Tuesday, January 7, 2020

Божићна посланица Српске Православне Цркве 2019./20. са коментарима: За одбрану хришћанскога брака и породице

Божићна посланица 
Српске Православне Цркве
 2019./20. са коментарима:
За одбрану хришћанскога 
брака и породице

Патријарх српски Иринеј.
Скриншот са снимка на YouTube-у
интернет телевизије "Храм". Слике 
се увећају кликом на њих

Очигледно да постоји и спремност устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?”. Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света.

(Одељак ове посланице, ниже у тексту је мој коментар и на њега - В.Ј.)

(Ваша светости, преосвећене владике, часни оци, драга браћо и сестре, и драги читаоци, опростите мени грешном, што коментаришем Посланицу наше Цркве, али тиме само хоћу да је у себи боље оживим, проживим, доживим, мислим о њој, размишљам, промишљам, расуђујем и подстакнем и друге православне Србе и остале људе да је прочитају, разумеју, схвате и примене у свом животу. Моји коментари (примедбе, фусноте, појашњења) су у заградама, сви на крају потписани са В.Ј.)



Божићна посланица
Српске Православне Цркве

5. Јануар 2020.

Патријарх српски. Скриншот са YouTube-а.

Српска Православна Црква
својој духовној деци о БОЖИЋУ 2019. Године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

(Значи није и “по вољи народној“ или вољи гласача на изборима или вољи неке политичке партије или политичара, јер у Христовој Цркви нема избора, ни партија ни демократије, него влада саборност, слога у Христу и Царство Светог Духа, Божје Царство Свете Тројице, Оца, Сина и Светог Божјег Духа, божанска апсолутистичка православна Царевина и монархија и Лично Сам Господ кроз Цркву и Своје слуге Божје поставља, рукополаже, хиротонише, Своје свештенство као „пастире“ Својим верницма, верном народу и Свом „стаду“ које је словесно, има свест и душу, логосно јер је освећено Логосом (Смислом, Христом), смислено, разумно... – В.Ј.)

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И ове године Господње, славећи преславно Оваплоћење Сина Божјега, Господа нашега Исуса Христа, јединог Новог под Сунцем, сви хитамо ка храму Божјем, да се саберемо око Богомладенца, Пречисте Богоматере и Увекдјеве (приснодјеве, девице до краја живота јер Исус приликом рађања није повредио њено девичанство тајанствено прошавши кроз њега – В.Ј.) Марије и праведнога Јосифа.

То чинимо да би се наше душе загрејале речима светога Јеванђеља о истинитом догађају Очовечења и рођења Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа, када су Њему, Богомладенцу клицала Небеса и Земља: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима благовољење! (или добра воља – В.Ј.)

О том јединственом и преславном Догађају у историји и у свима световима, наш свети црквени песник славослови: „Прашни Адам најпре причесник благодатног надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се ради њега Реч саобрази људима. Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч (Исус је превечан, постојао одувек, пре постојања времена, у вечности, нема почетак, око чега се воде полемике међу неким православнима, например међу грчким и србским зилотима матејевцима – В.Ј.) Која изволе да прође кроз Тебе, запечаћени Кивот, о несагориви Кивоте и Купино. Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује. Где се много разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.” (Надземаљску, небеску, таворску, божанску светлост Светог Духа могуће је видети и бити испуњен и озарен њоме, у неким тренуцима молитве, дешава се људима, дешавало се током историје молитвеницима, свештенству, монасима, монахињама и Светитељима – В.Ј.)

Својој духовној деци, нашем и данас многострадалном српском народу (нажалост на нашим литургијама се каже само „наш народ“ а не и реч „српски“ – В.Ј.) у Отаџбини и расејању (дијаспори – В.Ј.), ми, његови духовни пастири, желимо да се благочестиве мисли и осећања и овога Божића обилно и трајно уселе у нас и да се сав наш живот збива у Богу са свима светима. Тако, дакле, да ходимо и пред лицем Светога Саве и свих српских светитеља и просветитеља наше свете аутокефалне Српске Цркве. Главно је бринути о томе како ћемо живети, eда бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном Суду. Еда би нас они признали за своје следбенике. Ето нам свете дужности нашег постојања!

