„А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.“, 1.Јованова 4:8. Добродошли! Помаже Бог, драга браћо и сестре православни Срби и сви остали посетиоци. Овај блог који сам основао у јануару 2012. је блог од, за сада само интернет, верског братства и сестринства „Православна србска заједница“ са углавном мојим текстовима на разне теме са гледишта Православља. Придружите се истоименој групи на Фејсбуку, запратите YouTube канале, пишите нам на контакте... Владимир Јанковић (Vlada J.)
Достојна одбрана Српске Православне Цркве и њеног народа у Црној Гори.
Жабљак, Дурмитор "У сред зиме кад му време није" како каже србска епска народна песма "Почетак буне против дахија", против турских зулумћара. Зулумћар је мучитељ, насилник, угњетавач, разбојник, тиранин, диктатор. Литије, крсни ход, молитвене шетње широм Црне Горе, васколиког србства и света за одбрану Српске Православне Цркве у Црној Гори. Слике се увећају кликом на њих.
(Високопреосвећени митрополите и преосвећене владике у Црној Гори,
часни оци, драга браћо и сестре православни Срби, и драги читаоци, опростите
мени грешном, што коментаришем ову Поруку митрополита, али тиме желим да је у
себи боље оживим, проживим, доживим, мислим о њој, размишљам, промишљам,
расуђујем и подстакнем и друге православне Србе и остале људе да је прочитају,
разумеју, схвате и примене у свом животу. Моји коментари (примедбе, фусноте,
појашњења) су у заградама, сви на крају потписани са В.Ј.)
(Каже се „доброте“ јер смо живи, дочекасмо је живи добротом нашег Господа Бога – В.Ј.)
Поздрављајући се, браћо, овим чудесним поздравом, исто је као да
кажемо: човјек се роди! („Човек“ треба великим почетним словом кад се односи на
Богочовека Исуса Христа – В.Ј.) Прави и истински, вјечни човјек
се роди! Рођењем Христа Богочовјека, човјек од смртнога бића постаје бесмртно
биће, богочовјечанско биће. Тјелесно рођење од мајке представља рођење за смрт.
Христово рођење од Богомајке призива
свако срце мајке да постане срце Богомајке (римокатолици поштују, сликају и моле се „Срцу
Маријином (Госпином, Богородичином)“ и „Срцу Исусовом“, што само по себи није
лоше ни неправославно, колико ми је познато – В.Ј.), по пјеснику, како би свако новорођенче рођењем ”водом и Светим
Духом” – тајном крштења, задобило дар богочовјечности, квасац бесмртности и
вјечног људског достојанства. То је оно што дарује Црква Божија као Тијело
Христово, призивајући свако људско биће, сав људски род у вјечну и непролазну
заједницу Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави. Јер, земаљско је за
малена царство, а небеско увијек и довијека.
Епископски савет Српске
Православне Цркве у Црној Гори
Мило Ђукановић и Анте Павелић
поглавник усташке нацистичке Независне
државе Хрватске (НДХ) у Другом светском рату.
Различити људи а исте методе
геноцида над Србима.
Као свједочанство своје
богочовјечанске љубави, Исус Христос, савршени Бог и савршени Човјек(овде је правилно написано са великим почетним словом – В.Ј.), оставио нам је тајну Светог Причешћа тијелом и крвљу, распетог и
васкрслог тијела свог. Има ли веће и савршеније љубави од те и такве
саможртвене Христове љубави, којом нас Богочовјек храни и призива?! Милиони људи из свих
земаљских народа и покољења постали су и постају чланови те Заједнице и
причасници те и такве Богочовјечанске љубави широм свијета. Само Господ знаде колико је било за вјечни
живот и љубав опредјељених душа и на овим нашим просторима, од великог
цара Константина, па и прије њега, од кад је овдје одјекнула Божанска ријеч и
блага Христова вијест. Опипљиви свједоци овог Божијег народа, Цркве Божије од
прадревних времена, јесу древне крстионице, древни храмови, обнављани и
подизани до најновијих времена, па и бројне њихове рушевине.(Могуће да митрополит сматра по неким историчарима да смо ми
Срби староседеоци Балкана одувек и да нисмо десељени у 6. веку после Христа
како учи данашња званична историја – В.Ј.)
