Божићна посланица 2019/20. владике Артемија и хороепископа Епархије рашко-призренске У Е Г З И Л У са коментарима

Божићна посланица

2019/20. владике Артемија

и хороепископа Епархије рашко-
призренске У Е Г З И Л У
са коментарима

(Владика Артемије и хороепископи

Епархије рашко-призренске У Е Г З И Л У.

Слике се увећају кликом на њих.)

(Преосвећени владико Артемије и хороепископи, часни оци, монаштво, драга браћо и сестре православни Срби, и драги читаоци, опростите мени грешном, што коментаришем ову Посланицу, али тиме желим да је у себи боље оживим, проживим, доживим, мислим о њој, размишљам, промишљам, расуђујем и подстакнем и друге православне Србе и остале људе да је прочитају, разумеју, схвате и примене у свом животу. Моји коментари (примедбе, фусноте, појашњења) су у заградама, сви на крају потписани са В.Ј.)

http://www.eparhija-prizren.org/?p=58859

Почетна / АРХИВА / БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2019.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2019.

јануар 5, 2020

(Владика Артемије.

Скриншот са видеа на YouTube-у.)

А Р Т Е М И Ј Е

По милости Божјој православни епископ

Епархије рашко-призренске

У Е Г З И Л У

(Од Сабора свих владика Српске
Православне Цркве рашчињени владика
Артемије и даље себе сматра за владику
те Цркве или чак њеног поглавара – В.Ј.)

Свему свештенству, монаштву

и свим правоверним синовима и кћерима

Српске православне цркве

сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Христос се рађа, славите Га;

Христос (долази) с неба, сретните Га;

Христос је на земљи, узвисите се…“

(Ирмос прве песме).

Овим речима, браћо и сестре, Света Црква (владика Артемије говори у име Српске Православне Цркве као њен поглавар и не признаје њеног патријарха, Синод и Сабор свих владика те Цркве – В.Ј.) позива верна чеда своја и све људе добре воље на духовно славље и радост јер нам се данас „Младенац роди, Син нам се даде“ коме је име Емануил – што значи: с нама је Бог. Позива нас Света Мајка наша (Црква или Пресвета Богородица – В.Ј.) да се поклонимо Богу који се рађа у обличју људском, постаје у свему сличан нама осим у греху.

Узвисимо се зато изнад свега трулежног и пролазног и чистим умом и срцем појмо са Анђелима и пастирима јер нам је ове ноћи дошао у походе најдражи Гост који је икада земљу походио. Дошао је Спаситељ, да спасе људе од греха, смрти и ђавола. Дошао је Законодавац да објави свету савршени закон Божји, закон духа, Истине и љубави. Дошао је Велики Архијереј (патријарх, архиепископ, митрополит, епископ, владика – В.Ј.) који је прошао небеса да принесе Себе на жртву за спасење света. Дошао је Цар, да завлада душама људским и изведе из пакла у Рај оне који верују у Њега као у Цара и Бога. Дошао је Миротворац, да помири Небо и земљу, да људима донесе Јеванђеље мира и добру вољу. (Ипак на једном месту Новога завета Господ Исус Христос каже да није дошао да донесе мир него мач, и да ће ради Њега и Његове вере да се свађају, туку и убијају најближи ближњи, и дошао је ради борбе његових верника за веру и одвајања праведника од грешника, жита од кукоља. Али на много места Господ доноси мир и каже: „Ко се лати мача (користи мач, убија људе), од мача ће погинути“, „Мир вам“, „Мир Свој дајем вам“, „Блажени миротворци (који мир граде) јер ће се они синови Божији назвати“ Мат. 5:9 – В.Ј.)