Драга наша духовна чеда, учинимо све што до нас стоји да вишак наших сваковрсних добара буде на попуњавање мањка код оних наших ближњих који се нуждавају у помоћи свих врста, а највише у нашем братољубљу. Божанствени Максим Исповедник нас тако и поучава: „Настојмо да трезвеноумним промишљањем уједначимо неравномерност природе, и оним чиме обилујемо, допунимо недостатке једни других“. То је угодно Оваплоћеном Сину Божјем, Који се поистоветио са најмањима и најсиромашнијима. Зато, ко њима чини, Њему чини. Зар Богомладенац није дошао пре свега да нахрани сва уста и да утеши сва наша срца?

Ако се већ Христос ради нас оваплотио и постао Богомладенац, умро и васкрсао, зар сва наша делатност у свету, као одговор и уздарје Њему, не би требало да нас краси и чини угоднима Богу? Свима нам је за то потребно смирење и свест да смо ми сарадници Божји и украситељи Цркве.

Ако сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у делима таме! На небески поредак ствари заветовали смо се ми хришћани, а не на поредак без Божјих небеса и упркос небесима. У складу са једном проницљивом речи, у вези са темом слободе, рецимо да смо ми слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо за богоопштење. Са тога стајалишта полазећи, и покајањем и смирењем се утврђујући, ми ћемо моћи да узрастамо и у Божјим врлинама. Моћи ћемо да Духом Светим попримимо црте Христовога Лика кроз творење богоугодних дела. Тако ћемо плодове врлина убирати са Господа Исуса Христа као са Дрвета Живота нашега, – постављенога усред Цркве као Раја Сладости, – па се Њиме хранити и у времену и у вечности. (лепо и поетски речено – В.Ј.)

Главна порука и овогодишњега Божића треба да гласи да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. А наше православно црквено Откривење и Свето Предање нас уче да је богоугодно исповедати веру у Оваплоћенога Сина и Логоса Божјега, Христа Богочовека, и заједно са тим веру у Пресвету Тројицу! То даје видело нашем ходу по тами овога света, огрезлог у греху. Од те црквене вере зависи наше поимање и усвајање светлог Лика Господњег, савршене мере свих ствари – Исуса Христа, Спаса нашега. У Којем узрастамо и Чијем се славном Другом доласку надамо. Од целовитости црквене вере православне коначно зависи и опстанак целокупне творевине. Тако онда из те православне вере происходи и могућност нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања: у Светој Литургији. Кроз њу наша Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са Богомладенцем Христом.

(Одељак поводом црквених раскола – В.Ј.)

Наша света дужност јесте да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помесним Црквама као заједничким. Али је света дужност и обавеза и свих помесних православних Цркава да једна другу поштује и уважава. Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се не би цепала Христова нерукотворена риза (да не долази до црквених раскола. Ово је вероватно упућено поводом тога што је Васељенска Патријаршија признала једну расколничку Украјинску Цркву која се одцепила од Руске Православне Цркве Московске Патријаршије и због тога је дошло до раскола између Васељенске Патријаршије и Руске Православне Цркве Московске Патријаршије – В.Ј.), односно да се не би скрнавио у нама Лик Богомладенца Христа. Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин.

(Одељак о Косову и Метохији, 
јасеновачким и другим православним 
србским мученицима – В.Ј.)

У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). (Стара Србија се звала и Северна Македонија јер је то од давнина била србска земља са србским владарима међу којима су били и Мрњавчевићи и Марко Краљевић, и њихове и друге србске задужбине, цркве и манастири, и данас тамо постоје али их је отела расколничка Македонска Православна Црква коју је основао комуниста Тито, као што је он на заседању АВНОЈ-а измислио македонски народ, нацију, а они су уствари Срби помало помешани са Бугарима – В.Ј.) Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, градинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо пред свима.

(Одељак о абортусу – В.Ј.)