Саборни храм Христовог Васкрсења, Подгорица. После молитве у црквије молитвена шетња, крсни ход, литија.
Све је то подизао крштени народ
Божији, у славу Божију, за своје и своје дјеце спасење и преображење,
просвећење вјечном свјетлошћу Божијом. Својатање
светиња од било које власти или властодржаца, нарочито оних обезбожених,
секуларизованих, једно је од безумља и безакоња наших дана. Наследници
богоубица и братоубица, за које не постоје ни Бог ни душа ни вјечно људско
достојанство, који се клањају златном земаљском телету и празном богатству,
обоготворују културу без култа (=богослужења) који је рађа. Жељели би, посебно у нашој Црној Гори,
да својим нељудским законима, подвргну свете храмове своме властољубљу и
частољубљу, отимајући их од Цркве Божије која их је изњедрила и која их рађа.
Нарочито храмове из времена крштене Црне Горе краља Николе, одричући се свега
онога суштинског што је красило тадашњу Црну Гору: њене вјере православне,
Крста часнога, њеног хришћанског морала, вјерности вјечном људском
достојанству. Ови модерни идолопоклоници и идолослужитељи кличу својој држави
да је вјечна, лишавајући је притом и уништавајући у њој све оно што је чинило и
чини истински вјечном.(Ово је
изванредно написано и речено, права одбрана Православља и србског народа, како
само наши црквени оци умеју кад хоће, ово су достојне, вредне и охрабрујуће
речи православног србског митрополита – В.Ј.)
Беране. Литије, молитвени крсни
ход или шетње широм Црне Горе.
Беране
Пљевља
Жабљак, Дурмитор
Свештеник Драго Пешикан и полицајац.
Очи у очи. Суочавање. Дај Боже, не сукоб,
него сусрет и мирољубив суживот, саживот и сарадња. Христос посреди нас! Јесте и биће!
Зато сваког разумног човјека радује овдашња молитвена и црквена
пробуђеност, која је најдивнији украс и најчудеснији божићни бадњак и храм
данашње Црне Горе.Пробудила се у народу вјера и вјерност Божијој истини и правди, вјера и
вјерност Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Преподобног Стефана
Пиперског и Светог Петра Другог.Утамничен у пагански маузолеј, Ловћенски Тајновидац (Његош – В.Ј.) се, са распетог и оскрнављеног Ловћена, радује свом духовно пробуђеном
народу, с једне стране, а с друге стране, понавља своју потресну
јадиковку: ”Црни дане, а црна судбино! / О кукавно српство угашено, Зла
надживјех твоја сваколика, А с најгорим хоћу да се борим!”.У нади, међутим, да
ће бити изведен из тамнице и враћен у своју обновљену задужбину посвећену
Светом Петру Првом (црквица капела на Ловћену и њена реплика
у Бару – В.Ј.), он се тим, такође, припрема да поново запјева радосну божићну
пјесму на Ловћену: ”Славио сам Божић у Витлејем, / Славио га у Атонску
Гору, / Славио га у Свето Кијево, / Ал је ова слава одвојила / Са простотом и
са веселошћу…”
Београд уз Српску Православну
Цркву и народ у Црној Гори
За Христом! На Христовом путу,
подвижничком, ратничком и мученичком
следећи речи Господа нашег Исуса Христа
"Узми Крст свој и хајде за Мном"
Православни србски витез крстоносац крсташ 21. века у црквеној одежди чтеца са црвеном беретком специјалних јединица Војске Србије
Благодарећи
патријарсима Цариградском и Јерусалимском, Антиохијском и Московском,
Митрополиту украјинском Онуфрију(поглавар
Украјинске православне цркве
Московске Патријаршије (укр.Українська православна церква, рус.Украинская православная церковь)[1] јесте самоуправна
црква с правима широке аутономије под
јурисдикцијом Руске православне цркве.Постоји
још и Православна црква Украјине као прокламована аутокефална
црква – Википедија) и Митрополиту Илариону Руске Заграничне Цркве (која је у литургиско-молитвеном општењу и једниству
са Руском Православном Црквом Московске Патријаршије. Википедија каже: Иларионмитрополит
је источноамерички и њујоршки и
шести првојерархРуске
православне заграничне цркве... РПЗЦ јесте самоуправна
црква под јурисдикцијом Руске
православне цркве од 17. маја2007. године... Дана 17. маја2007, у Храму Христа Спаситеља у Москви потписан
је Акт о канонском јединству Московске патријаршије и Руске православне
заграничне цркве. На свечаном уједињењу Руске православне цркве и Руске православне
заграничне цркве учествовао је и Владимир
Путин, председник Руске
Федерације и други представници државне власти.РПЗЦ
припада и Свети
Јован Шангајски (1896—1966).) и
свим представницима васељенске Православне Цркве и свима људима добре воље, на
божићним молитвама и подршци распетој Цркви и народу Црне Горе, и ми пјевамо
ову божићну пјесму Ловћенског Тајновидца и Пророка, као и ону
анђелско-пастирску из Витлејема: ”Слава Богу на висини и на земљи мир,
међу људима добра воља.”