Велико и преславно чудо извршило се данас у Витлејемској пећини. Дјева рађа, и по рођењу опет Дјевом остаје. (Православна, можда и католичка, али не и протестантска, догма, учење, да при порађању бебе Исуса дева (девица) Марија, Пресвета Богородица, није имала муке ни болове већ је Исус изашао из њене утробе не кварећи њен девичњак (химен) тако да је она остала девица и после порођаја и до краја земаљског живота. Приликом порођаја беба Исус је прошао кроз њен девичњак као што је Он након Свог Васкрсења пролазио кроз затворена врата не кварећи их и не дотакавши их. Ради се о некој врсти божанске телепортације путем дематеријализовања и затим материјализовања. Нешто слично догађало се и неким Светим оцима и мајкама - Светитељима и Светитељкама, Свецима и Светицама – В.Ј.) Јединородни Син и Реч Божја постаје тело и од Оца се не одваја. Бог, Кога не могу сместити небеса, у малене јасле се полаже. Ономе коме се Серафими не могу приближити, мудраци се поклањају и дарове приносе. Анђели са пастирима славослове, и ми са њима појемо песму нову: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“

Сва твар данас, драга децо духовна, празнује рођење Христово јер од овог светлог дана свет више није и не може бити оно што је био – тамница људска. Човек више није у тами и сенци смрти, није туђ и стран Богу. Сунце правде – Христос Бог наш Својом божанском светлошћу просвећује све и сва, обасјавајући сваког човека који долази на свет (уп. Јн 1, 9) и као „једино ново под сунцем“ доноси свету светлост богопознања. Бог постаје човек, улази у матицу живота, спасава човека и вечно обнавља све што постоји.

А дошао нам је Спаситељ у време када је био најпотребнији свету, и када људима нико није могао помоћи осим Њега. Било је то време свеопште жалости, очајања и мрака у душама људским. Тада је човек најмање био човек. Више је био нечовек, ђавочовек. Дошао је кротки Господ у време када је грех до те мере преплавио крволочно човечанство да су људи децу своју жртвовали идолима, клањали се камену, сунцу, месецу и римском ћесару као Богу.

За место Свог рођења Он није изабрао царски двор него убогу витлејемску пећину и овчије јасле. Његов долазак на земљу био је нечујан, попут доласка јутарње росе на траву. Дошао је као смирено новорођенче које није имало где главу заклонити (Мт. 8, 20). За мајку није изабрао царицу него непознату и смирену девојку Марију. Заиста, шта има сиромашније од витлејемских јасала, понизније од пелена, скромније од животињског друштва, бедније од пећине? И сама пећина људског тела беднија је од витлејемске. Самим начином, местом и средином Свог рођења Господ започиње Своју проповед, проповеда Јеванђеље послушања, смирења и љубави Божје. Овим спасоносним врлинама ће нас учити и касније речју и делом - прањем ногу ученика и спуштањем до Крста и погребења.

Научимо се од Богомладенца Христа, драга децо духовна, послушности, смирењу и љубави да бисмо са Њим царовали. (Преосвећени владико Артемије, а зашто онда ви нисте били и до сада нисте послушни Сабору свих владика Српске Православне Цркве, који вас је упозоравао, па због ваше непослушности одузео епархију и на крају због вашег самовољног враћања у епархију и покушаја насилног отимања манастира морао да вас рашчини? Позивате све нас на послушност али само вама, а на непослушност, као и ви, целој осталој Српској Православној Цркви? – В.Ј.) Научимо из самог рођења Христовог да Он долази смирено и нечујно за људе у пећину душе која има послушност Богомајке, чистоту Анђела, простоту пастира витлејемских, небеску мудрост коју води звезда вере. Испунимо Јеванђеље Христово да бисмо са Богомајком, Анђелима и свима светима вечно празновали. Принесимо и ми дарове Господу: веру праву (по вл. Артемију вера права је једино то како он учи и тумачи Свето писмо, Свето предање и Свете оце, а све друго је по њему вера крива, кривоверје, јерес, било да се ради о екуменистима, било да се ради о антиекуменистима већим од њега вл. Артемија као што су православни зилоти, које вл. Артемије одувек назива расколницима а себе и своје вернике сматра једином србском истинском Црквом – В.Ј.), наду и љубав као некада мудраци: злато, тамјан и смирну. Заблагодаримо Богу који се ради нас смирио до пелена и Крста тако што ћемо дати телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење (Рим. 12, 1). Не чинимо вољу тела и помисли (Еф. 2, 3), већ ходимо по духу, избегавајући похоту телесну (Гал. 5, 16). Ако смо Христови, распнимо тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24), како су себе умртвљивали сви свети. (Ове речи Новога завета и поука су намењени за монахе и монахиње јер су они дали завет безбрачности и девствености, целибата, а за људе у браку или који желе брак, треба се другачије рећи и појаснити – В.Ј.)