Животни проблеми човека наше данашњице, а, изгледа, и будућности, често нас обесхрабрују, па и изненађују. И наш српски човек данас као да је одлучио да чињењем чедоморства (убиства деце, абортуса – В.Ј.) допринесе да се на Страшном Божјем Суду, човечанство појави подељено, тако да један део, по бројности убијене деце, преовлада над бројем другог дела деце која су се родила и добила прилику да живе. (Овде је запажено да је до сада могуће више србске деце абортирано него рођено, а познато је да су и њихове упокојене душе живе на оном свету и јављале су се у сну мајкама које су их абортирале – В.Ј.) Како са том чињеницом изићи пред Богомладенца Христа, пред Његову Богоматер, Приснодјеву Марију, и пред све свете, најболније је од свих наших питања сада и овде!

(Одељак за одбрану хришћанског 
брака, и вероватно о ЛГБТ односима,
 њиховим истополним браковима 
и промени пола – В.Ј.)

Очигледно да постоји и спремност устројитеља новога света (Новог светског поретка, глобалистичког, либералног, дехришћанизованог, који одбацује хришћанске вредности, с тим да Путин у Русији, Трамп у САД и хришћански родољуби суверенисти у ЕУ дају наду у будућност светског Хришћанства – В.Ј.) да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?”. Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света.

(Дакле узалуд је ако ЛГБТ добије највећа права у Србији и свету кад души својој науде јер су њихови односи, по Светом писму (Библији) и Старога и Новога завета, и по учењу Светитеља Цркве Хришћанске, грех, грешка и нехришћански. То вероватно осећа већина припадника ЛГБТ кроз своју савест и душу која је свим људима дата од Бога, иако и међу њима има хришћана и добрих људи који имају врлине и добра дела, и вероватно су неки бољи и од мене и од неких верника који често иду у цркву много година.

На овом месту посланице чак ни наша Црква и патријарх, у складу са својим учењем и учењем Светог писма (Библије) Старог и Новог завета, не сме више јавно да понови да је хомосексуални однос грех, или како Свети оци кажу, „неприродан, противприродан блуд“, или бар погрешан, вероватно из страха због велике ЛГБТ пропаганде и притиска њиховог лобија у Србији и у свету. А и због тога што наша Црква, хвала Богу, има добру сарадњу са политичарима на власти државе Србије и вероватно и са премијерком Аном Брнабић која је јавно открила да је припадница ЛГБТ.

Недавно, због једног текста познатог православног србског писца и публицисте Владимира Димитријевића о хришћанској породици и ЛГБТ, један њихов покрет га је тужио за дискриминацију и суђење почиње ускоро, ове године пред Светог Саву - Савиндан. А како ће ЛГБТ судити тексту Светог писма (Библије), најчитаније књиге свих времена, у којем на неколико места пише да су хомосексуализам и лезбејство грех названи содомија по граду Содому и Гомори које је Бог уништио вулканском ерупцијом због тог греха њених становника?

Хоће ли ЛГБТ цензурисати Свето писмо? Хоће ли га забранити и штампати своју ЛГБТ верзију Светог писма? Ми, велика већина православних хришћана Срба и грађана Србије не ометамо их на њиховим геј парадама, не протестујемо против њих, они слободно шетају, врше све своје манифестације све више и више, праве своје изложбе слика које вређају нашу хришћанску веру, праве своје филмове и позоришне представе, штампају своје књиге и часописе, имају своје интеренет сајтове, имају и своје дискотеке и кафиће где се слободно окупљају и забављају, итд., и ми не гушимо њихов слободан љубавни и сексуални избор, али они гуше нашу Уставом Србије загарантовану слободу вере, вероисповести, изражавања и говора, нас православних Срба који смо велика већина у Србији.

А чињеница је да и у нашој Цркви међу неким верницима и неким из свештенства има содомије. Ипак, нема савршеног и безгрешног човека, то је само Бог, а ми људи морамо негде и у нечему да смо грешни, и Светитељи су чинили грехе али се и кајали, исправљали и грешни се упокојили, а Свети су. И ако смо искрени хришћани не требамо да осуђујемо и презиремо друге људе, него да себе поправљамо па ће и други људи бити бољи. Ко је грешан више а ко мање, и ко је праведнији и светији више а ко мање, судиће и пресудиће само Бог, једини праведни Судија.

