моделу, како је и Путин почео са препородом Русије. Питање је само докле ће г.Вучић стићи и да ли ће истрајати, јер неморал, криминал и корупција се укоренила не само међу тајкунима и интелектуалцима, него и међу средњим и малим приватницима и самим обичним радницима. И у комунизму је народ Србије био поштенији, имао је неки комунистички морал („морално-политичку подобност“) који је ипак био бољи од потпуног неморала и декаденције коју смо после увезли са запада. Кад је народ престао да верује у комунизам и тиме пропасти идеје комунизма у Србији који је учио да је скоро све друштвена имовина и да свако из ње може да узима према својим потребама, народ је почео да краде свуда и све што је стигао, и то су крали скоро сви, од директора до последњег радника и портира.  У протеклих 20 година а нарочито од 2000. године и доласка ДОС-а на власт, поштено није могло да се заради у Србији, осим тек толико да се преживи.

          Духовни, морални и економски препород и уздизање доноси и повећање наталитета који је у Русији скочио због тога, а томе се надамо и у Србији. Исто тако Српска православна Црква (њено свештенство и сви верници), православни владика Артемије у егзилу и његови следбеници, Истински православне Цркве (зилоти, ревнитељи) са својим свештенством и верницима и све друге верске заједнице у Србији не треба да буду неми посматрачи догађања у народу и држави стојећи по страни него да се активно укључе у духовни и материјални препород Србије и њених грађана. Они као духовници имају одговорност према својим верницима и свим људима који имају не само душу него и тело у овоземљском животу.

       Ето, неких смерница за размишљање, од мене. За сад толико. Слава Богу! Тражимо од Бога помоћ и добићемо је. Нисмо се довољно и правилно молили Богу па нисмо ни добили. А Господ наш Исус Христос каже у Јеванђељу: „Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.“, „По вери вашој нека вам буде.“, „Веруј и биће ти.“ и слично.

Владимир Јанковић

Београд

Србија

http://vk.com/id156526715 профил на руском сајту

http://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada профил

http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/ Група коју сам основао у јануару 2012. „Православна србска заједница“

http://www.facebook.com/groups/realmadridka/ Група „Руско-србско братство“

http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/

Ко има профил на Фејсбуку може да коментарише овај текст и на мом профилу овде http://www.facebook.com/notes/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%B7-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5/516500381695530

или овде у групи на Фејсбуку „Православна србска заједница“, а ако нисте у групи треба најпре да тражите да уђете у групу http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/doc/376419255773115/

Радосне честитке Милици Мандић олимпијској шампионки у Теквондоу, Теквондо клубу Галеб, Београдском Теквондо савезу и Теквондо асоцијацији Србије

Послао сам им следећи мејл.

Радосне честитке 
Милици Мандић олимпијској
 шампионки у Теквондоу, 

Теквондо клубу Галеб, 

Београдском теквондо савезу 
и Теквондо асоцијацији Србије

Август 2012.

     У моје име и у име братства и сестринства „Православна србска заједница“ чији сам оснивач, честитам нашој шампионки Милици и свима вама на златној медаљи на Олимпијади у Лондону 2012. Милица је донела највећу радост и понос Србима у Србији и широм света у расејању (дијаспори) и свим грађанима Србије. Наша срећа је утолико већа што се овом злату мало ко надао и што се мало знало за Милицу. Посебно нам је драго што су се Милица и њен тренер током такмичења православно осењивали крсним знаком (крстили) и тако пред целим светом и свим народима исповедили своју Христову православну и светосавску србску веру. 

Моја радост је већа и тиме што веома волим борилачке вештине (које сам и тренирао, а пре тога трчање три године у исто време и у истом клубу „Црвена звезда“ са Александрем Поповићем недавним кандидатом ДСС за градоначелника Београда и Драгутином Топићем скакачем у вис и другима) јер оне поред телесног јачања, здравља и вештине развијају и духовне врлине ако се правилно тренирају и са тренером који је не само добар стручњак него и пре свега добар и побожан човек. 

Желим Милици и свима вама још пуно успеха у теквондоу и личном, приватном животу и велико хвала на овом успеху који је велики понос свих православаца у свету и свих Срба широм света и свих грађана Србије. Хвала !!!

Јанковић Владимир 

и Православна србска заједница

Београд, 12. август (30. јул по старом календару) 2012. године после Христа на дан Свете преподобне мати Ангелине србске

vjbgdser@eunet.rs
https://www.facebook.com/vladimir.jankovic.vlada 

Блог: 

http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Група на Фејсбуку:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

Група на Вконтакте:

https://vk.com/pravoslavna.serbska.obshina 

Одговор Београдског теквондо савеза

Помаже Бог Господине Јанковићу,

најсрдачније Вам се захваљујем на честиткама и лепим жељама.

Ово је сигурно велик и значајан догађај не само за нас из теквондо спорта већ и за све грађане, држављане а понајвише нас Србе како у земљи тако и у иностранству.

Искрено се надам да ће наши млади спортисти како у теквондоу тако и у другим спортовима бити још бољи и да ће нас обрадовати и новим резултатима са међународне сцене.

Ваше писмо са честиткама поставили смо на наш сајт Београдског теквондо савеза, а на нашем сајту имате линк са нашим пријатељима из Аустрије који воде младу али успешну Српску организацију "СПОЈИ" (Српска Православна Омладина Инсбрука).

Још једном Вам се захваљујем и желим свако добро.

са Поштовањем,

Љубиша Ракић

генерални секретар

Београдски теквондо савез

http://www.tkdbeograd.org.rs

Још текстова на сличне теме у одељку

Спорт и борилачке вештине

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/p/blog-page_77.html

и ВИДЕО снимци

Pravoslavni Srbin Vlada J. 

smesno vezba Kung fu - Orthodox

 Serb funny practice Kung Fu

https://youtu.be/KTTR89NoUTQ

Pozitivni uticaj prirode, svog 

kraja, zavicaja i domaceg terena 

- Vlada J. (Vladimir Jankovic)

https://youtu.be/1QypNqM6Wbo

Vaznesenje ljudi - 2. deo od 7 -

 Komunizam, Taoizam i besmrtnost

 - Vladimir Jankovic - Vlada J.

https://youtu.be/7yIN1wRc6cc