Крушевац уз Српску Православну Цркву
и народ у Црној Гори. Манастир Лазарева Раваница, задужбина Светог кнеза Лазара
Србског Косовског, и подршка широм Србије.
Косово и Метохија уз Српску
Православну Цркву и народ у Црној Гори.
Манастир Грачаница и широм КиМ.
Република Српска уз Српску Православну Цркву и народ у Црној Гори.
Озрен и широм Републике Српске.
Срби у Паризу и широм света уз Српску
Православну Цркву и народ у Црној Гори.
Све вас и све људе на земљи поздрављамо поздравом свеспасоносне
истине и вјечног богочовјечанског људског достојанства:
Ваистину се Христос роди!
(Благословени да сте Високопреосвећени
митрополите и нек вама, нашем свештенству и верном народу у Црној Гори Господ
подари мудрости и снаге да се одбраните и ојачате!- В.Ј.)
Погледајте
и моје разне видео снимке на доња три канала и молим да ми их
запратите: моје говорење на разне теме са православног гледишта, религија, идеологије, политика, србство, економија, зарађивање, љубав, уметност..., моје музичке и
хумористичке монтаже, мој плес, итд.:
Божићна
посланица Српске Православне Цркве 2019./20. са коментарима:
За
одбрану хришћанскога брака и породице
Патријарх српски Иринеј.
Скриншот са снимка на YouTube-у
интернет телевизије "Храм". Слике
се увећају кликом на њих
„Очигледно
да постоји и спремност устројитеља новога света да нам из наших руку истргну
наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и
хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска
нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца
Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој
науди?”. Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света.“
(Одељак ове посланице, ниже у тексту
је мој коментар и на њега - В.Ј.)
(Ваша светости, преосвећене владике, часни оци, драга браћо и сестре, и драги читаоци, опростите мени грешном, што коментаришем Посланицу
наше Цркве, али тиме само хоћу да је у себи боље оживим, проживим, доживим, мислим о
њој, размишљам, промишљам, расуђујем и подстакнем и друге православне Србе и
остале људе да је прочитају, разумеју, схвате и примене у свом животу. Моји коментари
(примедбе, фусноте, појашњења) су у заградама, сви на крају потписани са В.Ј.)
(Значи
није и “по вољи народној“ или вољи гласача на изборима или
вољи неке политичке партије или политичара, јер у Христовој Цркви нема избора, ни
партија ни демократије, него влада саборност, слога у Христу и Царство Светог
Духа, Божје Царство Свете Тројице, Оца, Сина и Светог Божјег Духа, божанска
апсолутистичка православна Царевина и монархија и Лично Сам Господ кроз Цркву и
Своје слуге Божје поставља, рукополаже, хиротонише, Своје свештенство као
„пастире“ Својим верницма, верном народу и Свом „стаду“ које је словесно, има
свест и душу, логосно јер је освећено Логосом (Смислом, Христом), смислено,
разумно... – В.Ј.)