Ми православни се не боримо против других људи, ЛГБТ, светских завере, зла и ђавола, него се пре свега боримо за Господа, веру хришћанску, нашу Цркву и хетеросексуалну љубав и односе, брак и породицу, а нама је жао ако то некоме смета, и нама смета много тога код многих других људи па их морамо трпети и живети заједно у истој нашој држави, и није нам тешко, јер трпети, бити смирен, стрпљив, носити свој крст и грехе других људи, то нам је од Бога заповест и задати задатак хришћански, и за то нас Бог награђује духовном радошћу, благодаћу Светог Духа и блаженством. - В.Ј.)

Доводећи у органску везу празновање Божића и Богојављења, као што то са правом чине наши иконографи и фрескописци, рецимо и ми у закључној речи наше божићне Посланице ово:

Спаситељ наш Господ Исус Христос је закорачио у овај свет онако како је у древности закорачио у Јордан. Тада, док је Јован полагао своју руку на Њега, сав грех је побегао од Њега (Не разумем, јер Црква учи да је Исус једини Човек без греха, потпун Човек али без греха, безгрешан јер је Он Бог – В.Ј.), попут воде реке Јордана. То исто се дешавало док су апостоли, епископи и свештеници кроз векове полагали своје дланове на главе свих нас људи које су они крштавали и на пут обожења изводили. Благодатни огањ – од кога трепере херувими – и ми смо примили у светој Тајни крштења, у тој бањи поновнога рођења у Христу водом и Духом. Тако смо ми постали лученосци (Божји лученосац, носилац светлости, је био и анђео Сатанаил назван и Луцифер што буквално и значи лученосац, носилац светлости, па је пао и постао Сатана, Ђаво – В.Ј.) вере у Сина Божјега и Богомладенца Христа, добивши по дару и могућност да са Њим и вечно царујемо.

Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања. Да ли на води, песку, слами, или на Христу, Крајеугаоном Камену Цркве и Дома Бога и Оца нашега Који је на небесима? Јер, сва наша дела ће на крају бити испитана огњем благодати Божје! (На последњем Божјем Суду – В.Ј.)

Само благодатним огњем проверена дела, укључујући и све људе лично, показаће и дела и нас оправданима или осуђенима. Показаће све нас људе као праву или одметнуту децу Бога и Оца, браћу Јединородног Сина и Богомладенца, и сасуде Господа Духа Светога! Да ли ће и нас показати као верне поклонике Тројице Једносушне и Равномоћне, Сапоштоване и Сапрослављане?

Ми, сабрани око Богомладенца у Пећини Витлејемској, такође желимо да се нађемо у Очевом наручју!

Нека би зато и све наше домове загревала, и у Духу Светом веселила, небоземна химна Богомладенца:  Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља!

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2019. године.

(Невероватно, али у целој Посланици ни једном речју не поменуше директно, осим индиректно да "треба сачувати веру по цену живота", борбу за Православну веру наше Цркве и србског народа у Црној Гори, где верни народ молитвом и литијама по свим градовима Црне Горе, по хладном времену "у сред зиме кад му време није" како каже србска епска народна песма, брани своје светиње, цркве и манастире, од отимања по новом закону, боље рећи безакоњу, о вери, од стране диктаторског режима државе Црне Горе. Ипак, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је објавио своју Божићну поруку (не посланицу, објавићу је у следећем тексту са мојим коментарима) у којој је одлично бранио нашу Цркву у Црној Гори, па ће бити да је договор Цркве и био да он лично објави поруку о овој борби и догађајима у својој Митрополији а не Посланица целе наше Цркве и патријарха српског, можда да се неби то протумачило као мешање Србије у питања Црне Горе - В.Ј.) 