Све ово Бог од нас очекује. Све ово није потребно Њему већ нама. Јер нашим трудовима и добрим делима, нашим крстоношењем ми чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове, показујемо љубав према Богу. Због тога, као синови Божји по благодати, љубимо Бога а не свет и оно што је у свету, похоту тела, похоту очију и надменост живљења (1. Јн. 2, 15-16), тј. сластољубље, среброљубље (похлепа за новцем и материјалним добрима – В.Ј.) и славољубље. (Материјални и телесни свет нису зло и грех, сами по себи, већ су они добро ако се гледају и користе правилно и на спасење душе. Човек са новцем и материјалним добрима које поклања сиромашнима и болеснима, дарује црквама или их зида, даје у хуманитарне сврхе, отвара предузећа у којима запошљава људе и даје им добре плате, итд., он тиме „купује“ тј. задобија спасење своје душе и живот вечни у Царству Божијем. Свака Црква па и заједница владике Артемија постоји и ради захваљујући прилозима, новчаним и материјалним, од приложника, добрих људи, а прилога неби било да смо се сви заветовали на сиромаштво као монаси, него је тај новац неко морао да заради, стекне и има да би га поклонио Цркви или другим људима. Сваки прилог или новац за милостињу сиромашнима морао је неко негде да заради својим радом – В.Ј.)

Христос је Својим Рођењем донео мир Божји на земљу. Тај мир Божји јесте унутрашњи мир, мир који силази у душу да је учини светом и припреми за Царство небеско. То је мир о коме ће касније Господ рећи Својим ученицима у опроштајној беседи: Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје… (Јн 14,27). Нико не може имати овај мир не имајући Христа, нити ко може имати добре воље не имајући Христа. И мир и добра воља дају се само ономе ко на прави начин прославља Бога. (И они до којих није стигла реч Јеванђеља или нема ко да им је на прикладан начин пренесе, а који добро живе по савести кроз коју им Бог говори, и они могу бити спашени, што сведочи Нови завет када каже да су незнабошци, пагани, они ван Мојсијевог старозаветног закона, закон сами себи, и њима суди њихова савест – В.Ј.) Господ Исус и дошао је на земљу, да би сва земља уздигла славу Богу на висини, те да би се тако установио мир на земљи и добра воља међу људима. Због тога су Анђели при рођењу Христовом појали нову песму, програмну химну спасења: „Слава Богу на Висини, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14). Немир на земљу долази управо због неслављења истинитог Бога, слављења лажних богова и јереси. Од њега извире зла воља међу људима која је земљу претворила у мали пакао.

Неземаљски мир који је Христос донео људима човек задобија врлинским и Светотајинским животом у Цркви Божјој – која је Тело Христово, животом у заједници са свима светима, на челу са Светом Богородицом. Без Праве Вере и правог јеванђелског живота у Цркви Православној немогуће је задобити Мир Христов, немогуће је Богу угодити, постати прави човек, нови човек, човек без греха, човек сједињен са Богом и испуњен Богом. А такав је био управо Богочовек Исус Христос, у коме „живи сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Отуда је Божић празник који поставља програм пред сваког човека, дајући му образац какав треба да буде, „да би сви достигли у човека савршена, у меру раста висине Христове“ (Еф. 4, 11-13). (И још каже Нови завет да будемо савршени као Отац наш Небески Бог, мада никада не можемо до краја бити савршени и исти као Бог, али задатак нам је да тежимо савршенству и светости, да што више личимо на Бога - В.Ј.) Господ Христос је дошао на земљу да све људе учини богољудима по благодати, као што је он Богочовек по природи.

Изграђујмо, драга децо духовна, овај неземаљски мир у души свакодневно. Богатимо се Богом свакодневно. Нека наш живот буде непрекидна служба Богу, непрекидно богослужење. Имамо примере духовних богаташа у нашем народу, Свете оце наше, синове мира: Саву, Симеона, Лазара Косовског, Василија Острошког, Петра Цетињског, Николаја Жичког, Јустина Ћелијског, Харитона Косовског… На њих се угледајмо.