Православни
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим
Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве:
благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа
Светога, уз радосни божићни поздрав:
МИР
БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
И
ове године Господње, славећи преславно Оваплоћење Сина Божјега, Господа нашега
Исуса Христа, јединог Новог под Сунцем, сви хитамо ка храму Божјем, да се саберемо
око Богомладенца, Пречисте Богоматере и Увекдјеве
(приснодјеве, девице до краја живота
јер Исус приликом рађања није повредио њено девичанство тајанствено прошавши
кроз њега – В.Ј.) Марије и праведнога
Јосифа.
То
чинимо да би се наше душе загрејале речима светога Јеванђеља о истинитом
догађају Очовечења и рођења Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа, када су
Њему, Богомладенцу клицала Небеса и Земља: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима благовољење! (или добра воља – В.Ј.)
О
том јединственом и преславном Догађају у историји и у свима световима, наш
свети црквени песник славослови: „Прашни Адам најпре причесник благодатног
надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се
ради њега Реч саобрази људима. Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч (Исус је превечан, постојао одувек, пре постојања
времена, у вечности, нема почетак, око чега се воде полемике међу неким
православнима, например међу грчким и србским зилотима матејевцима – В.Ј.) Која изволе
да прође кроз Тебе, запечаћени Кивот,
о несагориви Кивоте и Купино. Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета
Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује. Где се много
разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.” (Надземаљску, небеску, таворску, божанску светлост
Светог Духа могуће је видети и бити испуњен и озарен њоме, у неким тренуцима
молитве, дешава се људима, дешавало се током историје молитвеницима,
свештенству, монасима, монахињама и Светитељима – В.Ј.)
Својој духовној деци, нашем и данас
многострадалном српском народу (нажалост
на нашим литургијама се каже само „наш народ“ а не и реч „српски“ – В.Ј.) у Отаџбини и
расејању(дијаспори – В.Ј.), ми, његови духовни пастири, желимо да се благочестиве мисли
и осећања и овога Божића обилно и трајно уселе у нас и да се сав наш живот збива у Богу са свима светима. Тако, дакле, да
ходимо и пред лицем Светога Саве и свих српских светитеља и просветитеља наше
свете аутокефалне Српске Цркве. Главно је бринути о томе како ћемо живети, eда
бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном
Суду. Еда би нас они признали за своје следбенике. Ето нам свете дужности нашег постојања!
Драга наша духовна чеда, учинимо све што до нас стоји да вишак наших сваковрсних добара буде на попуњавање мањка код оних наших ближњих који се нуждавају у помоћи
свих врста, а највише у нашем братољубљу. Божанствени Максим Исповедник нас тако и поучава: „Настојмо да трезвеноумним промишљањем уједначимо неравномерност
природе, и оним чиме обилујемо, допунимо недостатке једни других“. То је
угодно Оваплоћеном Сину Божјем, Који се
поистоветио са најмањима и најсиромашнијима.Зато, ко њима чини, Њему чини.Зар Богомладенац није дошао пре свега да нахрани сва уста и да утеши
сва наша срца?
Ако
се већ Христос ради нас оваплотио и постао Богомладенац, умро и васкрсао, зар
сва наша делатност у свету, као одговор и уздарје Њему, не би требало да нас
краси и чини угоднима Богу? Свима нам је
за то потребно смирење и свест да смо ми сарадници Божји и украситељи Цркве.
Ако
сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не
узима учешћа у њему, то јест у делима таме! На небески поредак ствари
заветовали смо се ми хришћани, а не на поредак без Божјих небеса и упркос
небесима. У складу са једном проницљивом речи, у вези са темом слободе, рецимо
да смо ми слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви
слободни смо за богоопштење. Са тога стајалишта полазећи, и покајањем и смирењем се утврђујући, ми ћемо
моћи да узрастамо и у Божјим врлинама. Моћи ћемо да Духом Светим попримимо црте
Христовога Лика кроз творење богоугодних дела. Тако ћемо плодове врлина убирати са Господа Исуса Христа као са Дрвета
Живота нашега, – постављенога усред Цркве као Раја Сладости, – па се Њиме
хранити и у времену и у вечности. (лепо и
поетски речено – В.Ј.)