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки 
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски ХРИ­ЗО­СТОМ
Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ
Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР
Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­амерички ЛОН­ГИН
Епи­скоп ка­над­ски МИ­ТРО­ФАН
Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ (Буловић – В.Ј.)
Епи­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ
Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА
Епи­скоп жич­ки ЈУ­СТИН
Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ
Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ФО­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ми­ле­шев­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ (Ракита – В.Ј)
Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ
Епи­скоп ди­сел­дор­фски и не­мач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ
Епи­скоп ва­љев­ски МИ­ЛУ­ТИН
Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ
Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ
Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки ИРИ­НЕЈ (Добријевић, бивши аустралијско-новозеландски – В.Ј.)
Епи­скоп кру­ше­вач­ки ДА­ВИД
Епи­скоп сла­вон­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп ау­стриј­ско-швај­цар­ски АН­ДРЕЈ
Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки СЕР­ГИ­ЈЕ
Епи­скоп ти­моч­ки ИЛА­РИ­ОН
Епи­скоп ни­шки АР­СЕ­НИ­ЈЕ
Епи­скоп Ми­тро­по­ли­је ау­стра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ске СИ­ЛУ­АН
Епи­скоп бу­е­но­са­и­ре­ски и ју­жноцен­трал­но­а­ме­рич­ки КИРИЛО
Епи­скоп дал­ма­тин­ски НИ­КО­ДИМ
Епи­скоп осеч­копољ­ски и ба­рањ­ски ХЕ­РУ­ВИМ
Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ

Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски СТЕ­ФАН
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­хач­ки ИСИ­ХИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски МЕ­ТО­ДИ­ЈЕ

ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:

Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ
Епи­скоп бре­гал­нич­ки МАР­КО
Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД    

(Запажам да и ове године нису, као што ранијих година јесу, потписани и умировљени тј. пензионисани епископи као што су бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), бивши милешевски Филарет и други. На сајту СПЦ ова Посланица се налази у одељку: Посланице - и као и увек постоји и њена верзија, превод, на енглески језик: English – В.Ј.)

Хвала на читању 
и очекујем ваше комантаре...

Погледајте и ове моје повезане текстове:

Божићна порука
митрополита Амфилохија
2019/20. са коментарима:
"У сред зиме кад му време није"
Почетак буне против зулумћара Мила
и његових дахија. Православни србски
устанак и хришћанска духовна "револуција".
Достојна одбрана Српске Православне Цркве
и њеног народа у Црној Гори.

Божићна посланица
2019/20. владике Артемија
и хороепископа Епархије рашко-
призренске  У  Е Г З И Л У
са коментарима

Божићна посланица
владика Акакија и Нектарија
Српске Истински Православне  Цркве
(СИПЦ) 2019/20. са коментарима

Погледајте и ове
видео снимке где говорим:

Bozicne poslanice
i poruke mit.Amfilohija,
vladike Artemija, zilot.vladike 
Akakija i katolika 2019/20

Bozicna poslanica
Srpske Pravoslavne Crkve
i poruka katolickog hrvatskog 
kardinala 2019/20.


Владимир Јанковић
8. јануар 2020. године после Христа

Православна србска заједница
(верско братство и сестринство)

Погледајте и друге моје текстове на разне 
теме са гледишта Православља на овом блогу:

Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:

и групу на Вконтакте:
које сам основао 2012. године и водим их до сад.


Погледајте и моје разне видео снимке 
на доња три канала и молим да ми их запратите
моје говорење на разне теме са православног
 гледишта, религија, идеологије, политика,
 србство, економија, зарађивање, љубав,
 уметност..., моје музичке и хумористичке 
монтаже, мој плес, итд.:

Vladimir Jankovic Serbia
Vlada-J.-SerbiaEurope
Владимир Янкович
















Моји контакти:

Фејсбук (Facebook): 
Владимир Јанковић Влада (Vladimir Jankovic)

Твитер (Twitter): 
Vladimir Jankovic
@VladimirJanSrb

Вконтакте (Vkontakte):
Владимир Янкович

Елицы (Elitsy): 
Владимир Янкович

No comments:

Post a Comment