Будимо духом ватрени; Господу служимо (уп. Рим. 12, 11). Будимо ревносни у борби за чистоту вере и против страсти. Јерес и страсти су убице људских душа, непријатељи Богомладенца Христа попут Ирода и јеврејских књижевника и фарисеја. (Ако мислите, владико Артемије, на јерес, свејерес екуменизма он је присутан у Српској Православној Цркви још одавно од њеног уласка у екуменистички „Светски савет Цркава“ 1960-тих година а ви сте од такве СПЦ прихватили чин владике и службовали и богослужили у њој деценијама, све док вас та иста Црква није рашчинила, одузела чин владике. Кад вам је дала чин прихватили сте, а кад вам је иста та Црква, њено највише тело Сабор свих владика, одузела чин, онда не прихватате и издижете себе изнад Сабора свих владика. А СПЦ је била екуменистичка и онда исто као и сад. И патријарх Павле кога ви владико хвалите је исто био екумениста и редовно за веће празнике ишао на римокатоличке мисе, а римокатолички бискупи и папски нунције на његове литургије, као и англиканци, протестанти разни, исламске муфтије, итд., фотографије тога постоје и на интернету. А ви не рекосте против патријарха Павла и његовог екуменизма ни једну критику, док за исто то нападате патријарха Иринеја, што је дволично и неправедно са ваше стране. - В.Ј.) Данас су страсти нарочито изражене код људи због неразумног коришћења мобилних телефона, интернета и телевизије. Они су данас велики појачивачи страсти. Не робујмо техници, мила децо наша. Молитвом и смирењем избегнимо и најновије замке демонске. Имајмо на уму да манипулације као сенка прате скоро све информативне медије. (Баш ме занима који медији по владици Артемију не раде манипулацију, а говоре и пишу истину, јел они политички опозициони или они који признају владику Артемија за јединог владику истинске Српске Православне Цркве, само те медије признаје? - В.Ј.) Имајмо расуђивање, меру и трезвеност у свему сећајући се речи Светог Апостола Павла упућене Коринћанима: „Све ми је дозвољено, али све не користи. Све ми је дозвољено али не дам да ишта овлада мноме“ (1. Кор. 6, 12).

На жалост, молитва, послушање (поновимо, овде вл. Артемије подразумева послушање само њему, а непослушање свим осталим владикама и Сабору СПЦ – В.Ј.), љубав и смирење, дарови које је Богомладенац донео, покрадени су данас у човеку, у великој мери од горе именованих „дигиталних лопова.” Када нам они покраду време дато нам за молитву и богоразмишљање, покрали су нам врлине и „обогатили” страстима, јер је молитва канал кроз који Бог улива у душу сваку врлину и мач којим сасецамо греховне страсти и жеље. (Да нема интернета и мобилних телефона, као и ваших свештеника и монаха на њима и интернет друштвеним мрежама, и да нема сајта ваше заједнице, много теже и спорије би вам данас ишла мисија, проповед и ширење вере – В.Ј.) Интернет нам је донео неисцрпне изворе корисних информација и брзу комуникацију али и нове грехе и грешне навике које настају у виртуелном свету, али на душу и тело делују крајње реално, убитачно. (Тако је, и интернет, и свака друга техника је дата људима на корист и добробит, а постаје лоша онда кад је људи злоупотребљавају – В.Ј.) Болнице, луднице и затвори су нам због тога препуни. Много је „дигиталних зависника”, чак и међу децом. У „дигиталне замке” падају многи, и млади и стари. Због тога их разоткривамо у овој посланици и очински молимо да не служите техници и страстима, него Богочовеку Христу. „Постанимо као Христос јер је и Христос постао као ми; постанимо богови ради Њега јер је и Он ради нас постао човек. Узео је на Себе оно што је лошије – људску природу, да би нама дао оно што је боље – Божанство; осиромаши, да се ми Његовим сиромаштвом обогатимо; узе обличје слуге, да ми слободу добијемо; сиђе доле, да бисмо се ми узвисили горе; би кушан – да бисмо ми победили кушача; би лишен части – да би нас прославио; умре – да нас спасе; узнесе се на небо – да Себи привуче оне који су лежали доле у паду греха. Нека свако од нас даје све, нека плодоноси све Ономе који је Себе дао у откуп и замену за нас. А неће дати ништа такво какав је сам он, кад схвата тајну Христову и кад постаје ради Христа све оно што је Он за нас постао“ (Свети Григорије Богослов).

Не заборавимо данас и свагда нашу страдалну браћу на распетом Косову и Метохији, који данас у своме телу допуњују што недостаје Христовим патњама (уп. Кол. 1, 24). Помолимо се да их Богомладенац Христос укрепи да опстану и остану на заветној српској земљи, да свој крст до краја благодарно носе. Охрабримо их речима Господњим: „Не бој се, мало стадо!“ (Лк 12, 32). И апостолским: „Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет – вера ваша“ (1 Јн. 5, 4). Косово и Метохија је наша духовна и национална колевка. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим.

Помолимо се Богомладенцу Христу и за васколики крстоносни народ Српски да га опаше небеском снагом, утеши небеском утехом, оживотвори небеском љубављу, обожи, сложи, умножи, помилује и благослови. Да срца Срба свагда буду витлејемска пећина у којој се Христос увек изнова рађа вером, надом, љубављу, постом, молитвом и другим јеванђелским врлинама. Амин. Боже дај.

(Невероватно да владика Артемије, поред помињања Косова и Метохије и страдању Срба тамо, ни једном речју не помену Црну Гору и страдање наше Цркве и Срба у њој, којима државна власт Црне Горе жели да отме већину манастира и цркви - В.Ј.)

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Срећна и благословена нова 2020. година!

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца

+ Епископ АРТЕМИЈЕ

+ Хорепископ НИКОЛАЈ

+ Хорепископ МАКСИМ

+ Хорепископ НАУМ

(Хороепископи нису пуноправни епископи, имају мање права у Цркви, по црквеним канонима, правилима, а пошто пуноправне епископе морају да хиротонишу, произведу, поставе, најмање два епископа, онда пошто је владика Артемије сам, и ни један епископ у свету није хтео да му саслужује у хиротонисању нових епископа, сам Артемије, једноличном хиротонијом, могао је поставити само хороепископе. Мада, например, православни грчки зилоти матејевци уче да по неким канонима и само један епископ једноличном хиротонијом може хиротонисати другог пуноправнг епископа – В.Ј.)

О Божићу 2019. г.

Хвала на читању
и очекујем ваше комантаре...

Погледајте и ове моје повезане текстове:

Божићна посланица

Српске Православне Цркве

2019./20. са коментарима:

За одбрану хришћанскога

брака и породице

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2020/01/bozicna-poslanica-spc-201920-sa.html

Божићна порука

митрополита Амфилохија

2019/20. са коментарима:
"У сред зиме кад му време није"

Почетак буне против зулумћара Мила

и његових дахија. Православни србски

устанак и хришћанска духовна "револуција".

Достојна одбрана Српске Православне Црквеи њеног народа у Црној Гори.

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2020/01/bozicna-poruka-mitropolita-amfilohija.html

Божићна посланица

владика Акакија и Нектарија

Српске Истински Православне Цркве

(СИПЦ) 2019/20. са коментарима

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/2020/01/bozicna-poslanica-vladika-akakija-i.html

Погледајте и ове

видео снимке где говорим:

Bozicne poslanice

i poruke mit.Amfilohija,

vladike Artemija, zilot.vladike

Akakija i katolika 2019/20.

https://www.youtube.com/watch?v=Nxx8Fk5s8VM

Bozicna poslanica

Srpske Pravoslavne Crkve

i poruka katolickog hrvatskog

kardinala 2019/20.

https://www.youtube.com/watch?v=WnOmXhgpGyk

Владимир Јанковић

12. јануар 2020. године после Христа

Православна србска заједница

(верско братство и сестринство)

Погледајте и друге моје текстове на разне
теме са гледишта Православља на овом блогу:

https://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com

Позивам вас у истоимену Фејсбук групу:

https://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica

и групу на Вконтакте:

https://vk.com/pravoslavna.serbska.obshina

које сам основао 2012. године и водим их до сад.

Погледајте и моје разне видео снимке
на доња три канала и молим да ми их запратите:
моје говорење на разне теме са православног
гледишта, религија, идеологије, политика,
србство, економија, зарађивање, љубав,
уметност..., моје музичке и хумористичке
монтаже, мој плес, итд.:

Vladimir Jankovic Serbia

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope1/videos

Vlada-J.-SerbiaEurope

https://www.youtube.com/user/VladaSerbiaEurope/videos

Владимир Янкович

https://rutube.ru/video/person/619778