Главна порука и овогодишњега Божића
треба да гласи да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. А наше православно
црквено Откривење и Свето Предање нас уче да је богоугодно исповедати веру у Оваплоћенога Сина и Логоса Божјега,
Христа Богочовека, и заједно са тим веру у Пресвету Тројицу! То даје видело
нашем ходу по тами овога света, огрезлог у греху. Од те црквене вере зависи наше
поимање и усвајање светлог Лика Господњег, савршене мере свих ствари – Исуса
Христа, Спаса нашега. У Којем узрастамо и Чијем се славном Другом доласку
надамо. Од целовитости црквене вере
православне коначно зависи и опстанак целокупне творевине. Тако онда из те
православне вере происходи и могућност
нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања: у
Светој Литургији.Кроз њу наша
Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са
Богомладенцем Христом.
(Одељак поводом црквених раскола – В.Ј.)
Наша света дужност јесте да носимо
крст историјских догађаја и искушења у свим помесним Црквама као заједничким. Али је света дужност
и обавеза и свих помесних православних Цркава да једна другу поштује и уважава.
Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба
подсећати да се ништа не чини без слоге
и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се не би цепала Христова
нерукотворена риза (да не
долази до црквених раскола. Ово је вероватно упућено поводом тога што је
Васељенска Патријаршија признала једну расколничку Украјинску Цркву која се
одцепила од Руске Православне Цркве Московске Патријаршије и због тога је дошло
до раскола између Васељенске Патријаршије и Руске Православне Цркве Московске
Патријаршије – В.Ј.), односно да се не би скрнавио у
нама Лик Богомладенца Христа. Свуда,
дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки
начин.
(Одељак о Косову и Метохији, јасеновачким и другим православним
србским мученицима – В.Ј.)
У
нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци,
подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару
Србију (Косово и Метохију). (Стара
Србија се звала и Северна Македонија јер је то од давнина била србска земља са
србским владарима међу којима су били и Мрњавчевићи и Марко Краљевић, и њихове
и друге србске задужбине, цркве и манастири, и данас тамо постоје али их је
отела расколничка Македонска Православна Црква коју је основао комуниста Тито,
као што је он на заседању АВНОЈ-а измислио македонски народ, нацију, а они су
уствари Срби помало помешани са Бугарима – В.Ј.)Према тој светињи треба да се
опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од
нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу
сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо
косовске, јасеновачке, градинске, и мученике са свих осталих стратишта.
Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну
веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо
пред свима.
(Одељак о абортусу – В.Ј.)
Животни
проблеми човека наше данашњице, а, изгледа, и будућности, често нас
обесхрабрују, па и изненађују. И наш српски човек данас као да је одлучио да
чињењем чедоморства(убиства деце, абортуса – В.Ј.) допринесе да
се на Страшном Божјем Суду, човечанство појави подељено, тако да један део, по
бројности убијене деце, преовлада над бројем другог дела деце која су се родила
и добила прилику да живе. (Овде је
запажено да је до сада могуће више србске деце абортирано него рођено, а познато
је да су и њихове упокојене душе живе на оном свету и јављале су се у сну
мајкама које су их абортирале – В.Ј.)Како
са том чињеницом изићи пред Богомладенца Христа, пред Његову Богоматер,
Приснодјеву Марију, и пред све свете, најболније је од свих наших питања сада и
овде!
(Одељак за одбрану
хришћанског
брака, и вероватно о ЛГБТ односима, њиховим истополним браковима и промени
пола – В.Ј.)
Очигледно
да постоји и спремност устројитеља
новога света (Новог
светског поретка, глобалистичког, либералног, дехришћанизованог, који одбацује
хришћанске вредности, с тим да Путин у Русији, Трамп у САД и хришћански
родољуби суверенисти у ЕУ дају наду у будућност светског Хришћанства – В.Ј.) да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком
погледу, па и у погледу самих половаи хришћанскога брака, и да нас уведу
тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о
томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?”. Једна душа
која се каје и спасава претежнија је од целога света.
(Дакле
узалуд је ако ЛГБТ добије највећа права у Србији и свету кад души својој науде
јер су њихови односи, по Светом писму (Библији) и Старога и Новога завета, и по
учењу Светитеља Цркве Хришћанске, грех,
грешка и нехришћански. То вероватно осећа већина припадника ЛГБТ кроз своју
савест и душу која је свим људима дата од Бога, иако и међу њима има хришћана и
добрих људи који имају врлине и добра дела, и вероватно су неки бољи и од мене
и од неких верника који често иду у цркву много година.
На овом
месту посланице чак ни наша Црква и патријарх, у складу са својим учењем и
учењем Светог писма (Библије) Старог и Новог завета, не сме више јавно да
понови да је хомосексуални однос грех, или како Свети оци кажу, „неприродан,
противприродан блуд“, или бар погрешан, вероватно из страха због велике ЛГБТ
пропаганде и притиска њиховог лобија у Србији и у свету. А и због тога што наша
Црква, хвала Богу, има добру сарадњу са политичарима на власти државе Србије и
вероватно и са премијерком Аном Брнабић која је јавно открила да је припадница ЛГБТ.
Недавно, због
једног текста познатог православног србског писца и публицисте Владимира
Димитријевића о хришћанској породици и ЛГБТ, један њихов покрет га је тужио за
дискриминацију и суђење почиње ускоро, ове године пред Светог Саву - Савиндан.
А како ће ЛГБТ судити тексту Светог писма (Библије), најчитаније књиге свих
времена, у којем на неколико места пише да су хомосексуализам и лезбејство грех
названи содомија по граду Содому и Гомори које је Бог уништио вулканском
ерупцијом због тог греха њених становника?
Хоће ли ЛГБТ
цензурисати Свето писмо? Хоће ли га забранити и штампати своју ЛГБТ верзију Светог
писма? Ми, велика већина православних хришћана Срба и грађана Србије не ометамо
их на њиховим геј парадама, не протестујемо против њих, они слободно шетају,
врше све своје манифестације све више и више, праве своје изложбе слика које
вређају нашу хришћанску веру, праве своје филмове и позоришне представе,
штампају своје књиге и часописе, имају своје интеренет сајтове, имају и своје
дискотеке и кафиће где се слободно окупљају и забављају, итд., и ми не гушимо
њихов слободан љубавни и сексуални избор, али они гуше нашу Уставом Србије загарантовану
слободу вере, вероисповести, изражавања и говора, нас православних Срба који
смо велика већина у Србији.
А чињеница
је да и у нашој Цркви међу неким верницима и неким из свештенства има содомије.
Ипак, нема савршеног и безгрешног човека, то је само Бог, а ми људи морамо
негде и у нечему да смо грешни, и Светитељи су чинили грехе али се и кајали, исправљали
и грешни се упокојили, а Свети су. И ако смо искрени хришћани не требамо да
осуђујемо и презиремо друге људе, него да себе поправљамо па ће и други људи бити
бољи. Ко је грешан више а ко мање, и ко је праведнији и светији више а ко мање,
судиће и пресудиће само Бог, једини праведни Судија.
Ми православни
се не боримо против других људи, ЛГБТ, светских завере, зла и ђавола, него
се пре свегаборимо за Господа, веру хришћанску, нашу Цркву и
хетеросексуалну љубав и односе, брак и породицу, а нама је жао ако то некоме
смета, и нама смета много тога код многих других људи па их морамо трпети и
живети заједно у истој нашој држави, и није нам тешко, јер трпети, бити смирен,
стрпљив, носити свој крст и грехе других људи, то нам је од Бога заповест и задати
задатак хришћански, и за то нас Бог награђује духовном радошћу, благодаћу
Светог Духа и блаженством. - В.Ј.)
Доводећи
у органску везу празновање Божића и Богојављења, као што то са правом чине наши
иконографи и фрескописци, рецимо и ми у закључној речи наше божићне Посланице
ово:
Спаситељ наш Господ Исус Христос је закорачио у овај свет онако како је у древности
закорачио у Јордан. Тада, док је Јован полагао своју руку на Њега, сав грех је побегао од Њега (Не разумем, јер Црква учи да је Исус једини Човек
без греха, потпун Човек али без греха, безгрешан јер је Он Бог – В.Ј.), попут воде реке Јордана. То исто се дешавало док су
апостоли, епископи и свештеници кроз векове полагали своје дланове на главе
свих нас људи које су они крштавали и на пут обожења изводили. Благодатни огањ – од кога трепере херувими
– и ми смо примили у светој Тајни крштења, у тој бањи поновнога рођења у Христу
водом и Духом. Тако смо ми постали лученосци (Божји
лученосац, носилац светлости, је био и анђео Сатанаил назван и Луцифер што
буквално и значи лученосац, носилац светлости, па је пао и постао Сатана, Ђаво –
В.Ј.) вере
у Сина Божјега и Богомладенца Христа, добивши по дару и могућност да са Њим и
вечно царујемо.
Зато
је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно
градити дом свога свеукупног хришћанског постојања. Да ли на води, песку, слами,
или на Христу, Крајеугаоном Камену Цркве и Дома Бога и Оца нашега Који је на
небесима? Јер, сва наша дела ће на крају
бити испитана огњем благодати Божје! (На
последњем Божјем Суду – В.Ј.)
Само
благодатним огњем проверена дела, укључујући и све људе лично, показаће и дела
и нас оправданима или осуђенима. Показаће све нас људе као праву или одметнуту децу Богаи Оца, браћу Јединородног Сина и Богомладенца, и сасуде Господа Духа Светога! Да
ли ће и нас показати као верне поклонике Тројице Једносушне и Равномоћне,
Сапоштоване и Сапрослављане?
Ми,
сабрани око Богомладенца у Пећини Витлејемској, такође желимо да се нађемо у
Очевом наручју!
Нека би зато и све наше домове
загревала, и у Духу Светом веселила, небоземна химна Богомладенца: Слава на висини Богу и на Земљи мир,
међу људима добра воља!
Мир
Божји, Христос се роди!
Дано у Патријаршији српској у
Београду, о Божићу 2019. године. (Невероватно, али у целој Посланици ни једном речју не поменуше директно, осим индиректно да "треба сачувати веру по цену живота", борбу за Православну веру наше Цркве и србског народа у Црној Гори, где верни народ молитвом и литијама по свим градовима Црне Горе, по хладном времену "у сред зиме кад му време није" како каже србска епска народна песма, брани своје светиње, цркве и манастире, од отимања по новом закону, боље рећи безакоњу, о вери, од стране диктаторског режима државе Црне Горе. Ипак, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је објавио своју Божићну поруку (не посланицу, објавићу је у следећем тексту са мојим коментарима) у којој је одлично бранио нашу Цркву у Црној Гори, па ће бити да је договор Цркве и био да он лично објави поруку о овој борби и догађајима у својој Митрополији а не Посланица целе наше Цркве и патријарха српског, можда да се неби то протумачило као мешање Србије у питања Црне Горе - В.Ј.)
Ваши молитвеници пред Богомладенцем
Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит
београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ
(Запажам да и ове године нису, као што ранијих година јесу, потписани и
умировљени тј. пензионисани епископи као што су бивши захумско-херцеговачки
Атанасије (Јевтић), бивши милешевски Филарет и други. На сајту СПЦ
ова Посланица се налази у одељку: Посланице- и као и увек постоји и њена верзија, превод, на
енглески језик: English– В.Ј.)
Хвала на читању и очекујем ваше комантаре... Погледајте и ове моје повезане текстове:
Божићна
порука
митрополита
Амфилохија
2019/20.
са коментарима: "У сред зиме кад му време није"
Почетак буне против зулумћара Мила
и његових дахија. Православни србски
устанак и хришћанска духовна "револуција".
Достојна одбрана Српске Православне Цркве и њеног народа у Црној Гори.
Погледајте и моје разне видео снимке на доња три канала и молим да ми
их запратите: моје говорење
на разне теме са православног гледишта, религија, идеологије,политика, србство, економија,
зарађивање, љубав, уметност..., моје музичке и хумористичке монтаже, мој
плес, итд.:
